30 godina mature: Nećete verovati sa kim je Miloš Timotijević išao u srednju školu (foto)

Proslavu tridesete godišnjice mature glumac Miloš Timotijević (48) doživeo je emotivno i nostalgično.

Voli da se priseća školskih dana u Petoj beogradskoj gimnaziji, bilo je to poslednje bezbrižno vreme koje je doživeo jer je maturirao turbulentne 1993. godine.

Dalibor Danilović

- S radošću sam otišao na novo okupljanje i nadao se da će mnogi doći. U odeljenju nas je bilo 38, a pojavilo se nas 25, što je super za današnje vreme.

Neke školske drugove sam viđao povremeno, poput kolege Miloša Samolova, a neke nisam od mature, pa je susret s njima bio prijatno iznenađenje.

Pročitajte Njena smrt promenila je sve... Miloš Timotijević - Mama, ovo je za tebe

Kad smo seli i počeli da pričamo, imao sam flešbekove pošto oni i danas poseduju osobine koje su ih krasile dok smo bili tinejdžeri, samo su se malo fizički promenili - svi smo stariji, muškarci su sa manje kose, a više kilograma.

Sve drugo je ostalo gotovo isto i baš je bilo lepo na okupljanju, divno sam se proveo.

Privatni album

Priznaje da nije bio dobar đak, ali je ipak učio jer je tih godina bilo sramota nešto ne znati.

- Mislim da je moja generacija bila jedna od poslednjih koja je pokazivala veliko interesovanje za gimnazijsko obrazovanje. Bio sam na društvenom smeru, u razredu je bilo 26 devojaka i osam mladića.

Škola je morala da oformi novo odeljenje pošto je u svakom bilo mnogo više đaka nego što je predviđeno. U roku od nekoliko nedelja nastalo je I/10, koje su ubrzo prozvali “padavičarsko”, vazda smo bili otpadnici.

U početku se nisam mnogo trudio, pa sam na kraju prve godine pao na popravni iz latinskog. Uprkos tome, i danas kažem da je profesorka Mirjana Maskareli, koja je i pisala udžbenike, najbolji profesor kog sam imao u životu. Bila je stvarno genijalna.

Miloš Timotijević veoma je zahvalan brojim profesorima

Otac Dragan i majka Anđelka nikad mu nisu stvarali pritisak da mora da bude uspešan đak.

- Tata je uvek govorio da treba samo da završavam razrede, a najviše je bio besan kad sam pao na popravni u prvoj godini.

Rekao mi je da nema letovanja, da moram celo leto da učim. I nije mu bilo baš pravo kad je shvatio da u drugoj godini imam mnogo neopravdanih izostanaka, ali me ipak nije kaznio.

Peta beogradska gimnazija oduvek je važila za jednu od najboljih škola u Beogradu, sa eminentnim profesorskim kadrom.

Pročitajte Neka gori sve - Miloš Timotijević se oženio drugi put

- Profesor fizičkog Čakarević bio je kondicioni trener veslačke reprezentacije Jugoslavije, a zahvaljujući profesorki Bačić, koja je predavala ne likovno nego istoriju umetnosti, sa 15 godina znao sam sve manastire koje je po Srbiji podigao kralj Milutin.

Bez obzira na to što nisam bio blistav đak, za dvojku sam morao da savladam mnogo gradiva.

Velika je sramota bila da budeš toliko lenj da ne naučiš ono osnovno. Kad nešto nisam znao, pitao sam druge i svi su bili raspoloženi da pomognu.

Najveći stres bio je pismeni iz srpskog jezika i književnosti kod profesorke Dragane Slavice, kod koje nije postojala petica, dok je dvojka značila da nisi napravio nijednu gramatičku grešku.

Iako je oduvek bio atletski građen, u gimnazijskim danima sport ga nije previše zanimao, ali je zahvaljujući njemu dobio nadimak po kome ga drugari iz škole i danas pamte.

Privatni album

- Nisam bio zaljubljenik u fudbal. Mamina familija je navijala za Zvezdu, dok je tata bio zagriženi “romantičar”, ofkovac.

Kad su me u školi pitali za koga ja navijam, kao iz topa sam odgovorio da navijam za reprezentaciju JNA, koju su činili igrači svih klubova koji su tada služili vojni rok.

Jedan od drugara usput je otkrio da se njihovi navijači zovu džombe i tako sam postao Džomba. To mi nikad nije smetalo, lepo smo se šalili na svoj, ali i na tuđ račun.

Kad me je sad na proslavi jedna drugarica tako pozvala, odazvao sam se odmah, mada sam bio pomalo u čudu što se još seća da su me tako zvali.