Danica Ristovski otkriva: Kako sam se na probi predstave udala za Lazu

Za glumicu Danicu Ristovski, prvakinju Beogradskog dramskog, premijerno izvođenje predstave “Pomorandže za zbogom” Biljane Popović (režija Nenad Gvozdenović) u ponedeljak će zauzeti posebno mesto u karijeri. Jer ne samo da je reč, kako kaže, o jednom od najzahtevnijih zadataka do sada, već će ga “upisati” na jubilarni datum - sedam decenija postojanja pozorišne kuće na Crvenom krstu.

- U ovom teatru sam od svoje glumačke mladosti. Inače, prvu profesionalnu ulogu imala sam u predstavi “Četvrti zid” na sceni DK “Studentski grad”, koju je po komadu Slavenke Milovanović režirao danas poznati hrvatski reditelj Zlatko Sviben. Ta predstava je za mene posebna i zato što sam se tokom proba udala - ističe za Novosti Danica Ristovski, iza koje su danas decenije skladnog braka sa našim poznatim umetnikom Lazarom Ristovskim.

Jubileji: Sedam decenija Beogradskog dramskog pozorišta

- Naša ljubav počela je još na Akademiji, tokom studija. I Laza je, takođe, dugo godina bio prvak BDP i igrao u hit predstavama poput “Amadeusa” Paola Mađelija i “Dugo putovanje u Jevropu” Egona Savina.

Danica Ristovski: Ako zaboravim da stavim karmin, ulazim u prvu parfimeriju i kupujem ga

Posle prvenca u “Studenjaku”, već sledeći angažman naše glumice bio je na Krstu. Reč je o predstavi “Sirotica”, a ubrzo potom usledio je i omiljeni naslov (i kod publike i kod kritike), “Večeras improvizujemo”:

- U podeli su bili i velika Mira Stupica i Đuza Stojiljković. Ali, moj put u ovom pozorištu bio je veoma specifičan, s velikim pauzama. Dešavalo se i da nekoliko godina ne zaigram u novoj predstavi. Najdraži zadatak ostvarila sam u ulozi glumice i komadu “Svakodnevno pozorište”, s rediteljskim potpisom Ivane Vujić. Predstava je nastala u čast obeležavanja stogodišnjice Brehtovog rođenja i bila je apsolutno pozorište jednog glumca, kako se zvao i festival u Nikšiću na kom sam za tu ulogu dobila nagradu, upravo iz ruku Mire Stupice... Ovo priznanje za mene ima posebno značenje i zbog toga što je prvo u karijeri.

Glumica ističe da je u njenoj profesiji najlepše kada danas, posle toliko godina, oseća istu strast na sceni:

Lazar Ristovski: Odrastao sam u sirotinji gde je hleb bio glavna hrana

- Imam istu, neprolaznu želju da pokažem nešto što sam uradila, uživajući u pažnji publike. Privatno, nisam tip zvezde i tu vrstu ekstravagancije ostavljam za scenu. Provlačim je kroz sve umetničke žanrove, od tragedije do groteske. Divno je što je glumac u prilici da emociju lika dozira i filtrira, pronalazeći neku sopstvenu meru. Gluma ti dozvoljava da iz sebe izbaciš svaku strast - ljubav, mržnju, radost, tugu - i zgusneš je u dva sata trajanja predstave. Za to vreme odživiš ceo jedan život. Glumac iz stvarnosti kreira umetničku iluziju, to je i privilegija i prokletstvo. Uostalom, Lope de Vega je govorio: “Dajte mi jednog glumca, jednu dasku i jednu strast, i ja ću vam napraviti pozorište”...

Ona kaže da se ne stidi da bude patetična na sceni...

Neobična ljubav Dragomira Bojanića Gidre i Ljiljane Kontić o kojoj je pričala stara Jugoslavija

- Zlobnici imaju običaj da kažu da kad si preterano strastven na sceni, kao i u životu, bivaš patetičan. Volim da budem patetična, ne plašim se. Jer, ja sam gospodar strasti, to znači da imam meru. Ako si patetičan, ne znači da si slab. Na sceni to znači da si hrabar, da ideš do kraja, žargonski “otvaraš se”. Ako žanr dozvoljava (ili pak zahteva) predoziranu strast, pretvoriš se u pozorišni znak. Kao Munkov “Krik”. Uostalom, zaboravlja se izvorno tumačenje reči - patetičan znači biti uzvišen i svečan. Zašto da ne - ističe Danica Ristovski, na čijem repertoaru su u BDP trenutno i predstave “Trpele”, “Kad su cvetale tikve”, “Draga Jelena” i “Hotel Evropa”.