Deset godina bez Nikole Simića: Do samog kraja bio je laf u srcu, a ovo je tužan razlog zbog čega nije mogao da ima decu

Deveti dan novembra je crveno slovo u globalnom istorijskom kalendaru. To je dan kada je pao Berlinski zid, kada je umro Šarl de Gol, kada je Donald Tramp prvi put izabran za predsednika, kada je Napoleon preuzeo vlast u Francuskoj...

To je i dan kada nas je napustio jedan od najvećih glumaca koje smo ikad imali. Nikola Simić preminuo je pre tačno deset godina, i nekako je teško poverovati da je već toliko prošlo.

Antonio Ahel/ATA Images

Ostavio je toliko dubok trag u domaćoj kinematografiji i umetnosti uopšte da svi napamet znamo replike iz čuvenih komedija u kojima je, malo je reći, briljirao.

Ni Holivud ne može da izmisli jednog Mitu Pantića koji bi da pobegne iz „tesne kože“, od korumpiranog direktora Šojića, gužve u kući i traženja odgovora na brojne prohteve članova svoje velike porodice.

Pročitajte Čuvenog Nikolu Simića svi znate, a ovo je njegov brat koji je takođe bio glumac

Mlađi referent Pantić na neki način je postao slika i prilika svakodnevnog Jugoslovena, malog čoveka koji pokušava da se izbori za svoje mesto pod suncem i za mrvu mira. 

Možda nam je baš zato tako lako ušao pod kožu, koja nam je uglavnim svima tesna.

Legendarni Nikola Simić rođen je 18. maja 1934. godine u Beogradu, a glumu je diplomirao 1958, u klasi sa ništa manjim legendama Batom Živojinovićem, Ružicom Sokić, Radom Đuričin.

Najveći deo njegove pozorišne karijere protekao je u matičnom Jugoslovenskom dramskom, gde je ostvario čitav niz značajnih uloga, a posebno je nezaboravna ona u kultnoj predstavi „Buba u uhu“.

You Tube printscreen Tesna koža

Već prvim filmom, 1959. godine, privukao je pažnju ljubitelja sedme umetnosti. Za tragikomičnu ulogu folksdojčera Leksija u potresnoj drami „Hitler iz našeg sokaka“, 1975. godine, osvojio je prestižna priznanja na festivalima u Nišu i Puli, i nakon toga je počeo uspon.

Bio je i ostao „Laf u srcu“, a najveću popularnost doneo mu je referent Pantić iz „Tesne kože“.

Iza Simića je bezbroj filmova, televizijskih serija, predstava, dok poseban segment u njegovom stvaralaštvu predstavlja opus na Radio-Beogradu.

Ne smemo da zaboravio ni sinhronizaciju crtanih filmova, među kojima se, naravno, izdvaja Duško Dugouško sa čuvenim pitanjem: „Ej, šefe, koji ti je vrag?“

I njegov stariji brat Slavko bio je cenjeni glumac. Nikola je voleo scenu, radio je dok god je mogao, ali o privatnom životu nije rado govorio. Iako se u medijima često pominju ćerka i unuci, istina je da slavni glumac nije imao decu.

Antonio Ahel/ATA images

- U mladosti mu je puklo slepo crevo, došlo je do sepse, to se tada zvalo tuberkuloza stomaka. Lečili su ga radijacijom, nakon čega je ostao sterilan i nije mogao da ima dece - ispričao je svojevremeno njegov bratanac.

Čuveni glumac voleo je žene, obožavao ih je. Bio je, kažu, veoma galantan. Četiri puta se ženio.

Početkom 2014. oboleo je od raka prostate. Nikola Simić preminuo je 9. novembra u 80. godini.

Pročitajte Ne možete toliko dobro da me platite koliko ja mogu besplatno da igram - Bata Stojković danas bi slavio 90. rođendan

Jednu od poslednjih uloga ostvario je u sitkomu „Ljubav, navika, panika“, gde je igrao Miću, Verinog bivšeg muža. Vedar duh držao ga je do poslednjeg dana. Smeh je bio lek za sve.

- Smeh je nešto najblagotvornije na svetu. U smehu, kroz smeh, čovek sve nevolje zaboravlja. Neka to bude i na trenutak, ali taj trenutak je dragocen - rekao je u jednom intervjuu.