Prijatelji o Mikiju: Njegove pesme biće upisane za sva vremena

VOJA BRAJOVIĆ: BIO JE DEO MOJE MLADOSTI

On je bio deo moje mladosti, uopšte jedne urbane kulture malih varoši iz kojih potiče kultura. Teško se navikavam na te gubitke. Najlakše mi je da jednostavno se pravim da nikada nisu ni otišli ni Dragan Nikolić, ni svi ostali. Razmišljam o njihovoj smrti kao da su oni na nekom putu gde ćemo se kad tad sresti.

VOJKAN BORISAVLjEVIĆ: POSLEDNjI KONCERT U SMEDEREVU

- Mnogo smo zajedno radili. Prvi put je to bilo sa numerom "Pesnikova gitara", koju sam za njega komponovao 1972. za "Beogradsko proleće", na tekst Filipa Belog. Miki je tada bio na turneji po Sovjetskom Savezu. Sećam se da sam ga zvao telefonom i diktirao mu tekst pesme. Razumeo ga je dobro, jer je bio u sličnoj situaciji, u emotivnom rastanku. Ta pesma je ostala jedna od njegovih najvećih hitova. Bio je divan saradnik i profesionalac. Bio je i veoma aktivan u Udruženju džez muzičara Srbije, na čijem je čelu bio izvesno vreme. Zalagao se za prava interpretatora, mnogima je obezbedio zdravstveno osiguranje.

Mislim da je njegov poslednji javni nastup bio sa mnom, 24. juna prošle godine u Smederevu, gde smo obnovili "Pesmu leta". Na kraju festivala otpevao je "Pijem", uz ovacije publike na smederevskoj tvrđavi.

PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC: BESKRAJNO MI JE ŽAO. ON JE LEGENDA

- Pamtiću ga po najboljem u svojoj karijeri i njegovoj, to je bio vrhunski pevač. Voleli smo se privatno i družili, beskrajno mi je žao. Bio je veliki pevač, čovek, kolega, otac, beskrajno mi je žao. To je legenda, sudbina je naša da živimo, ako zaslužimo onda idemo u legende, a on je to zaslužio crvenim slobvima - rekao je Tozovac.

ĐORĐE MARJANOVIĆ: UŽIVAO SAM U SVAKOJ NjEGOVOJ PESMI

Povodom jubileja 50 godina rada, koji je Miki Jevremović obeležio 2012. koncertom u Domu sindikata Beograda, najdražu čestitku dobio je od legendarnog Đorđa Marjanovića.

- Naše karijere bile su povezane neraskidivim nitima muzike, koja je bila i ostala naš život - napisao je Đorđe. - Divio sam se i uživao u svakoj Mikijevoj pesmi. Možda to čudno zvuči, jer smo bili veliki rivali na sceni. Taj rivalitet stvorili su, u stvari, "Đokisti" i "Mikisti", koji su bili nepomirljivi u svojoj ljubavi prema nama.

I dok smo Miki i ja drugovali, oni su "ratovali", sve do naše zajedničke pobede na festivalu "Beogradsko proleće", kada smo u alternaciji pevali divnu pesmu Žarka Petrovića "Dve crvene ruže". Uz zahvalnost što za prijatelja imam tako divnog čoveka i umetnika, želim da njegove pesme ostanu upisane za sva vremena.

LEPA LUKIĆ: PEVALI SMO ZAJEDNO I PO TRI MESECA BEZ PRESTANKA

- Jao, da li je preminuo? Imali smo zajedničkog prijatelja iz Makedonije, išli smo stalno na odmor kod njega. On u Čikagu ima restoran, mi smo tamo stalno zajedno nastupali. Nekad i po tri meseca. Baš mi ga je žao. Pamtiću ga po lepom druženju. Imali smo zajedno turneje i po Australiji. Mnogo sam sa njim radila. I van posla, stalno smo se čuli putem telefona. Poslednji put sam ga videla pre tri meseca. Iću ću mu sigurno na sahranu - kazala je vidno potrešena Lepa Lukić.