Najviše me je plašio taj njen pogled: Branka Katić odrasla uz majku sa bipolarnim poremećajem

Branka Katić jedna je od naših najboljih glumica, ali o svom privatnom životu gotovo nikada da ne govori.
Međutim, glumica je otvorila dušu i prvi put progovorila o bolnoj temi i teškom odrastanju.

Naime, majka Branke Katić boluje od bipolarnog poremećaja, a ova dijagnoza glumici je u detinjstvu jako teško pala.

Matt Carr Getty Images

Branka je ispričala da se njena majka osećala toliko umorno "kao da je svet iscedio sve što je imala u sebi“.

 

- Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali što se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama.

Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno uzimati terapiju, zauvek - počela je ona svoju ispovest.

Pročitajte Dve decenije u braku, a zajedničke fotografije su prava retkost - Ovaj slavni reditelj je muž Branke Katić (foto)

- Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku s nama i oseti bilo kakve lepe osećaje. Plašila sam se hoće li se ikada uspeti vratiti i opet biti ona moja mama koju volim i znam - dodala je glumica.

Glumica je ispričala da je primećivala nagle promene ličnosti kod svoje majke koja je neminovnost kod bipolarnog poremećaja. 

- U fazi depresije potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi. A nije htela ići kod lekara jer je bilo sramota što se tako oseća.

Imala je veliku nervozu svakog jutra, ništa nije znala, ni šta želi, ni kako sebi da pomogne, a misli su joj lutale kao u nekom labirintu bez izlaza, svaka aktivnost je predstavljala problem - rekla je Branka.

mirko tabašević

Majka Branke Katić imala je razne faze bolesti

- U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju nito ne može obuzdati. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige.

Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju kćerke u Beogradu - nastavila je ona priču.

Pročitajte Bolna ispovest Branke Katić - Toliko toga mi se izdogađalo u poslednje dve godine, mama i tata su preminuli

- Moja sestra Maja je požrtvovno uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uvek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško prihvatiti tako veliku promenu.

Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno - otkrila je glumica.

Branka Katić ističe da su njeni roditelji uprkos bolesti ostali zajedno do samog kraja.

Jakov Simović

Inače, majka Branke Katić nije želela da posećuje psihoterapeuta zbog stigme koja je tada postojala.

- Ta stigma i danas postoji. Kada vas nešto zaboli, odmah idete lekaru, ali kada vas stignu duševne boli, ne tražite pomoć. Jer vas je strah što će drugi reći, da ne ispadne da ste poludeli.

Posljednjih 12 godina maminog života imali smo sreću da je leči vrsna psihijatrica Nađa Marić Bojović. Mama je imala poverenja u nju, osećala neku vrstu konekcije, a doktrorka Nađa je znala pravom terapijom mamu održavati u funkcionalnom stanju čak i u fazama depresije - kazala je Branka.

Pročitajte Najbolje četiri godine provela je sa njim - Branka Katić iskreno o našem poznatom glumcu, proputovali su ceo svet

Glumica je otkrila da i sama ide na psihoterapije.

- Zbog gomile lekova koje je naša mama celi život pila, bila sam oprezna i smatrala da ne želim antidepresive dok god mogu normalno funkcionisati. Rekla sam psihoterapeutkinji u Los Anđelesu da ne želim izbrisati to što osećam, već želim razumeti zašto se tako osećam.

Išla sam na razne metode psihoterapije, i uvek bi mi pomogle da negujem i produbim svoju emotivnu pismenost. Mentalna higijena je izuzetno važna za mentalno zdravlje.

Naše odrastanje, odgoj i obrazovanje, usvojeni mehanizmi razmišljanja i ponašanja često nas znaju iznova vezati u isti čvor. Na psihoterapiji naučiš to da prepoznaš i nađeš novi, zdraviji ugao gledanja na svet.