Den Stivens: Transformišuća priroda ljubavi može da bude poput ludila

Den Stivens je britanski glumac koji je najpoznatiji po glavnim ulogama u televizijskim serijama "Dauntonska opatija" i "Linija lepote". U seriji "Legion", koju gledamo četvrtkom na Foksu od 21.00, glumi Dejvida Holera, mladića kome je u ranom uzrastu dijagnostikovan težak oblik šizofrenije i koji je većinu života proveo u institucijama.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" Den Stivens, kog ćemo ovih dana gledati i na filmskom platnu sa Emom Votson u "Lepotici i zveri", govori o snimanju "Legiona", reditelju i saradnji sa njim, ali i o tome kako se pripremao za kompleksni lik Dejvida Holera.

“Lepotica i zver” u novoj verziji Arijane Grande i Džona Ledženda (video)

Da li vam je reditelj Noa Hauli u potpunosti objasnio šta od vas traži ili vas je pustio da sami tragate?

- Dao je veoma nejasan okvir i mislim da je to namerno uradio, kako bi me potpuno zbunio, a time i Dejvida. Mislim da se to vidi na ekranu, pravi užas. Ali, opet, to je i bio njegov cilj. Jer kada preispituješ svakodnevicu, postaneš plodno tle za pripovedanje priče.

Od početka serije, vaši likovi su predstavljeni kao da imaju ozbiljne duševne bolesti. Kako će vas gledaoci doživeti?

- Glavno pitanje je da li je Dejvid celog života dobijao pogrešnu dijagnozu, ali paranoidna šizofrenija od koje mnogi ljudi pate svakako je stvarna. Iako mi mislimo da su njihova uverenja nerealna, to stanje ipak postoji. Razgovarao sam sa pacijentima, psiholozima. Pored svega ostalog, to je veoma fascinantno pitanje koje sam smeo da postavim i velika je privilegija pisati psihijatru sa Menhetna i reći: "Zdravo. Igraću ulogu u seriji 'Legion'. Mogu li da vas odvedem na kafu?" Osećao sam da je veoma važno imati takve ideje i priče koje bi obogatile našu seriju.

Koje istraživanje ste sproveli o mogućim Dejvidom psihološkim stanjima?

- Čitao sam mnoge radove Olivera Saksa, neke od tih priča su neverovatne. Razgovarao sam sa onima koji pate od toga i onima koji leče neke od tih stanja, naročito paranoidnu šizofreniju. Nemaju svi sreće da dobiju dijagnozu, lečenje, da budu izolovani i da im kažu: "U redu, evo šta nije u redu s tobom. Uzmi ove tablete". Neki ljudi žive sa tim i njima se to zaista dešava.

Na ekranu je hemija između vas i Rejčel Keler, koja glumi Sid Beret, neverovatna. Jeste li svesni toga dok snimate?

- Lepo je to čuti, ali hemija je nešto što ne može da se definiše. Noa nas je spojio pre nego što smo počeli da snimamo. Proveli smo dan zajedno u Santa Moniki, proverili smo jedno drugo da bismo savladali tu veoma čudnu vezu i razrešili šta je sve potrebno da je ostvarimo. Mora da postoji hemija, kad već nema zagrljaja i poljubaca.

Kako biste opisali tu vezu bez kontakta?

- Njihova veza se doslovno ostvaruje u izvesnim trenucima u drugoj stvarnosti, a istraživanje toga je takođe zabavno. To je ono ludilo koje svi iskusimo kada se zaljubimo. Transformišuća, sveprožimajuća priroda ljubavi može da bude poput ludila, a kad to stavite povrh Dejvidove već prilično sulude kliničke slike, njihovo putovanje sigurno neće biti pravolinijsko.

To mora da je veoma neobična situacija za glumca.

- Pre bih rekao da je to zanimljiva prepreka u glumačkoj vežbi.

U beleškama reditelja se vidi da se neke scene odvijaju u "astralnoj ravni".

- Da. Trenutno mnogo vremena provodimo u astralnoj ravni. Morali smo da zabranimo frazu "ima li ovo smisla" u našim razgovorima, jer na snimanju to pitanje nije od koristi. Stvar je u tome da se kopa, traži još, jer Noa ne daje mnogo odgovora na mnoge stvari. Mi uvek želimo više, ali on nam daje onoliko koliko nam je potrebno, to sam shvatio.

Kad toliko duboko uronite u seriju i lik kome stvarnost nije uvek jasna, da li to počne da utiče i na vaš privatni život?

- Mnogo je nas koji smo duboko uronili u uloge. Ponekad, između scena, kolege zadrže ulogu u glavi. Jedna dama je glumila ženu čija je deluzija da ima bebu. Imala je ofucanu lutku i po čitav dan se igrala s njom. Definitivno je bilo trenutaka kada se okrenete i vidite da se zaista igra s njom i kad se kamere ugase. A bio je i momak, koji se po scenariju plašio svoje kose, i nakon dana snimanja, on se zaista plašio svoje kose.

U trejlerima za seriju ima i pesme i plesa. Možemo li da očekujemo više takvih elemenata koji izlaze iz okvira žanra?

Ima mnogo razigranosti. To je bila najuzbudljivija stvar koju smo otkrili o Noi i svima koje je okupio na snimanju. Mislim da dobre serije treba da budu kao igralište na kom se okupljaju zanimljivi talenti, kamermani, kostimografi, producenti. Svi imaju pravi festival u tom svetu, iskrivljujemo svoju percepciju trenutne stvarnosti, a iskrivljujemo i vašu dok to posmatrate.

Da li vam je reditelj rekao koje filmove da pogledate da biste shvatili njegovu viziju serije?

- On ne priča mnogo, pa i nije davao predloge. Ali sada se vidi da postoji jak uticaj Kjubrikovih filmova na vizuelne efekte, uticaj Vesa Andersona, a u nekim scenama i Terensa Malika. Neću odati mnogo, ali u kasnijim epizodama ima elemenata horora.