Momčilo Bajagić Bajaga i njegovi Instruktori: Luda vožnja duga 36 godina!

U 2020, koju će, osim po jubileju, pamtiti po pandemiji virusa korona i novom albumu ‘Ovaj svet se menja’, Momčilo Bajagić Bajaga i njegovi Instruktori u ekskluzivnom intervjuu za Gloriju otkrivaju malo poznate detalje iz svoje biografije i sočne anegdote sa turneja i koncerata

Za razliku od velike većine muzičara koji su se tokom pandemije virusa korona prinudno odmarali, Momčilo Bajagić Bajaga (60) i njegov tim Instruktora bili su vredni, pa su uradili novi, 13. album, kojim obeležavaju 35 godina karijere. Naslovna pesma “Ovaj svet se menja” nastala je u doba korone i tekst je odraz vremena u kome smo se našli, a tu su i numere koje su rađene za druge izvođače, poput “Ja sam se ložio na tebe” i “Moja draga”.

Frontmen Momčilo Bajagić Bajaga kaže da ih je rad na ovom albumu držao u životu tokom vanrednog stanja.

- Pošto su nam otkazali više od 20 koncerata, poslednji put smo svirali u Osijeku 7. marta, imali smo dovoljno vremena i energije da se posvetimo stvaranju. To su nam bili najlepši trenuci karantina, svakodnevno smo se okupljali kod Saše Loknera u ateljeu u Zemunu. Tih nedelja samo se potvrdilo ono što oduvek znamo, da je muzika jedina stvar koja može da te spase u jednoj tako gadnoj situaciji. Sama činjenica da nešto radimo nas je spasavala, jer su svi ostali sedeli i čekali šta će da bude. Želeo sam da snimim pesme “Tvoje oči” i “Moja draga”, koje sam napisao za Zdravka Čolića. Snimili smo i pesmu za seriju “Otvorena vrata”, koja do sada nije nigde sačuvana, a uspeli smo da dovedemo na snimanje i Nešu Petrovića koji je odsvirao i originalnu verziju, pre punih 30 godina. Posebno mi je draga “Mladost” iz mjuzikla “Ženidba i udadba” Pozorišta na Terazijama, gde sam malo izmenio stihove, pa ubacio Arsena Dedića, koji je naš najpoznatiji kantautor - otkriva Bajaga.

Realan ukus

Na albumu je bilo dosta gostiju, a najpoznatiji je Miloš Biković, s kojim su snimili pesmu “Darija” za film “Hotel Beograd”, ali ona na kraju nije ušla u njega jer ju je Bajaga završio kad je film već bio u montaži. Kuriozitet je da su novi album objavila dva izdavača, PGP RTS i Kroacija rekords, te da ima i dva omota. Urađeni su poput pasoša, u bordo-zlatnoj i teget-zlatnoj kombinaciji boja, dok su unutra fotografije iz pasoša članova grupe, na kojima svi, kako tvrde, izgledaju skoro neprepoznatljivo.

Iako Bajaga piše muziku i tekstove za sve pesme, prilično je liberalan vođa benda, tako da ostali mogu da utiču na njihove konačne verzije.

Koncert povodom rođendana Večitog dečaka: Rundek, Bajaga, Cane pevaju najlepše pesme Vlade Divljana

- Bajaga ima realan ukus, zna šta je dobro i šta može da prođe kod publike. Meni je muzika uvek u glavi, vrlo sam kreativan, i kad smo u studiju, stalno bih nešto menjao, pa moraju da me obuzdavaju. Dešavalo se, dotle je došlo, da producenti traže da me ne dovode tokom procesa stvaranja, a ja sam to shvatio kao sasvim normalnu stvar, jer i kad je sve završeno, obavezno imam još neku novu ideju. Jednostavno, takav sam - priznaje gitarista Žika Milenković, koji je na koncertima zadužen za najavljivanje pesama, pa mu se ponekad desi da neku previdi ili preskoči, ili najavi pogrešno, ali to sve smatra delom spontanosti i šarma: - Ovaj posao dosta troši ljude, putovanja znaju da budu naporna, ponekad se osećaš kao vatrogasac kad moraš da ustaneš u pola noći da bi krenuo na put, ali sve se radi iz srca. Jer kad se foliraš, to se vidi - objašnjava Žika.

S obzirom na to da u istom sastavu sviraju više od dvadeset i pet godina, svi se međusobno poznaju u dušu i jedni druge tretiraju kao članove familije.

Bajaga najavio nov album: Kad već ne snimam često, onda bar da uradim kako valja

- Pored moje porodice, ljudi iz benda su mi najbliži u životu i velika je sreća što ih imam - podvlači basista Miroslav Cvetković Cvele. - Ovo je fantastičan način da proživiš radni vek, da sarađuješ sa ljudima koje voliš i koji te razumeju. Koliko god da smo različiti, pokreće nas ista potreba, da stvaramo muziku i da u tome uživamo. Volim da sviram, a pored koncerata, probe su možda i najuzbudljivije jer podrazumevaju kreativni proces. Svako ima slobodu da iznese svoje viđenje pesme koju Bajaga donese, to su trenuci u kojima najviše sarađujemo i proveravamo se.

 

Koliko je Cvele posvećen živoj svirci svedoči i činjenica da je jednom prilikom odsvirao koncert u Sloveniji s polomljenom nogom. Kako su nastupali u ledenoj dvorani, okliznuo se i pao i tom prilikom zadobio frakturu potkolenice. Stoički je izdržao bolove i bez greške izveo svoje deonice.

Tokom tri i po decenije duge muzičke vožnje bilo je vrlo uzbudljivih događaja. Bubnjar Čeda Macura jednom je, takođe u Sloveniji, kao najmlađi član benda, glumio Deda Mraza. - Stavio sam periku i bradu, obukao odelo, poželeo srećnu novu godinu kao Djed Božićnjak i čak prvu stvar odsvirao tako. Publika je uživala - priseća se Čeda.

Koncert pod šubarama

Svim članovima grupe u živom osećanju ostalo je gostovanje u Kazahstanu.

- U Alma Ati svirali smo za jednu našu veliku firmu, u dvorani koja je poput našeg Centra Sava. Pošto smo imali još četiri dana do povratka u Beograd, organizovali su nam i svirku u jednom njihovom parku i klubu. A kako niko za nas tamo nikad nije ni čuo, najavili su nas kao rok grupu iz Evrope. Nastupali smo sa njihovim tradicionalnim šubarama koje smo dobili na poklon. One služe da u sauni ne izgori kosa, napravljene su od odličnog krzna i svi ih tamo kupuju jer su veoma kvalitetne i pristupačne. Kad smo se na bini pojavili sa njima, publika je poludela, ali morali smo da ih skinemo posle prve pesme jer bismo u suprotnom pali u nesvest do vrućine. Kazahstan je inače najudaljenija država na istoku u kojoj smo svirali - priča klavijaturista Aleksandar Lokner i dodaje kako su pehovi na koncertima nekada rezultat koalicije dobre volje i loše procene, a tu tezu potkrepljuje epizodom sa Arsenal festa u Kragujevcu: - Žurili smo da što pre postavimo instrumente. Pojavio se jedan dečko iz publike koji je želeo da mi pomogne po svaku cenu. Pustio sam ga, ali nisam proverio da li je sve dobro montirao. Kad je svirka počela, pala mi je klavijatura koju sam tek nabavio jer “asistent” nije zavrnuo stalak. Poludeo sam, ali na sreću ništa se nije slomilo.

Bilo je još sličnih situacija, od padanja bubnjeva tokom nastupa do pucanja žica, no uvek su se snalazili da publika to ne primeti. Svi se slažu da su im probe najuzbudljivije i najkreativnije, a da im ničega ne zafali, zadužen je menadžer Gane Pecikoza, koji brine o keteringu.

Srpski Stonsi

Instruktori su saglasni da je proteklih 35 godina bilo burno i prilično uspešno, da su imali blistave trenutke, ali da je bilo i padova, kao i u svakoj drugoj karijeri. I očekuju još dosta uspešnih godina. Možda ne baš kao Rolingstonsi, koji će 2022. obeležiti šest decenija postojanja. Poređenje sa Stonsima im prija.

- I mi smo, kao i Stonsi, jako mnogo svirali, čak i onih godina kad se ovde to nije moglo. Tada smo uglavnom gostovali mnogo u dijaspori. Svirke su nas definitivno očuvale, a činjenica je da smo, recimo, tokom pet godina četiri puta nastupali na Novom Zelandu i nijednom u Nišu - otkriva Bajaga.

Sa nekadašnjim članovima benda su u odličnim donosima. Kad su obeležavali 30 godina rada, pozvali su ih sve i skoro svi su se odazvali, došli u Centar Sava i odsvirali poneku stvar.Posle skoro šest meseci pauze, 13. septembra nastupali su u Skoplju, na tamošnjem stadionu, sa lokalnom filharmonijom. Svi su s ogromnim nestrpljenjem iščekivali izlazak na binu jer do poslednjeg trenutka nisu verovali da će se to zaista dogoditi.

- Kad je krenula prva pesma, bili smo presrećni i pitali smo se da li je to moguće. Bilo je više od tri hiljade ljudi i organizacija je bila vrhunska. Siguran sam da se na tom koncertu niko nije zarazio pošto je bilo sedam različitih inspekcija koje su sve kontrolisale - ubeđen je Bajaga.

Bend jedva čeka da se ukinu mere zbog pandemije pa da nastavi sa serijom koncerata sa filharmonijom. Do sada su u takvoj postavci svirali samo u Beogradu, dok ih očekuju nastupi u Ljubljani, Zagrebu, Novom Sadu i drugim gradovima.