Tri godine posle velike porodične tragedije Sergej Ćetković za Gloriju otkriva: Još uvek nisam smogao snage

Sergeju Ćetkoviću (47) praznično vreme uvek budi sećanja na detinjstvo i radosna druženja u roditeljskom domu u Podgorici. 

Zato sada takav ambijent, zajedno sa suprugom Kristinom, s posebnim uzbuđenjem svake godine priređuje ćerkama Loli i Mili. 

Da li ste ih razmazili?

- Svaki roditelj će vam reći da nije razmazio svoje dete, dok će neko sa strane misliti da možda jeste. Što se mene tiče, presrećan sam u kakve osobe rastu moje ćerke.

Pročitajte Prizor topi srca - Sergej Ćetković sa bratom, retka porodična fotografija

Iako smo svi toliko opterećeni i želimo da nam deca što pre odrastu, nekad se pitam čemu to. Vreme ne možemo zaustaviti, te ih treba pustiti da što duže budu deca.

Nebojša Babić

Neminovno je da morate da im se prilagođavate, njihovim zahtevima, shvatanju okoline i sveta kakav je danas.

Ponekad se, naravno, dese i trenuci kada je neophodno da se postave neke granice, ali ljubav, podrška i oslonac koje one imaju u nama jesu temelj i smer kuda i kako da izađu na pravi put.

Već su dovoljno velike da vidim da prepoznaju prave putokaze.

Uspevate li da lekcije koje ste naučili od roditelja primenite u njihovom vaspitanju?

- Činim to koliko god je moguće. Drugačija su vremena, ne možemo decu da odvajamo od ostatka sveta niti da ih vraćamo u prošlost, ali trudimo se da ih učimo pravim vrednostima, da ih usmerimo na dobar put i u njima izgradimo vrline i osobine koje će im sutra pomoći kad se osamostale.

Pročitajte Sergej Ćetković otkrio kako je ćerkama saopštio da su usvojene, da se čovek naježi

Da kroz život idu hrabro i uzdignute glave. S druge strane, i mi, roditelji, moramo biti svesni da su današnja deca mnogo drugačija od nas, moramo da ih slušamo, da im verujemo i prihvatimo neke stvari koje su njima važne.

Poverenje je, po mom mišljenju, najvažnije. Naše devojčice rastu u dobre ljude, to vidim iz dana u dan i zbog toga sam najsrećniji.

Roditelji Sergeja Ćetkovića preminuli su jedno za drugim

Koliko ste sazreli od smrti roditelja?

- Moji roditelji Slobodan i Dragica su nas, nažalost, napustili vrlo brzo, jedno za drugim, ali sam u tom trenutku već bio izgrađen čovek, svestan života i njegove prolaznosti.

Neke stvari morate prihvatiti onakvim kakve jesu i prosto nastaviti da živite, nadajući se da će vreme učiniti svoje. I oni su me tako učili.

Luka Spremo za magazin Gloria

Ta bol i praznina nikada neće nestati, ali srećom, imam svoju porodicu koja mi je utočište i uteha i uz koju sam lakše prebrodio sve te veoma teške trenutke.

Jeste li smogli snage da im posvetite pesmu?

- Još uvek ne. I dalje ih pronalazim u svim onim pesmama koje su oni voleli da slušaju.