Iva Štrljić završila je glumu u klasi dramskog umetnika Ivana Bekjareva, a sećanje na dragog profesora i jednu tajnu iz studentskih dana podelila je na društvenim mrežama.
Šta mi se često obijalo o glavu: Ivan Bekjarev o glumačkom poslu, klanovima i fizionomiji pozorišta
- Kad god bi nam na fakultetu bilo zadato da pripremimo neku pesmu koju ćemo recitovati na sledećem času, ja bih svoju sama napisala. Međutim, bilo bi mi neprijatno da priznam da sam autor poezije baš ja, pa bih slatko slagala profesora izmišljajući nepostojecć književnike... Tako je jednu pesmu napisala "čuvena" švedska pesnikinja Ingen Stergborg, drugu jako darovita dama sa Madagaskara, treću mlada autorka još nepoznata poreklom iz Gvadalahare... I tako redom, birajući mesta rođenja svojih imaginarnih autora na globusu proticali su dani pripreme za glumački život. Pesme su bile dirljive i nežne, iskrene i uvek vezane za neki moj trenutak. Svi su ih voleli. A meni je bilo lakše da se sakrijem iza izmišljenih imena nego da kažem da sam ih pisala. Na kraju studiranja sam mu priznala da sam sve to pisala ja i da su sve te pesme samo moje, da Ingen, Julija, Maria uopšte ne postoje... E tu prvu antologiju mojih studentskih pesama (malu riznicu fakultetskih emocija) i danas čuva profesor - otkrila je Iva.
