Glumici Bojani Ordinačev (36) hrana je jedno od najvećih životnih zadovoljstava. Njena strast prema dobrom zalogaju tako je snažna da je gastronomija presudan faktor kada bira u koju će zemlju putovati. Priznaje da je često razmišljala na temu koje jelo bi izabrala da jede do kraja života.
- I dalje se dvoumim između pohovanog belog mesa s pire krompirom i pice, ali lista đakonija u kojima uživam je mnogo duža. I ne bih da se isključivo opredeljujem za mamimu ili italijansku kuhinju, podjednako mi prijaju obe. Volim da kuvam, posebno što nemam obavezu da to radim svakog dana već samo kad sam raspoložena. Kad budem imala decu, sigurno ću spremati obroke redovno jer znam da je raznovrsna ishrana preduslov zdravog stila života - konstatuje Bojana i dodaje: - To još ne moram da praktikujem, ali bar četiri-pet puta nedeljno skuvam nešto. Nisu to specijaliteti “skinuti” sa kulinarskih TV kanala već jela na kojima smo odrasli, ono što prave naše mame i bake. Kao klinka nisam bila zainteresovana za šporet, šerpe i tiganje. Situacija se promenila iz nužde, kad sam se osamostalila i napustila roditeljski dom. Kako ne mogu otići u restoran uvek kad mi se prijede nešto kuvano, počela sam sama da pripremam hranu. Na moje iznenađenje, iako to nisam očekivala, shvatila sam da me taj čin opušta, često i zabavlja. Uživam da spremam posluženje za društvo, jednako kao i za sebe i dečka. Prijatelje neretko pozovem i na nedeljni ručak, a pošto sam iz Novog Sada, tad se obično na trpezi nađe tradicionalni vojvođanski obrok: pileća ili teleća supa, rinflajš, pohovano belo meso s pireom ili pečeno pile u rerni s krompirićima. Uz to najčešće ide zelena salata ili neka klasična, s paradajzom, krastavcem i paprikom.
MIRISNI ZEC
Iako najčešće prati mamine recepture, ponekad se osmeli da nešto promeni, pa makar to bio detalj kao što je ubacivanje novog začina. Neka kulinarska iskustva ne bi ponavljala. Jedno od takvih je priprema zečetine.
- Sećam se da sam je nalivala belim vinom i taj miris mi je danima bio u nosu. Ostao mi je u toliko lošem sećanju da sam sigurna da mi više neće pasti na pamet da to ponovo pokušam da napravim.
Voli da obilazi svetske gradove, koje pamti po uzbudljivim gastronomskim avanturama. Zbog toga se rado i često vraća Barseloni.
- Španci imaju sjajnu hranu. Dopada mi se što su veoma maštoviti i vešti kuvari. Tapase, kojima sam oduševljena, spremaju na milion načina u svakom baru. Zanimljiv im je i kupus u pikantnom sosu, kao i specijalitet koji se umoči u mrvljeni lešnik i tako ispeče pa podseća na sladoled na štapiću. Italija je takođe odlična za gurmane. Moja omiljena picerija se nalazi u Trstu i u nju obavezno svratim kad tamo otputujem.
Kad je prvi put bila u Londonu, drugarica ju je odvela da proba libansku kuhinju. Iako je bila vrlo skeptična, oduševila se.
- Gotovo sva njihova jela su jače začinjena, a koriste uglavnom začine na koje mi nismo navikli. Imala sam utisak kao da su mi probudili još neke receptore, da od tada mogu da osetim potpuno nove ukuse, i to mi se veoma svidelo. Posebno dobar utisak na mene su ostavili humus i lepinjice koje se umaču u razne sosove. U libanskoj kuhinji je, čini mi se, sve romantično, a dopalo mi se što, recimo, halapu ne kisele sirćetom nego limunovim sokom i što u sve dodaju mnogo nane i peršuna, koje baš volim. Odgovara mi pikantna hrana. Ljuto upotrebljavam umereno kako ne bih narušila osnovni ukus jela.
Uprkos tome što je krasi gastronomska hrabrost, nije spremna da proba pojedine delicije iz azijskih i afričkih kulinarskih tradicija.
- Jak miris može da me odbije od neke namirnice. Zbog toga ne volim ni sve vrste iznutrica, a i pihtije mi nisu baš nešto preterano privlačne. Ali zato uživam u specijalitetima od divljači. Jedan moj drugar je lovac i imala sam prilike da jedem srneći gulaš i kobasice od jelena i vepra. Svidelo mi se sve to. Obožavam i domaća jela, od sarme, prebranca i musake do đuveča.
JAJCA I KROMPIRA
Italijanska kuhinja joj je omiljena. Picu toliko poštuje da je nikad ne bi pravila kod kuće.
- Bilo bi to skrnavljenje, možda mi ni testo ne bi uspelo. Radije odem u neku dobru piceriju, gde jedino ne naručujem picu s morskim plodovima jer ona nema onaj pravi, očekivani ukus. Rado konzumiram i paste.
Priznaje da je više mesni tip, ali s godinama je zavolela i povrće, mada nije baš od onih koji bi očistili šargarepu i grickali je živu.
- Krompir mi je i dalje prvi na listi povrća, rado ga spremam u svim varijantama. Volim i voće, ali spadam u one koji se retko sete da operu i pojedu jabuku. Do pre nekoliko godina doručak sam uredno preskakala, ali sad se trudim da uzmem bar nešto pre nego što izađem iz kuće. Najčešće je to ovsena kaša u koju dodam brusnicu i usitnjene koštunjave plodove, na primer, indijski orah. Sve to prelijem kokosovim mlekom, pošto sam na kravlje alergična, i imam ukusan jutarnji obrok.
Ukoliko joj gosti dođu nenajavljeno, brzo se snađe da ih nečim posluži.
- Kod mene u frižideru uvek ima slanine, jaja, a ako se nađe i neki krompir, već možete svašta ukusno da osmislite. Tu je obavezno i turšija i još neka salata, i eto ukusnog obroka.
Iako je poreklom Vojvođanka, nikad nije naučila da pravi štrudle po kojima je taj kraj poznat.
- Da uzmem od mame recept, možda bi od toga nešto i ispalo, ali do sada nisam ni probala. Nisam neki veliki stručnjak za slatkiše, umem da napravim pitu s jabukama, kao i rezance s makom, koji su kod nas u Vojvodini česta poslastica. Savladala sam i spremanje starinskog kolača s višnjama, kakav je pripremala i moja baka, kao i jednog sa šljivama i orasima, ali to je otprilike sve. Palačinke mi nikad nisu uspele, testo mi je uvek ili suviše retko, ili previše gusto, i stalno se lepi za tiganj, pa sam na kraju digla ruke. Sad ih, ako mi se prijedu, naručim. Slatkiše inače veoma volim, a omiljena torta mi je jedna mamina, sa žutim filom i jagodama, koju mi svake godine pravi leti za rođendan.
ROŠTILJ SEĆANJA
Svečano postavljen sto, sa finim escajgom, tanjirima i čašama, svakako prija njenom umetničkom senzibilitetu, ali priznaje da trpezu ne dekoriše svaki put kad sprema hranu.
- To bi mi oduzelo vreme kao da sam skuvala još pola ručka, pa takav estetski doživljaj priređujem samo ponekad. Lepo je da postoje i takve prilike, ali meni su mnogo bitniji društvo i hrana koju sam napravila. Onda uživamo, šalimo se, pričamo, smejemo se.
Često ide na izlete jer obožava prirodu. Društvo joj na njima pravi i petogodišnja sestričina Lejla, koja ne može da dočeka lepo vreme pošto joj je obećala odlazak na Divčibare.
- Počele smo da pravimo spisak šta bismo sve mogle da ponesemo, a mislim da ću na kraju nabaviti izletnički kofer. Uz karirano ćebe, naravno. Volim roštilj koji pravi tata u našoj bašti. To me podseća na prvomajske uranke na koje smo obavezno išli. Sad ćemo, kad se prolepša vreme, uživati u dvorištu uz meso s roštilja - otkriva glumica Pozorišta “Boško Buha”.
Najnovije.
Komentari. (0)