Potresna životna priča Džeja Ramadanovskog: Često je sanjao popravni dom, majka mu nikad nije došla u posetu

Na današnji dan pre četiri godine napustio nas je legendarni Dorćolac i jedna od najvećih zvezda folk muzike. Bila je nedelja. Dan kada je zauvek otišao. Nedelja, o kojoj je pevao, nedelja, kako se zvala njegova najlepša i najtužnija balada.

I životna odiseja čuvenog pevača ekranizovana je u filmu koji se zove “Nedelja”. Staza puna trnja odvela ga je do neslućenih visina. Detinjstvo Džeja Ramadanovskog bilo je teško, a biografija prepuna neverovatnih obrta.

Antonio Ahel/ATA Images

Sudbina se od malih nogu poigravala s njim. Između ostalog, već sa 11 godina bio je smešten u popravni dom, o čemu je otvoreno pričao u intervjuima.

Odrastajući na Dorćolu, kraju koji je uvek imao famoznu reputaciju, počeo je da se bavi šibicarenjem. Umeo je da pobegne od kuće, često je bio na ulici... Muzika je došla kasnije.

Pročitajte Pretužno - Džej Ramadanovski nikada nije ostvario ovu želju

- Nisam bio kriminalac, ali bio sam delikvent. Nikada nisam nikog povredio, jednostavno sam morao da se snalazim u životu. Boli me sećanje na “sivi dom”. Uveče, kad legnem, kroz glavu mi prolaze razne slike iz prošlosti - pričao je o svom teškom detinjstvu u emisiji "Balkanskom ulicom".

- Često sanjam popravni dom. Sve vreme mog boravka tamo majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac. Ponekad zaplačem zbog toga.

Antonio Ahel/ATA Images

Po napuštanju doma popravio je odnos sa majkom. Kao najlepši koncert u karijeri izdvojio je onaj na Tašmajdanu 1991. godine. Jer je ona bila tu.

- Tada sam dobio najlepši aplauz u životu, kad mi je keva izašla na scenu. Nikad mi nije došla u posetu u dom, ali, kad je stala tako ispred, sa cvećem... Bila je poštena žena, nije mi davala da šibicarim, lupala mi je šamare zbog toga.

Vaspitne metode nisu odmah urodile plodom. Ipak, uspeo je u životu, kako kaže njegov veliki hit.