Svetlana Ceca Kitić: Vratili su se problemi sa štitnom žlezdom
19.04.2019 20:40
Foto:
Kad je shvatila da vino i lekovi za smirenje neće rešiti problem, najbolja rukometašica sveta svih vremena, žena u koju je bilo zaljubljeno pola bivše Jugoslavije, uspela je da sačuva stan koji je kupila na kredit indeksiran u švajcarskim francima
Posle godine agonije zbog kredita u švajcarskim francima, zbog čega umalo nije ostala bez stana, nekad najbolja rukometašica sveta Svetlana-Ceca Kitić (58) konačno može da odahne. Novi ugovor, po kome će do sedamdesete godine plaćati ratu stambenog kredita u evrima, potpisala je sa drugom bankom, ali se u međuvremenu suočila sa povratkom bolesti štitne žlezde.
- Agonija je počela prošlog marta kad je banka u kojoj sam 2007. podigla stambeni kredit za stan u beogradskom naselju Mirijevo jednostrano raskinula ugovor zbog kašnjenja u otplati. Kredit je bio u švajcarskim francima, banka je prvo jednom, a zatim i drugi put duplirala iznos rate. Tražili su da odmah platim veliku sumu, uz upozorenje da će u suprotnom stan ići na licitaciju. Pare nisam imala. Srce mi se ledilo od pomisli da ću sa decom na ulicu.
O njenom slučaju među prvima je pisao naš magazin, o čemu pročitajte na sledećoj strani...
View this post on Instagram
- Hvala Gloriji koja mi je omogućila da ispričam šta mi se dešava, jer znam da su mnogi i umrli od stresa zbog ovog istog problema. Meni su neki nudili kuću, a moj veliki prijatelj Veselin Vujović ponudio se da sa ostalim rukometašima skupi novac. Objasnila sam mu da meni nisu potrebne pare, sama sam se zadužila, sama ću da vratim dug, već banka koja će preuzeti moje obaveze i omogućiti mi da u razumnom roku i u logičnim iznosima otplatim kredit.
Uprkos utisku da je cela Srbija uz nju, ipak je najčešće bila sama.
- Uz mene su bili deca i retki, pravi prijatelji, dok oni koji su stvarno mogli da mi pomognu nisu ni pozvali. Bilo je i onih koji su se radovali što mi se ovo desilo. Hvala im što su mi otvorili oči, jer u imeniku sam imala pet stotina imena, a sad ih nema ni dvesta.
Pojedini su je zvali u kafanu, da zaboravi na probleme, a šta Ceca kaže o tome pročitajte u nastavku...
- Bila sam toliko razočarana da sam izlaz često tražila u kafanama, bilo je tu i malo više vina, najviše lekova za smirenje, koje pre nikad nisam pila. Ali za kratko vreme sam shvatila da kafana ne leči sve, možda ljubavne jade, ali ne i moj problem. Ubrzo sam dovela svoj život u red.
POMOĆ PRIJATELJA
Gde god bi se pojavila ljudi kojima je draga i koji cene sve što je uradila za domaći rukomet nudili su joj pomoć, savet, a prijatelj, inače automehaničar, predložio joj je da se obrati Dragani Pešić Belojević, gradskom sekretaru za sport i omladinu, takođe legendi rukometa. To je i uradila, bivša koleginica ju je saslušala i posle nekoliko dana pozvali su je na razgovor sa Goranom Vesićem, zamenikom gradonačelnika.
- Nisam ga odranije poznavala, ispričala sam mu o čemu je reč, a on je rekao da će pokušati da mi pomogne. Kad su mi javili da je banka, preko koje inače primam nacionalnu penziju kao zaslužna sportistkinja, voljna da mi refinansira kredit, pao mi je kamen sa srca. Sklopili smo ugovor da do sedamdesete godine plaćam po 550 evra i veoma ću se naljutiti na onog gore ako me pre roka uzme. Šalu na stranu, jesam srećna, ali sam pomalo i umorna. Prazna. Vratili su se i problemi sa štitnom žlezdom. Planirala sam da odem na odmor kad sve završim, poslednji potpis na novi ugovor stavila sam krajem decembra, ali u međuvremenu mi se razbolela majka. Dobrim delom i zbog svega što se sa mnom događalo, tako da sam odmah otputovala u Tuzlu i sad mi je najvažnije da ona ozdravi.
View this post on Instagram
Iako je, kako kaže, bilo dana kad joj se nije ustajalo iz kreveta, kad ni dupla doza sedativa nije pomagala, tvrdi da joj nije padalo na pamet da digne ruku na sebe.
- Ni majci ne smem da priznam kakve su mi sve misli prolazile kroz glavu i kakve su sve opcije bile moguće, ali nijednom nisam pomislila da se ubijem. Deca su mi govorila da su to samo zidovi, da im je važniji moj osmeh. Svesna da obe moje kćerke nemaju očeve, zapitala sam se zar treba od njih da stvorim siročad. To me je trglo, kao da sam dobila lavovsku snagu, rekla sam sebi možeš ti i više, u krajnjem slučaju, nećeš biti ni prva ni poslednja koja će ostati bez stana, obezbedićeš neku garsonjericu, imaš roditelje kojima možeš da se vratiš. To je bilo jedino svetlo. Na svu sreću, sad je to iza mene, iako su se u međuvremenu pojavile priče kako je lako meni jer sam dobila pare od države.
Najnovije.
Zvezde.
