Vršnjačko nasilje, depresija, ožiljci... Sanja Vučić proživela pravi pakao

Autor: Milena Jeremić

19.10.2023 13:07

Detinjstvo Sanje Vučić nije bilo lako, posle toliko godina pevačica otvorila dušu

Nekadašnja članica grupe „Hurricane“ Sanja Vučić započela je solo karijeru i objavila nekoliko pesama koje su već na prvo slušanje osvojile srca publike.

Iako se čini kao da joj sve ide od ruke, malo ko zna da detinjstvo Sanje Vučić nije bilo nimalo lako.

Prilikom gostovanja u emisiji „Na terapiji” pevačica je Slavici Đukić-Dejanović otvorila dušu o borbi sa viškom kilograma, vršnjačkom nasilju koje je pretrpela, ali i depresiji sa kojom se uspešno izborila.

Pročitajte Vreme je za ovakve stvari - Sanja Vučić oduševila vestima, svi joj čestitaju

- U danima kada sam išla u osnovnu školu nekako me je bolelo to što su me zadirkivali, ali ja sam sa tim ljudima i mojim drugarima komunicirala i tokom srednje škole.

Ja sam osoba koja zaboravlja sve što je neprijatno između mene i mojih vršnjaka, ali me te traume nekako prate i dan-danas, kada je reč o kilaži i tim stvarima, to ume da me zaboli.

Nije bilo konkretnog nadimka, nisu se na to fokusirali moji vršnjaci, ali, eto, kada dođe do neke rasprave, uvek sam bila ućutkivana tim nekim podrugivanjem.

View this post on Instagram

A post shared by Sanja Vučić (@sanjalilwolf)

Iako detinjstvo Sanje Vučić nije bilo lako, pevačica je hrabro nastavila da korača kroz život. Postala je članica grupe „Hurricane“, a onda je usledio novi udarac kada joj je dijagnostikovana bolest štitne žlezde.

- Ništa nije moglo da izazove u meni radost i poletnost, da prosto nečemu hrlim, puna života, već je fokus bio na tome da sam stalno umorna i da mi se spava, hronično sam bila neispavana i izmorena.

Koža mi je bila vrlo suva, opadala mi je kosa, dobijala sam nekontrolisano na težini. Prvo što sam pomislila kada sam pričala sa majkom je da sam loše i da moram sa nekim da razgovaram.

Pročitajte Bleda i iscrpljena - Sanja Vučić se hitno javila lekaru, naporni nastupi su krivi za sve (foto)

Otišla sam kod psihijatra u Kruševcu, kod jedne doktorke, pričale smo, postavljala mi je pitanja, donosila neke afirmacije, a ja sam se na svaku rasplakala.

Ona je ustanovila da je to možda početak kliničke depresije i da bi možda trebalo da počnem sa terapijom. Ali, duboko u sebi sam osetila da to nije to.

Nisam mogla da prepoznam simptome koji imaju veze sa štitastom žlezdom jer ja nisam znala da hašimoto postoji. Izvadila sam krv i ispostavilo se da tsh nije dobar.