Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević: Mislim da bi bilo brže a i jeftinije da je moj deda prvo dobio ulicu, pa tek onda TV seriju

Gledajući TV seriju “Aleksandar od Jugoslavije”, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević (75) seća se priča svoga oca, kralja Petra II, o kralju Aleksandru i o danima žalosti posle atentata u Marselju. Dok o dedi govori kao o nežnom i pažljivom ocu i suprugu, žaleći što u porodici ništa nije sačuvano od ličnih predmeta velikog kralja, prestolonaslednik otkriva da se u sefu 555 nalaze lične stvari njegovog dede kojima naslednici, nažalost, ne mogu da pristupe niti da ih dodirnu.

Pročitajte i Aleksandar i Katarina Karađorđević - Dobročinstvo na delu

Jakov Simović/Gloria

Kakvi su vam utisci o seriji “Aleksandar od Jugoslavije”?

- Mislim da bi bilo brže a i jeftinije da je moj deda prvo dobio ulicu, pa tek onda TV seriju. Ali svakako je dobro što postoji serija kroz koju će kralj Aleksandar biti predstavljen široj javnosti. Pre svega, dobro je što postoji želja da se ispravi višedecenijska nepravda prema viteškom kralju Aleksandru.

Da li će serija pomoći da se u potpunosti sagledaju lik i delo kralja Aleksandra?

- Uopšte nije jednostavno u potpunosti sagledati ličnost kralja Alekandra i ogromnu ulogu koju je imao u srpskoj istoriji. Za svog relativno kratkog života, proživeo je mnogo i ostavio je za sobom blistav trag. Voleo bih da što više ljudi to vidi. Ono što mi smeta u seriji jeste činjenica da je kralj Aleksandar prikazan kao istorijska ličnost koja je svojom voljom odlučila da pravi Jugoslaviju, nauštrb onoga što deo javnosti zove “velika Srbija”. Međutim, istorijska je činjenica da su sve intelektualne i političke elite u Srbiji toga vremena zastupale ujedinjenje i bile oduševljene idejom jugoslovenstva. Njihova perspektiva 1918. bila je bitno različita od naše, kao svedoka dve propale Jugoslavije.

Pročitajte i Aleksandar Karađorđević - Ponosan sam što su naša deca skromna

Jakov Simović/Gloria

Zašto mislite da je kralj Aleksandar stekao lošiji imidž nego što zaslužuje?

- Pitanje je da li u svetskoj istoriji postoji ličnost od takvog značaja koja je toliko dugo i uporno ignorisana i brisana iz pamćenja svog naroda ili su o njoj izricani negativni sudovi, davane najteže kvalifikacije. Najbolnija nepravda i istorijski falsifikat jeste brisanje kralja Aleksandra iz istorijskog sećanja kao vojskovođe i vrhovnog komandanta koji je predvodio slavnu srpsku vojsku, donosio sudbonosne odluke, hrabrio i slavio borce i najviše učinio za njih prilikom prelaska preko Albanije. Brisane su čak i posvete i natpisi na spomenicima i zadužbinama izginulim ratnicima koje je podigao u njihovu slavu. Višedecenijska propaganda, najpre ustaša a zatim i komunista, koji su imali nekoliko decenija vremena da ponište sve ono što je moj deda uradio, da izokrenu i falsifikuju. Danas često čujemo pojam revizionizma u istoriji, ali tu treba biti oprezan. Sve ono što je bazirano na laži i falsifikatu neminovno kad-tad treba da bude revidirano. Zato mi je drago što se ponovo pokreće tema podizanja spomenika mom dedi u Beogradu i što postoji inicijativa za vraćanje spomenika koji je u proleće 1946. “nestao” iz Kragujevca.

Pročitajte i Susret prestolonaslednika Aleksandra sa Donaldom Trampom (foto)

Jakov Simović/Gloria

Šta je Aleksandra razlikovalo od ostalih vladara iz dinastije?

- O tome ko je i kakav je bio kralj Aleksandar najbolje govore njegovi savremenici. Arčibald Rajs je govorio da je imao sreću da poznaje “velikog patriotu, koji je bio u isto vreme i veliki mudrac” i da ga je često viđao kao vojnika “koji nije hteo da se odvoji od svoje vojske i koji je delio sa njom sve patnje, sve bede, ili takođe, i svu slavu”. Nikola Tesla ga je video kao “velikog i neustrašivog čoveka, koji je svoj narod vodio kroz krvave bitke” i kao “herojsku ličnost ogromnog ugleda, koja je i Vašington i Linkoln: kao Vašington sposoban i neustrašivi general koji je oslobodio svoju zemlju od ugnjetavanja; kao Linkoln mudri i rodoljubivi vođa koji je mučenički postradao”.

Šta vam je otac, kralj Petar II, pričao o dedi, kralju Aleksandru? Čega se sećate iz tih porodičnih priča?

- Otac mi je uvek govorio koliko mu je nedostajao Aleksandar. Govorio mi je da su nakon ubistva kralja Aleksandra nastale velike spletke oko njega i da je uvek mislio da je sve moglo biti potpuno drugačije da je njegov otac bio živ. Ostatak intervjua pročitajte u našoj Gloriji