Sin pokojnog pevača specifičnog imidža i muzičkog stila Ljubiše Stojanovića Luisa, talentovani kantautor Marko Luis, objavio je drugi album "Beskraj" sa 11 pesama, od kojih su devet dueti, a obradio je i dve tatine pesme, uveren da će ga na taj način sačuvati od zaborava. Osim što peva, Marko se potpisuje i kao kompozitor, aranžer i dizajner zvuka, a na albumu je sarađivao sa umetnicima poput Vasila Hadžimanova, Vlatka Stefanovskog, Adnana Šarana, Bože Vreća...
Novi singl Marka Luisa obojen zvucima Indije (video)
Na "Beskraju" se nalaze dve kompozicije Markovog oca Luisa, koje je obradio sa Hadžimanovom i Stefanovskim.
- Pesme "Doviđenja" i "Cveće cafnalo" manje su poznate numere mog oca, ali su moje omiljene - rekao je Marko Luis za Novosti - Uvek sam želeo da ova dva dela zabeležim jednog dana na traku i želja mi se ispunila.
Marko je "Beskraj", na kome je prisutan uticaj balkanske i orijentalne muzike sa primesama džeza, fanka, popa i regea, posvetio roditeljima, a na pitanje zašto ima toliko dueta odgovara:
- Kad god sam kupovao muzičke albume uvek sam tražio prvo da preslušam duete. Bilo mi je najzanimljivije kada različiti izvođači sarađuju i naprave spoj svojih interpretacija i stilova. Zato sam rešio da ceo album bude spoj različitih energija i kultura širom sveta.
Marko iza sebe ima dva albuma sa bendom “Marakuja” i jedan samostalni, “Shine on Me”, na engleskom jeziku, na kom je jednu pesmu posvetio ocu. Novi album je Markov prvi solistički album na srpskom jeziku, a za "Gloriju" objašnjava da u svakoj pesmi ima po jednog gosta.
Vlatko Stefanovski: Tradicionalna muzika je moj rukopis, moj potpis, ja sam tu na svome
- Taj “put” sam započeo pesmom “Pašana”, koju sam uradio s Božom Vrećom. Saradnja sa muzičarom koji “živi sevdalinku” veliki je korak za mene, nazvao bih ga čak i životnim preokretom. Prvenstveno jer sam upoznao tog divnog čoveka koji je postao moj prijatelj, a zovem ga “brate”.
Marko tvrdi da njegov otac, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći pre pet i po godina, u životu kao i u muzici, nikad nije pravio kompromis.
- Od malih nogu je slušao soul i džez, ali je rastao i uz narodnu muziku koju je pevala njegova majka. Tako je voleo da izvodi “Ne kuni me, ne ruži me, majko”, koju svi nazivaju njegovom, iako se zapravo radi o staroj srpskoj pesmi. Nastavio sam tatinu tradiciju ne da bih ga imitirao, već zato što je to bio logičan put s obzirom na to da smo slično razmišljali. On je spajao nespojivo, nešto što pre njega niko nije radio, i tako je pravio specifičan, sopstveni žanr. Iako je to u suštini narodna muzika, u njoj ima dosta soula, bluza, fanka. To je, u stvari, “world music” - kaže mladi Stojanović.
U njihovoj kući se oduvek slušala dobra muzika
Žika i Dragi Jelić: Sloboda s mirisom benzina i rokenrola
– Tata nam je puštao Stivija Vondera, Reja Čarlsa, Čika Koriju, dosta fjužna, džeza, instrumentalne muzike. Džejmsa Brauna sam slušao sa osam godina, porodično smo išli na koncert “Soul II Soula”. Čekali smo tri sata da počne, ali nam to nije bilo teško jer smo đuskali. Od domaćih izvođača u našem domu su mogli da se čuju Oliver Dragojević, Zdravko Čolić, Haris Džinović. Otac nas je često vodio u romsku kafanu. On je tamo išao radi druženja i muzike, a ja da bih se igrao s drugom decom. Tad nisam ni razmišljao o zvucima kojima smo na tom mestu bili okruženi, ali kasnije sam shvatio da je romska muzika imala veliki uticaj na moje formiranje. Urezala mi se u um i dušu, i danas, iako ne slušam narodnu muziku, volim da odem u cigansku kafanu na svirku - rekao je Marko Luis za "Gloriju".
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)