Sandra Perović: Tata me je zarazio muzikom, malo je falilo da postanem pijanistkinja

Poznata novinarka i filmska kritičarka Sandra Perović više od decenije izveštava sa najznačajnijih festivala u svetu, a na njenoj listi sagovornika našle su se najveće zvezde koje nikada ne pita o privatnom životu jer to nije njena sfera interesovanja.

Kako kaže, sedma umetnost je pokreće: adrenalin koji i dalje oseti kada treba da razgovara sa svetskim zvezdama ne može se porediti ni sa čim na ovom svetu, a njena lista sagovornika prilično je impozantna: Entoni Hopkins, Ričard Gir, Hju Džekmen, Itan Houk, Brus Vilis, Benisio Deltoro, Izabel Iper, samo su neka od imena.

Ali, i pored tog glamura crvenog tepiha, za nju su najlepši period života bile sedamdesete godine prošlog veka u socijalističkoj Jugoslaviji tokom kojih je odrastala sasvim bezbrižno.

– Imala sam divno detinjstvo, školske dane koji se ne mogu porediti sa obrazovanjem danas, jer nije bilo nasilja po školama. Onda se poštovao red, rad i discplina. Te dane pamtim i po divnim letovanjima i zimovanjima, druženju bez straha, putovanjima sa roditeljima- rekla je Perovićeva za "Gloriju".

Sandrin otac Slavko bio je velika muzička zvezda bivše Jugoslavije. O tome da li je zbog njega zavoleli muziku, novinarka RTS-a rekla je za "Gloriju":

– Tata je bio zaista velika zvezda jugoslovenske muzičke scene šesdesetih i sedamdesetih godina, zbog čega mi je muzika uvek bila bliska, ali i televizija jer mi je bilo fascinantno kao maloj to što sam ga gledala u “čudesnoj kutiji” dok je on sedeo pokraj mene u dnevnoj sobi. To je u velikoj meri probudilo u meni ljubav prema televiziji, a samim tim i odluku da se opredelim za TV novinarstvo. Muzika je bila bliska, pohađala sam muzičku školu “Mokranjac”, svirala klavir, čak bila na ivici toga da budem pijanistkinja jer sam imala dara, hitre prste i dobru tehniku.