Marko Janketić oprezan, za Gloriju priznaje: Otvorio sam četvoro očiju... Živim za Lenkin osmeh

Otkako je polovinom marta sa suprugom Marijom dobio ćerku Lenku, život glumca Marka Janketića (40) poprimio je novu dimenziju, ali i znatno brži tempo.

Nakon što se vrati sa snimanja filma i serije “Nedelja” ili predstave u svom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čekaju ga neprospavane noći.

Dalibor Danilović

Ipak, iako spava samo po nekoliko sati dnevno, zasad mu se još nije desilo da zaboravi tekst na pozornici ili setu.

- Kad imaš novorođenče, moraš da budeš tu za njega u svakom trenutku, da ga hraniš, menjaš pelene i brineš o njemu, tako da nema mnogo spavanja. Sve je to potpuno normalno.

Pročitajte Miša Janketić - Uzalud smo sestra i ja molili da nam ne ubije majku... Te noći, u Ševarima, pop ju je...

Slatke obaveze oko bebe gledam i kao svojevrstan test karaktera. Organizacija je najvažnija, pravimo planove i prilagođavamo se u hodu, jer su takve okolnosti. To svi mladi roditelji moraju da prođu.

Svaki put kad vidi ćerku, razneži se i preplavi ga nova količina energije.

- Čim ujutru ugledam Lenku i uspem da je nasmejem, znam zbog koga živim, radim, borim se.

Ona sad već primećuje stvari oko sebe, učestvujem u svemu tome i to su fantastični utisci i snažne emocije.

Privatni album

Pričam joj, šapućem, obećavam, uživam, a ona se smeje, guče, uzvraća mi nežnosti. Vidim i sebe i svoju suprugu u njoj, mada joj se izraz lica često menja, ponekad liči na nju, ponekad na mene, nekad na tetke, ujake, babe.

Markova majka Svjetlana je u penziji i živi za unučiće, potpuno im je posvećena.

- Obe babe i deda su nam desna ruka, uskaču kad god je potrebno, ali tu su i tetke, ujaci, stričevi, svi pomažu maksimalno. Ogromna je radost kad imaš veliku porodicu pa možeš na nju da se osloniš.

Tu su i braća i sestre od tetaka, stričeva i ujaka, čak nekoliko generacija, družimo se i komuniciramo, naša deca odrastaju zajedno baš kao što smo i mi. Oduvek sam cenio i voleo porodične vrednosti, na njima sam stasao, i mislim da je porodica najveći i najvažniji oslonac u životu.

Privatni album

Svoje devojčice, Lenku i dvogodišnju Zoju, trudiće se da vaspitava onako kako su njega njegovi roditelji, Svjetlana i Mihailo, naš proslavljeni dramski umetnik.

- Trudiću se da budu jake, odgovorne, osvešćene, časne, poštene, da budu samostalne, da imaju svoj integritet i da brane sopstveno dostojanstvo.

Daću sve od sebe da im pomognem da budu obrazovane, prosvećene, da mogu same da biraju životni put. Potrudiću se i da im usadim etičke vrednosti koje su sada pomalo zaboravljene.

Marko Janketić bio je žrtva hajke

I glumac se, poput mnogih drugih roditelja, suočava sa brojnim strahovima.

- Čak i da živimo u najidealnijem društvu, sigurno bi bilo mnogo strahova. Prosto je prirodno da roditelj brine za svoje dete. Razne misli mi prolaze kroz glavu.

Trudim se da se oslonim na sve ono što su mene moji roditelji naučili, što su mi pružili, pa da tu štafetu i tu vatricu sa ognjišta prenesem i na ćerke.

Pročitajte Marko Janketić priznaje - Pevanje sam učio u kafanama

Umetnik ističe da moramo svi zajedno da se izborimo za to da naša deca budu zaštićena.

- Voleo bih da odrastaju u najmanju ruku u onom okruženju u kome sam se ja formirao, okružen ljubavlju roditelja, braće i sestara. Nije ni tada bilo najdivnije vreme, ali čini mi se da su ljudi imali više duha i snage da se bore sa izazovima.

Dalibor Danilović

Sada je zavladala neka čudna apatija, beznađe, međutim, stičem utisak da se ljudi polako bude jer imaju potrebu da žive normalno. Ubeđen sam da ćemo u ovoj našoj zemljici, koja je lepa i ima sve moguće predispozicije da bude dobro mesto za život, u jednom trenutku uspeti da obezbedimo zdravu atmosferu u kojoj ćemo moći da napredujemo. Duboko verujem u to, vera i nada nas održavaju.

Jedan od naših najzaposlenijih glumaca nedeljama je žrtva hajke. U nekoliko navrata bio je izložen i verbalnim napadima zbog svojih stavova.

- Moram priznati da nisam preterano uplašen, ali mi nije ni svejedno. Postao sam oprezan, otvorio sam četvoro očiju. Uvek je neprijatno kad ti ljudi prete, kad te vređaju, pišu neistine, jer to ne uznemirava samo mene nego i sve one koji su mi bliski, koji me vole.

Pokušavam da ih relaksiram, dolazim kući najčešće pre ponoći, vodim računa gde i sa kim se družim. Uživam u svojoj deci i porodici i njihovoj ljubavi.

Dalibor Danilović

Svedoci smo nemilih događaja, ljudi su postali kao tempirane bombe i ne bi trebalo biti previše opušten, posebno u situaciji kad ti neko preti.

Opraštam svim tim ljudima koji su me napadali, ne mrzim ih. Mislim da su izmanipulisani i da su, kao i svi mi ostali, žrtve nekih pogrešnih ljudi.

Gloria