Žarko Laušević
Poslednji intervju Žarka Lauševića za Gloriju: Najbliži su mi zamerili...
15.11.2023 19:54
Poslednji intervju Žarka Lauševića za Gloriju, glumac iskreno govorio o životu i porodici
Svi smo zanemeli danas kada smo čuli vest da je Žarko Laušević izgubio najtežu životnu bitku i preminuo u 63. godini života.
Prerano je legendarni glumac napustio ovaj svet, ali ćemo ga zauvek pamtiti po maestralnim ulogama i neverovatnom talentu.
Poslednji intervju Žarka Lauševića za naš magazin rađen je pre nešto više od četiri godine, a glumac je tada otkrio brojne detalje iz privatnog života koje do tada nismo znali.
Bio je glumac koji je mogao sve - imao je 25 godina kada je sa televizijskom serijom “Sivi dom” doživeo ogromnu popularnost, imao je 27 godina kada je 1987. za film “Oficir s ružom” dobio Zlatnu arenu na tada jugoslovenskom filmskom festivalu u Puli i Cara Konstantina u Nišu.
Imao je 30 godina kada mu je uručena Sterijina nagrada za likove Rastka Nemanjića i Svetog Save u predstavi “Sveti Sava” u Novom Sadu, vlasnik je i najviših priznanja na festivalu Grad teatar u Budvi, Gran prija na Filmskim susretima u Nišu, nagrade Zoran Radmilović...
Intervju Žarka Lauševića o roditeljima, supruzi i deci
Imao je Isusove godine kada je jedna tragedija prekinula njegovu glumačku karijeru. Ali, okrenuo se pisanju i objavio tri knjige koje nose zajednički podnaslov - “Dnevnik jedne robije”. Veliki tiraži i brojne hvale svedoče da je Žarko Laušević pokazao i ogroman spisateljski dar.
Knjigu "Sve prođe pa i doživotna" ste posvetili svom ocu. Koje najlepše uspomene čuvate na njega?
- Većinu iznosim u knjigama. Bio je visokomoralna ličnost i tih čovek. Živeo je po zakonima hrišćanske pravičnosti i nikad se nije ljutio na život.
Pročitajte Daleko od sjaja i glamura - Laušević u Americi molerisao, a onda su se pojavili oni...
Trudio se da ne pokazuje emocije. Ipak, sećam se jednog užarenog, suvog leta u tadašnjem Titogradu, kada je napokon linula kiša, pravi letnji pljusak.
Pozvao je nas decu na terasu i krenuo da se veseli onako iskonski, gotovo dečje. Nismo mogli da verujemo svojim očima. Naš otac, uvek ozbiljan i zabrinuti profesor, odjedanput pokazuje neku drugu, nama nepoznatu stranu svoje prirode.
Taj osmeh, koji sam tada video na njegovom licu, otkrivao sam sve češće kod njega kako je bivao stariji. Osmeh pomirenosti i razumevanja sveta oko sebe.
A kad je o majci reč?
- Majka je uvek bila presrećna kad smo svi na okupu, a poput oca zabrinuta kad god to nismo. I uvek je računala vreme koliko se nismo videli. Već je bila ozbiljno bolesna kad su je pripremali na susret sa mnom, 2013, posle mnogo godina.
Pročitajte Majka Žarka Lauševića brojala je dane do njihovog susreta...
Nisu mogli, mislili su, računati na neku racionalnu reakciju od nje. Više usputno su je pitali: “Koliko ono ima da nijesi viđela Žarka? Zove, bogami, svaki dan. A, koliko ima da ga nijesi viđela?”, upitaše glasnije. “Ima, bogami, dosta...”
Malo je poćutala, pa dodala: “Trinaest godina i četiri mjeseca.”
Naravno da su svi oko nje ostali šokirani jer su bili uvereni da tako suvislu informaciju nikad više od nje ne bi mogli dobiti, kad je usledio novi šok, pošto je dodala: “I dva dana.” Računica je bila do u dan tačna!
Koliko su vam zbog knjige, odnosno nekih delova u njoj, zamerili vaši najbliži u porodici?
- Prilično. Nekad je to ljutnja, a nekad i neverovanje da je to što pišem istina. Nisu tu usamljeni. Ni ja sam često ne verujem šta pronalazim u sopstvenom dnevniku.
Pravilo koje sam ustanovio na početku pisanja bilo je da neću zavirivati u sutrašnji zapis nastao pre četvrt veka.
Pročitajte Recite mi da ovo nije istina?! Kolege i prijatelji se opraštaju od Žarka Lauševića
I često mi se desi da ne mogu da se setim nekog zapisa, tako da ga i bukvalno prvi put otkrivam posle toliko godina.
Nekad su u pitanju šifrovani zapisi, zbog cenzure koja mi je često plenila dnevnik, ali zahvaljujući sačuvanoj korespondenciji sa nekoliko bliskih ljudi i putem prizivanja dostupne novinske arhive na kraju uspevam da otkrijem smisao nekog zapisa.
Dušan, Asja, Jana, vaše troje dece, idu svojim putem. Da li ste uticali na odluke koje su do sada donosili?
- Nisam, niti ću ikada. Oni su sad odrasli ljudi, a ja sam tu samo da ih volim.
Vaša supruga Anita je veoma uspešna u svom poslu. Trenutno radi seriju u kojoj je glavni junak Al Paćino, prošle godine je dobila prestižnu nagradu Designing Women, koju dodeljuje organizacija New York Women in Film & Television. Kada tražite njene savete?
- Anita je moj partner, i to ne samo u braku. Veoma uvažavamo i sve profesionalne sugestije koje dobijemo jedno od drugog.
Ona je u tome inače mnogo bolja od mene, lakše uočava i bolje procenjuje, tako da je njeno mišljenje meni uvek važno, možda i najvažnije. Obično se pokajem kad ne uvažim njen stav.
Komentari. (0)