Najradije bih da ti kažem koliko sam te voleo: Potresan oproštaj Bjele od Marka Živića

- Odlaze ljudi. Sve nas je manje koji se prepoznajemo. Sve nas je manje koji se volimo. Umiru jeleni. Šta raditi kad ode čovek sa dušom davno ranjene srne. Kako reći zbogom širokom osmehu i vrcavoj radosti koji su nas opčinjavali. On je hteo samo da sakrije svoj tužan pogled i ranjivost. Ja sad treba da se oprostim od tebe Marko. Najradije bih da ti pokažem koliko sam te voleo. Nisam siguran da sam ti to pokazivao kad je bilo vreme. To me sad boli, ali verujem da si ti to znao i osećao. Više od 15 godina smo se preko 200 puta opraštali na sceni. Oboijica smo plakali svaki put.

Pročitajte i Imao je osmeh koji leči: Suze i jecaji na komemoraciji Marku Živiću

 

Ata Images

 

Martini je u predstavi "Let iznad kukavičjeg gnezda" davao tašnu Mekmarfiju da ga ne ostavi. Tu tašnu si mi poklonio za 50. rođendan. Hteo bih da ti sad dam tu tašnu da ne ideš. Voleo bih da ti je dam. Znam da je to nemoguće. Daću ti je jednog dana. Jeleni umiru sami kao i ranjeno srce. Ti Marko ostaješ u srcima ljudi koji su imali sreće da te upoznaju i zato će priča o Kruševačkom Petru Panu sa Crvenog krsta dugo živeti. Dobri moj Marko, Martini moj, putuj s toplim osmehom i samo tebi znanom tugom. Nama ostaje da te volimo i čuvamo sećanje na tebe. Neka ti je večna slava i hvala – rekao je Bjela.