Zvezda Holivudskih hitova ‘48 sati’ i ‘Princ plime’ nakon tri razvoda lane se ponovo oženio, ali ne prestaje da izaziva kontroverze: ovih dana izlazi mu autobiografija u kojoj nimalo ne štedi sebe - piše o svojim pijanstvima, hapšenjima zbog droge i burnim ljubavima
Iako je jedna od najvećih ikona američke kinematografije, glumac Nik Nolti (76) nikada nije živeo po holivudskim pravilima. Niti ima tu nameru: uskoro će biti objavljena autobiografija “Rebel: My Life Outside the Lines” u kojoj bespoštedno razotkriva mnogo toga o sebi, ali i o licemernom svetu u kojem je izgradio karijeru. Kritičari koji su je pročitali kažu da će podići više prašine nego ijedan od njegovih sedamdesetak filmova jer je glumac i danas jednako britkog jezika kao i u vreme kada je postizao najveće uspehe.
- Holivud nije ono što je nekad bio: danas se snimaju filmovi s budžetom od nekoliko stotina miliona dolara i više nema konkurencije u pravom smislu reči - tvrdi Nik. - Ono što se sada proizvodi jesu crtaći i visoka tehnologija. Gluma je u drugom planu, a glumci, naročito oni stariji od šezdeset, u takvom su okruženju naprosto nužno zlo.
Najpoznatiji film mu je “Princ plime”, za koji je 1992. osvojio Zlatni globus i bio nominovan za Oskara, a brojna priznanja dobio je i za “Grad zločina” iz 1997. Komercijalno najuspešnije ostvarenje mu je pak “48 sati” reditelja Voltera Hila iz 1982. u kom kao policajac Džek Kejts sa Edijem Marfijem, osumnjičenim za ubistvo, ima upravo toliko vremena da reši slučaj. I u poslednjoj deceniji odigrao je nekoliko hvaljenih uloga, na primer u filmu “Ratnik” iz 2011. i u “Gravesu” koji je premijerno prikazan ove godine, za koji je ponovo bio nominovan za Zlatni globus.
- Glumom sam počeo da se bavim zato što se u stvarnom životu nikada nisam osećao dobro - oduvek je tvrdio Nolti. - Tek kada bih se našao na pozornici i pred kamerama, bilo mi je prijatno. Sviđalo mi se što imam mogućnost da proživim iskustva nekih drugih ljudi, što mi je davalo neverovatan osećaj slobode.
Objašnjenje koje je pre desetak godina dao britanskom novinaru Krisu Njumeru početak je i jednog od poglavlja njegove knjige, u kojoj bez okolišanja priznaje kako “ne podnosi sedmu silu i mrzi da daje intervjue”. Paparaci to dobro znaju pa im je Nik zbog toga bio posebno izazovna meta: proganjali su ga gde god su mogli, sačekivali i fotografisali u svim mogućim situacijama, čak i onima koje bi ostali glumci, ma kako bili gladni publiciteta, vešto izbegavali. Recimo, Nolti je jedan od retkih koji se uopšte nije uzrujavao kad bi ga snimili raščupanog, neurednog i šljampavog, ponekad čak na ulici u pidžami ili kako se - još češće - sukobljava s policijom zbog ekscesa na javnim mestima. Bilo je i mnogo situacija kojih se glumac i ne seća - jer je bio previše pijan.
Za razliku od mnogih drugih, on svoje zavisnosti nikada nije skrivao, a pogotovo ih nije mistifikovao. Jednom prilikom je, nakon privođenja u policijsku stanicu zbog vožnje pod dejstvom alkohola, rezignirano izjavio:
- Zašto od toga pravite toliki cirkus?! Pa ja vozim u ovakvom stanju već godinama. Ako je to kriterijum za kazne, morali biste iz saobraćaja isključiti polovinu automobila na američkim putevima.
Nikolas King Nolti rođen je 8. februara 1941. u Omahi kao drugo dete Frenklina Noltija, trgovačkog putnika koji je prodavao pumpe za navodnjavanje i u mladosti odličnog igrača američkog fudbala. Majka Helen, prodavačica u robnoj kući, sina i dve godine mlađu kćerku Nensi odmalena je učila da se sami brinu o sebi. Na primer, komšijama bi rekla da ih ne pozivaju kod sebe na ručak dok je ona na poslu jer je bolje da sami nešto skuvaju. Njen otac je bio samouki izumitelj i avanturista: početkom 20. veka patentirao je vrstu crepa za silose koji su bolje štitili žito od vlage, a voleo je i da leti svojim sportskim avionom i izvodi vratolomije u vazduhu.
Nikovu sestru Nensi škola uopšte nije zanimala, a kad je odrasla, svu svoju veliku životnu energiju usmerila je u humanitarne aktivnosti i postala jedna od vodećih osoba u američkom Crvenom krstu.
Nika je pak više zanimao sport, a kako je bio dobar u američkom fudbalu, predviđali su da će biti bolji od oca. I zaista, četiri puta je dobio sportsku stipendiju za fakultet, ali ni na jednom nije izdržao duže od prvog semestra, a onda je shvatio da studiranje nije za njega - i našao se u problemu jer nije znao čime će da se bavi. Bez obrazovanja, nezgodne naravi i kratkog fitilja, već kao tinejdžer je upadao u sukobe i kršio zakon. Prvi put je uhapšen 1962. jer je falsifikovao i prodavao vojne knjižice s kojima su i mlađi od 25 godina mogli da piju u barovima. No, one su bile tako loše izrađene da su brzo razotkrivene i Nolti je završio na sudu. Kažnjen je s godinu dana zatvora, ali žalio se pa je kazna preinačena u novčanu, a uz to je dobio trajnu zabranu služenja u američkoj vojsci.
- Koji promašaj! - slavodobitno je kasnije komentarisao glumac. - Možda su time hteli da me kazne, ali su mi zapravo učinili uslugu. Nikada nisam bio nasilnik i sama pomisao na sukobe, a posebno rat, oduvek me užasavala. Pa ipak, na neki čudan način bilo mi je žao što ne mogu da služim svojoj domovini. Međutim, kad bolje razmislim, to nije služenje domovini nego nečijim interesima koji su prikriveni rodoljubljem.
S jednom mogućnošću manje, otisnuo se u život s prilično lošom polaznom osnovom: bez ikakve ideje čega bi se mogao prihvatiti kako bi se izdržavao, lutao je Amerikom sve dok se pukom igrom slučaja nije zaustavio u Pasadeni u Kaliforniji. Nekoliko dana je besciljno tumarao gradom, a onda se iz dosade pridružio grupi mladića koji su krenuli na audiciju za snimanje televizijske sapunice “Gradić Pejton”. Angažman nije dobio, ali je ipak profitirao: zainteresovao se za glumu i sve više razmišljao o mogućnosti da mu to bude životni poziv. Počeo je da odlazi na sve moguće audicije, kucao na sva vrata i na kraju dobio nekoliko uloga o kojima danas nerado govori - ali priznaje kako su mu pomogle da uđe u svet filma.
Nije imao nikakvog glumačkog iskustva, ali je imponovao pojavom: visok 185 centimetara, sportske građe i razbarušene plave kose, predstavljao je idealan tip mladog Amerikanca, pa je neko vreme radio kao foto-model i snimao reklame, sve dok 1973. napokon nije dobio šansu - ulogu u ostvarenju “Plavi anđeli”. Premda je film doživeo fijasko i brzo bio zaboravljen, Noltija su primetili u Holivudu.
- Mnoga velika glumačka imena su iz Omahe: Fred Aster, Montgomeri Klift, Marlon Brando... Tada mi se činilo da bi to mogao biti dobar znak i na neki način me podstaklo da izdržim i čekam ulogu kojom ću se afirmisati - izjavio je.
I dočekao ju je: nakon nekoliko beznačajnih filmova dobio je rolu Tomasa Džordaka u mini-seriji “Bogataš i siromah”, snimljenoj 1976. po istoimenom romanu američkog pisca Irvina Šoa. Za ulogu je morao da se ugoji čak 20 kilograma, ali to mu se isplatilo. Serija je postigla neverovatan uspeh, a on je bio nominovan za nagrade Emi i Zlatni globus. Filmadžije su počele da ga zasipaju sve primamljivijim angažmanima pa je u narednoj deceniji snimio desetak TV serija i sedam filmova. Iz tog razdoblja najuspešniji su bili “Dubina” reditelja Pitera Jejtsa, “Otkucaj srca” Džona Bajruma i “48 sati” Voltera Hila - za koji je dobio dva miliona dolara, za to doba izuzetno visok honorar. Ta svota uveliko mu je pomogla da izgradi samopouzdanje, ali se baš ne bi moglo reći da se, uprkos sjajnim ponudama, proslavio odabirom uloga.
- Naravno da sam grešio - priznaje. - Ponekad se dogodi da kad čitate scenario sve izgleda odlično, no kad je film gotov i kad pogledate konačnu verziju, shvatite da se ono što ste potpuno drugačije zamišljali pretvorilo u pravu noćnu moru. No, pošteno je priznati i da sam neke filmove snimio samo zato jer mi je bio potreban novac. Svi imamo troškove koje treba podmiriti.
A njegovi nisu bili mali - najviše zbog razvoda od dve godine starije glumice Šile Pejdž, kojom se oženio 1969. Iako nisu imali zajedničke dece, kalifornijski zakon obavezao ga je da posle razvoda 1970. i njoj i njenoj deci plaća primerenu alimentaciju, a ti iznosi kad su holivudske zvezde u pitanju nikad nisu skromni. Iz tog iskustva očito nije ništa naučio: još se, naime, nije pošteno pribrao od kraha braka, a već je uleteo u burnu vezu s deset godina starijom glumicom Karen Luizom Ekland. Usledio je još jedan razlaz, ovaj put čak i neprijatniji jer je Nolti u međuvremenu postao jedan od najbolje plaćenih glumaca u Holivudu pa je vanbračna zajednica okončana višemilionskom nagodbom.
I kao da već nije imao dva loša iskustva za sobom, Nolti je glavom bez obzira ubrzo ušao u novu vezu, sa ženom koja ga je, kako priznaje, “oborila s nogu” - 23-godišnjom plesačicom Šarin Hadad, kojom se oženio 1978. u Las Vegasu. Njihov brak je, međutim, vrlo brzo počeo da se raspada, a on je u čestim alkoholisanim stanjima govorio kako je “oženjen cirkuskom akrobatkinjom”. Rastali su se 1981, a razvod je bio okončan dve godine kasnije.
Bilo je to razdoblje nakon ogromnog uspeha filma “48 sati”, kada je Nik postao tako velika zvezda da mu se činilo kako mu je ceo svet pod nogama. Dobijao je astronomske honorare, a žene su ga saletale gde god bi se pojavio. Visokotiražni magazin People izabrao ga je 1986. i opet 1992. za “najseksepilnijeg muškarca na svetu”. Ponesen planetarnim uspehom i slavom, Nolti je 1984. uleteo u novi brak - čvrsto uveren kako ovaj put sve konce sudbine drži u svojim rukama. Njegova nova izabranica bila je model i glumica Rebeka Linger, s kojom je 1986. dobio svoje prvo dete, sina Braulija. Deset godina kasnije Brauli, koji je danas glumac, prvi put je stao pred kamere u odličnom filmu Rona Hauarda “Ucena”, u kojem je glumio otetog sina Mela Gibsona. U to doba njegovi roditelji su već bili razvedeni.
Nakon nekoliko neuspešnih veza Nolti je ipak postao oprezniji pa više nije srljao u brakove. Bio je oprezan i kad se 1992. zaljubio u 15 godina mlađu glumicu Debru Vinger, s kojom je ostao u vezi gotovo godinu dana. Raskinuli su kad ona više nije mogla da mu prašta sve češća opijanja, a tada je i on shvatio da su mu alkohol i razne droge teret kojeg bi se bilo mudro rešiti.
- Zavisnost je najokrutniji oblik samouništenja - tvrdi glumac. - Stručnjaci kažu da je taj poremećaj genetski uslovljen, ali nisam siguran da je baš tako. Nije prirodno da čovek namerno želi da uništi sebe. Zastrašujuća potreba za alkoholom i drogama dolazi polako i podmuklo, i uglavnom je posledica nekog straha ili teskobe koju drugačije ne možete odagnati.
Uprkos problemima s alkoholom, Nolti je profesionalno odrađivao uloge koje je birao: 1990. je snimio “Rt straha” s Martinom Skorsezeom, koji je zaradio više od 80 miliona dolara, a dve godine kasnije još popularnijeg “Princa plime”, posle kojeg su mu se honorari još povećali. Tako je, recimo, za ulogu u filmu Vilijama Fridkina “Blue Chips”, u kojem glumi košarkaškog trenera, 1994. dobio čak sedam miliona dolara, a isto toliko i za “Volim nevolje” u kojem je igrao s Džulijom Roberts.
Iako se činilo da ima sve što čovek može poželeti - uspešnu karijeru, gomilu novca, raskošnu vilu na obroncima Holivuda - nije bio zadovoljan. Sve češće je zapadao u psihičke krize i ulazio u površne veze koje bi često prekidao nakon što bi se otreznio. Kad ga je u septembru 2002. zaustavila policija, bio je toliko pijan da je jedva izašao iz automobila. Ispostavilo se da u krvi nema samo alkohol, nego i drogu koja se kolokvijalno naziva “silovateljski koktel” jer se korisnik nakon konzumacije ničega ne seća. Nolti je burno i ratoborno protestovao tvrdeći kako taj preparat uzima već godinama ali ga niko nikada nije silovao. Sud ga je na kraju osudio na uslovnu kaznu od tri godine - uz obavezno lečenje od zavisnosti. Tako je krajem septembra stigao u Silver Hill Hospital, kliniku u Konektikatu u kojoj su se već lečili mnogi poznati: glumica Lajza Mineli, pevačica Maraja Keri, pop zvezda Majkl Džekson, pisac Truman Kapote...
Lečenje teške zavisnosti kao što je Nikova zahteva mnogo vremena i strpljenja pa je teško oceniti je li prvi pokušaj bio uspešan, a sam glumac o tome ne želi da govori. Retko prima posetioce na svom ogromnom imanju u Malibuu koje je opremio video-nadzorom i protivprovalnim napravama. Ipak, za jednu osobu je napravio izuzetak: za Klajti Lejn, britansku glumicu rođenu 1977, koja se 2006, nekoliko godina nakon što su se upoznali, uselila kod njega.
Glumac je 3. oktobra 2007, u 66. godini, ponovo postao otac. Par je dobio devojčicu Sofi Lejn Nolti, a iako su imali uspona i padova u vezi - najburnije je bilo 2010, kad je Nik opet otišao na rehabilitaciju - ostali su zajedno i 8. septembra 2016. venčali se u Los Anđelelsu.
I kad je već izgledalo da je i Nolti u poznim godinama našao spokoj u trećem braku, stvari su se ponovo okrenule naglavačke. Klajti Lejn sve češće nije boravila na velelepnom imanju, no čini se da je par prebrodio i tu krizu: kad je prošlog meseca glumac dobio zvezdu na holivudskom Šetalištu slavnih, s njim je bila cela porodica: supruga Klajti, kćerka Sofi i sin Brauli sa svojom ženom, glumicom indijsko-nemačkih korena Navi Ravat i njihovom kćerkom.
Jedna reč za dobar provod
Pre 11 godina, 2006, Nik Nolti je sa sinom Braulijem bio gost filmskog festivala u Sarajevu, na kojem je predstavio film ‘Miroljubivi ratnik’, a potom se nekoliko dana odmarao u Dubrovniku. U Bosni se odlično proveo - jednu noć je do jutra bio u diskoteci, a druge se nakon večere s prijateljem, pevačem Bonom Voksom, do sedam ujutro uživao u vinariji i sutradan zakasnio na poslepodnevnu konferenciju za novinare. U Dubrovniku je nastavio istim tempom - noći je provodio zabavljajući se, a danju bi koristio svaku priliku da malo zadrema, između ostalog i na brodu kojim je plovio na izlet. A koliko mu se sve to svidelo vidi se i po tome što još pamti reč ‘rakija’ koju je naučio - i često koristio - u Dubrovniku i Sarajevu.
Najnovije.
Zvezde.
