Frano i Milena Lasić ekskluzivno za Gloriju predstavljaju sina Nikolasa: Praznici nas vraćaju u detinjstvo (foto)

U domu glumca i pevača Frane Lasića (69) i njegove supruge Milene (37) još u jesen zavlada praznična atmosfera.

Slikarka i vizuelna umetnica obožava praznike, pa kuću ukrasi već krajem oktobra kako bi što duže uživali u novogodišnjim dekoracijama, a Frano i Milena Lasić od kada su postali roditelji još više se raduju praznicima.

Dalibor Danilović

- Volim da ambijent bude lep, to mi je veoma važno, posebno otkako smo dobili dete. Nikolas se raduje prazničnoj atmosferi - objašnjava Milena.

- Mnoge ukrase izrađujem sama, ove godine sam napravila i novogodišnje minđuše jer nisam mogla da pronađem odgovarajuće.

Odrasla sam u porodici u kojoj su se cenili i vrednovali praznici jer smo tada svi bili na okupu. Uvek sam se radovala tim trenucima, ne samo zbog poklona koje smo dobijali nego i zbog čitave atmosfere.

Frano i Milena Lasić praznike obožavaju

Ona je kao dete dugo verovala u Deda Mraza, dok se Frano ne seća da li jeste, a oboje sina uče da treba da bude dobar tokom cele godine, ne samo za praznike.

Nikolas veruje u dobrodušnog dekicu iz Laponije, čiju lutku smeštenu pored jelke svako veče poljubi za laku noć.

- Još je mali i nema razvijenu svest o materijalnim stvarima. Ako mu kažem da stiže mama i donosi poklon, on će se oduševiti nevezano o čemu se radi, to bukvalno može da bude neka sitnica, recimo čačkalice ili slatkiš.

Pročitajte Veza sa Franom Lasićem je sve zanimala, Suzana Mančić priznala - On je harao sa svojim hitovima, a ja lepa i mlada...

Nije zahtevan, ne traži igračke poput druge dece. Hvala bogu da je tako, verujem da smo nadrljali kad postane zahtevniji.

Za Franu poseban značaj imaju dani uoči Božića, koje uvek provodi u Dubrovniku sa najbližima, familijom i prijateljima.

- Godinama sam živeo širom sveta i jedini period kada bismo svi uspeli da se okupimo, bio je katolički Božić. On mi je veoma važan, a poslednjih godina idemo svi zajedno na jug Dalmacije da uživamo.

Dalibor Danilović

Za razliku od pravoslavnog, koji je duhovni praznik, katolički Božić je veseo i razdragan, zbog čega mu se beskrajno radujem.

Imam utisak da su praznici ranije bili radosniji, da su slavlja i euforije trajali sve do Nove godine. Sećam se da sam još kao dete išao sa društvom da koledujem, pevali smo pesme specifične za taj period godine.

Danas ih nema mnogo, zadržale su se ponegde na ostrvima južnog Jadrana i u Dubrovniku.

Koledari su išli od vrata do vrata i izvodili lepe, duhovite i vesele božićne pesmice posle kojih bi dobijali slatkiše i voće.

Pročitajte Putovanje iz snova - Milena Lasić sa suprugom i sinom u gradu ljubavi, Nikolas baš uživa (foto)

- Badnjak, odnosno Badnje veče, uvek nam je bio veoma važan praznik, tada bismo se okupljali kod nekog iz familije na večeri, a na trpezi je bila posna hrana, mnogo ribe i plodova mora.

Posle večere bismo otpevali božićnu pesmu, pronalazili darove ispod jelke i otvarali ih i zatim odlazili u crkvu, na ponoćnu misu.

Kad sam bio mlađi, obavezno sam išao u crkvu jer je to značilo da mogu duže da ostanem u gradu. Sam Božić se uvek proslavljao samo u krugu porodice - podvlači Frano.

Dubrovnik je u vreme praznika veoma lepo dekorisan, običaj je i da se na ulazna vrata svakog doma stavi venac od lovorovog lišća ili divlje narandže, koja je kiselija od obične te se idealno slaže sa pečenjem, posebno svinjetinom.

Dalibor Danilović

- Čitav grad je ukrašen, sve je divno, otmeno, na Stradunu su, osim palmi i ukrasa, i divlje narandže koje izgledaju veoma dekorativno. Ljudi su veseli, nasmejani.

Svi izađu da prošetaju. I svi su doterani, mlađe generacije su baš lepo sređene. Ako ugreje sunce, radost je još veća, to mi je na moru najlepše - kaže Milena.

Lasići nekad i Novu godinu dočekaju u Dubrovniku, mada su češće tih dana u svom beogradskom domu.

- Volimo da slavimo, svaki praznik je povod za slavlje. I Novu godinu i pravoslavni Božić obeležavamo uz najbliže, tu su moji mama Danica, tata Branko, brat Petar i njegova ćerka Selena.

Dalibor Danilović

Ručamo, večeramo, delimo sitne poklone jedni drugima, to budu knjiga, čarape ili neki drugi prigodni darovi. S radošću se sećam kako su bratu i meni mama i tata ostavljali poklone od Božić Bate u posebno ukrašene duple prozore.

Otvarali bismo ih ujutru i radovali se. Takvih prozora odavno više nema, sad su svi moderni.

Kad smo porasli i počeli da slavimo Novu godinu s društvom, po povratku u dom uvek bi nas sačekali miris sarme, pokloni i poljupci. Sve to nosim od kuće i sad i sama to priređujem sinu.