Tri godine bez Vlade Divljana (video)

Muzičar Vlada Divljan preminuo je  5. marta 2015. godine. Poznat i priznat kao gitarista, pevač i glavna kreativna snaga kultnog sastava "Idoli“, a potom i po raznovrsnim projektima ostvarenim u okviru svoje samostalne karijere, Divljan spada u najznačajnije kompozitore i stvaraoce s kraja 20. i početka 21. veka na prostoru bivše Jugoslavije.

Објава коју дели Milica Milojkovic (@milicacici) дана 12. Авг 2016. у 10:31 PDT

Prvi ozbiljan sastav, Divljan, rođen 10. maja 1958. godine, osnovao je 1976. pod nazivom "Merlin“, ubrzo ga preimenovavši u "Zvuk ulice“, koji je pre raspada zabeležio nekoliko izvođenja na Radio Beogradu.

Neposlušna građanka: Objavljena pesma Vlade Divljana (video)

U "Idolima“ nastalim 1980. godine (na temeljima "Dečaka“ iz 1979. godine), Divljan je napisao klasike benda Retko te viđam sa devojkama, Malena, Rusija, Nebeska tema, Ona to zna... koje su odavno ušle u kolektivnu svest na prostoru bivše Jugoslavije.

"Idoli“ su zajedno sa beogradskim bendovima "Šarlo akrobata“ i "Električni orgazam“ snimili Paket aranžman (1981), ključni album jugoslovenskog novog talasa, a pored toga i svoj mini-album VIS Idoli (1981).

Mladen Matičević o Vladi Divljanu: Bio je dobronameran, otvoren, druželjubiv, potpuno suprotan predstavi o tome šta bi rok zvezda mogla da bude

Usledio je Odbrana i poslednji dani (1982), po mišljenju brojnih kritičara jedan od najznačajnijih albuma srpskog i jugoslovenskog rokenrola. Sa "Idolima“ Divljan je snimio i komercijalno izuzetno uspešan album Čokolada (1983), kao i muziku za film Šest dana juna (1985).

Nakon raspada "Idola“, Divljan počinje samostalnu karijeru albumom Tajni život A. P. Šandorova (1987), na kome se nalazio veliki hit Patuljci. Učestvovao je u stvaranju muzike za kultni omnibus film Kako je propao rokenrol (1989), a sa Srđanom Gojkovićem-Giletom iz "Električnog orgazma“ snimio je albume sa pesmama za decu Rokenrol za decu (1989) i Rokenrol bukvar (1990), kao i album Lutka koja kaže ne (1991) u okviru supergrupe "Vlada, Gile, Piko i Švaba“.

Објава коју дели Zarko Stepanov (@zarkostepanov) дана 9. Апр 2016. у 12:23 PDT

Divljan se u avgustu 1991. godine preselio u Australiju, ali je tokom kratke posete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. sa pratećim "Old stars bendom“ održao dva koncerta, i objavio živi album Odbrana i zaštita (1996).

Radio je muziku za film Tri palme za 2 bitange i ribicu (1998), a samostalnu karijeru nastavio je albumom Sve laži sveta (2000), kao i eksperimentalnim Vlada Divljan presents Die Tonzentrale (2003).

Sa zagrebačkim gitaristom Maksom Juričićem i njegovim "Ljetnim kinom“ snimio je mini-album Četiri godišnja doba (2012), a sa njima je snimljen i posthumno objavljen koncertni Lajv @ Tvornica (2015).

Sa beogradskom grupom Svi na pod snimio je pesmu Zvuci ulice (2010), a kao plod zajedničke saradnje posthumno je objavljen i Divljanov vinilni singl Neposlušna građanka (2017).

Divljan je preminuo 2015. godine u Beču, a reditelj Mladen Matičević mu je posvetio film "Nebeska tema". Poslednji intervju Vlade Divljana bio je sa dugodišnjem prijateljem, glavnim i odgovornim urednikom "Glorije" Borisom Jakićem, a koji je objavljen nakon njegove smrti.  Ceo intervju možete pročitati OVDE.