Put do kraja sveta: Nenad Radujević na glečeru starom 1,8 miliona godina, ekskluzivne fotografije iz Patagonije

Autor: Gloria.rs

03.06.2023 15:00

Nenad Radujević uživao je u čarima Patagonije i za magazina Gloria ekskluzivno ispričao šta ga je najviše oduševilo

Direktor Beogradske nedelje mode Nenad Radujević popeo se na glečer star 1,8 miliona godina, divio se lepotama ove zaštićene prirodne oblasti, pio vodu iz brojnih reka i jezera i auto-putem stigao do kraja sveta, Ognjene zemlje

Argentina, i posebno Patagonija, destinacija je koju sam odavno želeo da obiđem, pa bi se moglo reći da je ovo moje životno putovanje.

Na njega sam krenuo sa zaljubljenicima u prirodu, planinarskom grupom EST Adventure, koju predvodi poznati planinar Dragan Jaćimović i čiji sam član, na moju veliku sreću, poslednjih nekoliko godina.

Cilj našeg putovanja bile su atraktivne lokacije u Patagoniji i različiti prirodni fenomeni.

Jedan od najuzbudljivijih delova planete obiluje predivnom prirodom, od neverovatnih planinskih vrhova, prostranih glečera, tirkiznih jezera, bistrih planinskih reka do nepreglednih stepa sa raznovrsnom florom i faunom.

Put do kraja sveta

Oblast Patagonije je ogromna, prostire se od jugozapada Argentine do južnog Čilea, na više od milion kvadratnih kilometara sa obe strane Anda.

Spušta se sve do Ognjene zemlje, kraja sveta, do koje smo i mi stigli auto-putem koji se tako i zove - Put do kraja sveta.

Pročitajte Nenad Radujević - Prirodna koalicija hrabrosti i ludosti

Naša avantura je krenula iz Buenos Ajresa, odakle smo leteli tri sata avionom do El Kalafatea, glavnog turističkog centra Patagonije, simpatičnog gradića osnovanog pre više od 100 godina na obali Arhentina, najvećeg jezera u zemlji, okruženog brojnim prirodnim atrakcijama.

Nenad Radujević - Život bez plastike

Zanimljivo je bilo videti na koji način tamošnji ljudi čuvaju prirodu u kojoj žive. Nigde ne možete da dobijete plastičnu kesu, odavno su izbačene iz upotrebe, teško se nalaze i plastične flaše s vodom.

Upotrebljava se voda iz česme, koja je verovatno najbolja koju sam ikad pio. Patagonija je treći najveći izvor pijaće vode u svetu.

Lokalno stanovništvo nas je savetovalo da svoje planinarske boce tokom hajkinga punimo u rekama pored kojih prolazimo, što većina planinara i čini.

Prva stanica nam je bio glečer Perito Moreno, nazvan po argentinskom naučniku Fransisku Morenu koji je najviše istraživao Patagoniju i zaslužan je što je uspostavljena granica sa Čileom, pošto su se dve zemlje oko toga decenijama sukobljavale.

Pročitajte Nenad Radujević - Snaga kreativnosti

To je jedan od ukupno 48 glečera i među retkima koji su dostupni. Nalazi se u nacionalnom parku Los Glasijares i ima površinu od čak 250 kvadratnih kilometara, veći je od Buenos Ajresa. Zaista je fascinantan, čak sam i šetao po njemu.

Taj led, star 1,8 miliona godina, ima nesvakidašnji kolorit, sa nijansama koje samo priroda može da kreira. Vidljivi deo iznad vode uzdiže se i do 75 metara, dok u vodi ide i do 200 metara.

Tirkizna jezera posebno su očarala Nenada Radujevića

Patagonija je karakteristična po jezerima ispunjenim “mlečnom vodom”, kako je tamo zovu, koja je zbog posebnog sedimenta koji proizvode glečeri, kao i većina vodenih tokova, u tirkiznim nijansama.

U okolini El Kalafatea obišli smo i mali rezervat prirode - Nimez, na samoj obali jezera.

Ograđen je i išpartan uskim stazama, nastanjen je brojnim vrstama ptica, a posebna atrakcija su džinovske bele rade, visoke više od metar.

Sledeća lokacija bio nam je El Čalten - popularni planinarski gradić, zovu ga i nacionalnim centrom trekinga jer je okružen visokim planinskim vrhovima i brojnim stazama za hajking.

Njegovo ime na indijanskom jeziku znači “vrhovi u dimu”, pošto okolni vrhovi često vire iznad oblaka pa se čini kao da su u dimu.

Ne propustiti

I izlasci i zalasci sunca su spektakularni. Sunce izlazi vrlo rano, pošto je na južnoj polulopti sada leto, a zalazi oko 22.30 h i taj prizor veomapodseća na bele noći u Skandinaviji.

U tom kraju je i jedan od najtežih vrhova za osvajanje, Fic Roj, visok 3.405 metara. Osvojen je tek 1974. godine, a ime je dobio po britanskom kapetanu Robertu Ficroju.

Najatraktivniji hajking bio je upravo do podnožja ovog vrha, do jezera Laguna de Los Tres.

Taj nestvarni prizor sa dva tirkizna jezera u kamenom okruženju kao da ste na Mesecu, dok se u pozadini uzdižu planinski vrhovi između kojih se smestio jedan od glečera, nikada neću zaboraviti.

Divili smo se i gvanaku, nacionalnoj životinji Argentine, vrsti lame koju smo često viđali prilikom hajkinga.

Najveći deo Patagonije nije civilizovan, postoji nekoliko gradića, kao i asfaltni putevi koji vode kroz ogromna prostranstva, ali često smo se vozili i makadamom.

Dođete autobusom ili kombijem do kraja nekog puta i odatle dalje možete samo planinarskim stazama.