Deset godina bez Robina Vilijamsa: Bio je kralj komedije i najusamljeniji čovek na planeti

Najtužniji ljudi najviše se trude da razvesele druge jer znaju kako je kada se osećaš potpuno bezvredno i ne žele da se bilo ko suoči sa takvim osećajem.

Ovaj citat pripisuje se holivudskom velikanu koji je s neverovatnom lakoćom uspevao da izmami osmeh svakoj osobi na ovom svetu. Samo sebi nije mogao da pomogne. Robin Vilijams napustio nas je pre deset godina, bez reči i poslednjeg pozdrava.

Frederick M. Brown/Getty Images

Ista kob pratila je i legendarnu Vitni Hjuston. Mogla je da usreći svakog, osim sebe.

A Robin? On je bio najusamljeniji čovek na planeti, rekao je jednom prilikom njegov kolega Sem Nil. Ko bi tako nešto mogao da pretpostavi? Setite se samo koliko puta ste gledali Gospođu Dautfajer i smejali joj se...

Pročitajte Šon Koneri u mladosti doneo odluku koja mu je promenila život, malo je falilo da postane nešto sasvim treće

Toliko neverovatnih uloga je upisano u njegovoj radnoj knjižici. S druge strane, količina bola i tuge nigde nije zabeležena, to je čuvao za sebe.

Kada više nije mogao da izdrži teret, iz dana u dan sve teži, odlučio je da prekrati sebi muke.

Život slavnog glumca, koji je izvršio samoubistvo 11. avgusta 2014. u 63. godini, bio je sve samo ne lak. Lak je bio tek osmeh koji je uvek nosio na licu, dok se iza maske krilo bezbroj borbi. I to od prvog dana karijere.

Kevork Djansezian/Getty Images

U dokumentarcu „Tamna strana komedije“ njegov dugogodišnji prijatelj Alen Stefan otkrio je da je Robin ogrezao u poroke još kasnih sedamdesetih, kada je po klupskim scenama pokušavao da se probije kao stendap komičar.

Nije mogao da izađe na pozornicu bez određene doze kokaina, tvrdi Alen. Problem se produžio do osamdesetih.

„Sa drogama je bio čudovište“, kaže Vilijamsov drugi poznanik, dok koleginica Đina Heht, sa kojom je snimao seriju, otkriva da su „njegovi usponi nakon upotrebe narkotika bili visoki, ali su padovi često umeli da budu jako bolni“.

Michael Caulfield/Getty Images for PCA

Međutim, posle smrti kolege Džona Belušija, 1982. godine, odlučio je da prestane da se truje. Otprilike u isto vreme dobio je i prvog sina.

Dozvao se pameti, ali i konačno shvatio kakav redak dar poseduje, da je taj talenat povezan sa njegovim umom, maštom i duhovitošću, ispričao je Stenli Vilson, takođe dugogodišnji prijatelj.

Nije želeo više da spaljuje moždane stanice. I zaista, kada je prošao kroz „čistilište“, počeo je da dobija sve bolje filmske ponude.

Poroka se oslobodio, ali velikog bola koji je sakupljao u sebi – nije. Pad je počeo kada mu je saopšteno da ima Parkinsonovu bolest. Iako je to prihvatio stoički, na nogama, psihički problemi na kraju su ga ipak stigli. Jedna za drugom: depresija, anksioznost, paranoja.

Evan Agostini/Getty Images

Tek najbliži članovi porodice znali su sa čim se suočava. Nažalost, nije imao snage da se izbori sa sopstvenim demonima.

Kako stoji u policijskom izveštaju, čuveni glumac najpre je pokušao da iseče vene. Pored njegovog tela pronađen je krvav džepni nož, a na levoj ruci jasno su se videle posekotine.

Pročitajte Ne možete toliko dobro da me platite koliko ja mogu besplatno da igram - Bata Stojković danas bi slavio 90. rođendan

Kada to nije uspelo, uzeo je kaiš. Jedan kraj zakačio je o vrata ormana, drugi oko svog vrata. Sve se dešavalo nekoliko časova posle ponoći. Telo je pronašla njegova asistentkinja, sutradan oko podneva.

Vest je šokirala i rastužila Holivud, svet i sve koji su ga voleli, na hiljade onih kojima je s lakoćom vraćao osmeh na lice kada im je bilo najteže. Samo sebe nije mogao da spasi.