Milena najzad prelomila: Nisam imala dovoljno poverenja u sebe, mislila sam da to ne mogu (video)

Sreda uveče, sredina radne nedelje i ne obećava neki provod. Ipak, u jednom od poznatih vračarskih restorana glumica Milena Vasić (45) ima muzičko veče namenjeno pre svega ženama. Kad uđete unutra, dočekuje vas beli klavir tik pored vrata i na njemu nekoliko sveća. Srećnici koji su rezervisali mesta na vreme sede, dok se ostali tiskaju stojeći. Gužva je. U publici su mahom dame različitih starosnih doba. Sve raspoložene za romantične stihove.

Pročitajte Ljubav koja je preskočila sve prepreke - Kako su se zavoleli Milena Vasić i Vuk Radivojević

Jovanka Bojković

Glumica ih obilazi uz širok osmeh, a onda tačno u devet seda za klavir i počinje stihovima “Pamtim samo sretne dane” legendarnog Arsena Dedića. Kako vreme odmiče, gužva je sve veća, stolovi i stolice postavljeni su čak i na samom ulazu u restoran, tik pored klavira, dok su prepuni i hodnici koji spajaju prostorije.

Kad su sve sveće na klaviru dogorele, oprostila se setnim stihovima melodije “A sad adio” iz popularne serije “Vruć vetar”, uz horsko pevanje prisutnih.

Milena Vasić ostvarila je svoj veliki san 

Vidno zadovoljna, ali pomalo umorna, Milena otkriva da je muzika sastavni deo njenog života. Ideja da nastupa uživo potekla je od njenih drugarica.

- Predložile su da to bude neko naše, žensko veče, na mestu gde možeš samo uz klavir i ženski vokal da provedeš nekoliko sati, da malo oćutiš i slušaš neke lepe stihove. I zapevaš, ako te atmosfera ponese. Na ovim večerima istinski uživam, jer dolaze predivne dame koje se doteraju pre svega zbog sebe, pa se divim njihovoj lepoti i energiji. Publika je vrsta partnera u muzičko-scenskom događaju, u kome se uzajamno prepoznaju naše emocije, i uvek mi je veliko zadovoljstvo kad shvatim da sam nekome pogodila omiljenu pesmu.

Pročitajte Bekstvo iz grada - Divljina je sve što Mileni Vasić treba

Jovanka Bojković

Pre nego što je počela redovno da nastupa osećala je bojazan kako će sve to izgledati.

- Nisam imala dovoljno poverenja u sebe, jer pevati za klavirom dva sata nije jednostavno. Mislila sam da nemam snage, izdržljivosti i znanja za tako nešto. Međutim, shvatila sam da sam kondiciju stekla tokom pandemije kad sam imala lajv pijano večeri, koje su ponekad trajale i po tri-četiri sata. Moji prijatelji i pratioci su ih veoma voleli. Sjajno smo se provodili.

Uz čašu vina, pevali bismo do kasno u noć. Tradicionalno već godinama okupljam prijatelje kod kuće i satima sviramo, pevamo i družimo se. To su predivne večeri koje se često i rado prepričavaju. Mnoge kolege vole i da banu na moje nastupe, onda zapevamo zajedno i to uvek bude neverovatno.