Dragutin Topić: Na takmičenjima sam Angelini više trener nego tata

Dragutin Topić iskreno priznaje da je na takmičenjima ćerki Angelini više trener nego tata. Najbolja mlada sportistkinja Evrope Angelina Topić je, gledajući oca Dragutina koji je dve decenije bio u samom svetskom vrhu atletike i majku Biljanu koja je beležila zapažene rezultate u troskoku, vrlo rano počela da ispisuje ličnu knjigu uspeha i premašila očekivanja roditelja.

Getty

Da li ste naslućivali ovoliki uspeh ove godine?

Angelina: Oduvek sam se bavila sportom i znala sam da ću mu profesionalno posvetiti deo života. U početku su me radovala putovanja i druženja s ljudima, s godinama je to preraslo u ljubav koju ne mogu da objasnim. Imam takmičarski duh, želju za pobeđivanjem. U skok uvis sam se zaljubila 2017. kada sam preskočila 138 centimetara, što je za mene bio svetski rekord. Poslednje dve godine profesionalno se bavim njime i u tome vidim svoj dalji rast, ali takmičim se i u disciplinama kao što su skok udalj i štafete. Nisam se još oprobala u troskoku, ali nadam se da će i to uskoro doći, da malo krenem maminim stopama.

Dragutin: Ne umem da vam objasnim sve ovo vezano za Angelinu, jer je ispred vremena. Plan je bio da 2024. možda počne malo da odskače od drugih, međutim, ona je prošle zime nakon učešća na Svetskom prvenstvu, gde se prvi put oprobala sa starijima od sebe, prelomila nešto. Tada je shvatila da druge takmičarke nisu bauk, da nisu nepobedive, da ona pripada tom društvu, i počela je da se ponaša mnogo odgovornije prema svom telu i vremenu.

Pročitajte Evropa je izabrala - Angelina Topić je najbolja mlada sportistkinja

Angelina, čega se kao profesionalni sportista privatno odričete?

Angelina: U sportu uvek ima odricanja, prvenstveno zbog manjka vremena. Ustanem, spremim se za školu, gde provedem polovinu dana, i zatim odem na trening. Taj ritual se svakodnevno ponavlja. Ostatak vremena tretiram kao slobodno i tad pijem kafu s prijateljima, a nekad volim da se osamim i čitam ili slušam muziku. Pohađam privatnu gimnaziju u kojoj profesori imaju razumevanja za moje izostanke zbog sporta.

getty

Dragutin: Angelina je organizovana i disciplinovana i zato su rezultati i došli. Talenat koji poseduje je jedna stvar, ali ta disciplina koja je krasi i njena ambicija da bude što bolja samo su njena odluka i to nema veze sa mnom.

Dragutine, koje savete dajete ćerki, i, Angelina, usvajate li ih?

Dragutin Topić: Osnovni savet je da prvi put kad osetiš da te mrzi da obuješ patike za trening, tad se ili odmaraš malo duže, ili prestaješ da se baviš sportom. Kad se baviš sportom bez ljubavi, onda dolaze fizičke i mentalne povrede.

Angelina: Mislim da je jedna od mojih najvećih prednosti u sportu to što pored sebe imam osobe koje su ovaj put već prošle i koje mi mogu pomoći da zaobiđem neke prepreke koje ne moraju biti pređene. Mama i tata znaju ili pretpostavljaju šta me čeka, kako se osećam u određenim trenucima. Zahvalna sam na toj privilegiji. Uvek imam dozu odgovornosti prema onome što su oni stvorili, ali to me ne zaustavlja već mi daje krila. Oduvek sam htela da sve što radim, svaki rezultat koji postignem bude njima na ponos. To je normalno. Odrastajući, shvatila sam da je atletika nešto veoma lepo, nešto čega se ne treba plašiti. Jedan od najbitnijih saveta koje mi je dao tata jeste da ništa od ovoga nema smisla ako to nije ono što volim. Ako meni sport ne čini zadovoljstvo, onda nema poente.

Pročitajte Dragutinu Topiću oči pune suza! Ćerka Angelina ga je upravo obradovala najlepšima vestima i ispunila ponosom

Jovanka Bojković

Kako balansirate između uloge oca i trenera?

Dragutin: Imao sam tu sreću i nesreću da sam bio trener i svojoj supruzi, što je mnogo teže. Sada uz Angelinu imam još vrhunskih sportista s kojima zajedno putujem, tako da lakše delim ulogu oca i trenera. Na putovanjima sam uvek više trener nego tata. Mislim da sam kao otac dovoljno posredovao i provodio vremena s njom. Nisam taj koji započinje konverzaciju, obično čekam da se ona otvori i da krenemo da pričamo.

Što se tiče sporta, takođe nisam nametljiv, tražim pravu priliku da doprem do svakog svog sportiste i usadim mu esencijalno za disciplinu kojom se bavi. Oni shvataju da ono negativno što sam ja proživeo ne moraju nužno i oni da dožive. Znam kojim putem ne treba da idu pošto sam to osetio na svojoj koži. Srećan sam što se bavim ovim i što imam Angelinu kao sportistu, jer je vanvremenski potencijal. Ona neke svoje fizičke nedostatke nadomešćuje intelektom, što je vrlo važno za disciplinu skoka uvis.