Ida Prester: Nema dobre kuhinje bez pošteno napravljene pljeskavice
30.07.2017 13:31
Foto:
Dok se s nostalgijom seća bakinih kolača, muzičarka priznaje da je promenila navike u ishrani tek kad je postala majka dvojice dečaka i da danas mnogo veću pažnju posvećuje poreklu i svežini namirnica nego začinima, koje je ne tako davno obilno koristila
Pevačica grupe Lollobrigida Ida Prester (35) priznaje da je nekada bila gurman i isprobavala razne kuhinje, ali da sad za sve to, uz dva mala deteta, sinove Rija i Roka, koje je dobila sa suprugom Ivanom Peševskim, jednostavno nema vremena.
Život sa tri muškarca: Ida Prester o tome šta joj najviše nedostaje nakon rođenja drugog sina
- Toliko sam razapeta između posla i dece da najčešće stignem samo da pojedem ostatke bebinog obroka iznad sudopere. Tako je to s malom decom, prvo mladunci, pa za nas šta ostane. Za uživanje u hrani potrebno je vremena, što bi Bosanci rekli: treba meračiti. Najviše volim kad ulovim momenat za sebe, kad papam u miru i bez uobičajenog stresa, što se dogodi retko ali tim više uživam. Tada biram jednostavno spremljenu domaću klopu od kvalitetnih sastojaka.
Odrasla je u kući gde se uvek dobro jelo.
- Baka je bila Bosanka poreklom iz Slavonije. Spremala je samo tešku i masnu hranu, drugim rečima, stasavali smo na burecima, ćuftama, mesnim roladama i gulašima. Sećam se kako sam celo detinjstvo jela salčiće. A onda sam u najosetljivijim tinejdžerskim godinama otkrila da ime ne dolazi od soli, već od sala od kojeg se prave. Već tada sam bila prilično bucmasta. Lagana mediteranska kuhinja nije ulazila u naš stan, a riba je bila na stolu samo na Badnje veče, i to ekstra masni pohovani rečni šaran. Čudno mi je kako mi već sve arterije nisu začepljene. Opet, ta ista baka je doživela 101 godinu, i to sa dobrom krvnom slikom i pritiskom. Ko će ga više znati šta je ispravno s tom ishranom.
KRALJICA FIJASKA
Bakina kuhinjska magija nije je inspirisala da krene njenim stopama.
- Nisam baš neka kuvarica, priznajem. Više puta sam zabrljala i s najjednostavnijim jelima. Palačinke s grudvicama, ulepljena pasta. Poslednji biser mi je bio pokušaj kuvanja jaja u ljusci u mikrotalasnoj rerni. Naravno, nije mi palo na pamet da će eksplodirati. Ko nema u glavi, ima u krpi i metli nakon fijaska.
Branko-Bane Vidaković: Od svih salata, najviše volim prasetinu
Kaže da joj odgovaraju svi ukusi, jede i slano, i ljuto, i kiselo, a posebno uživa u slatkišima.
Srpska gastro avantura Džona Sevidža: Kako sam se zaljubio u hleb pečen na smederevcu
- Kad bih morala da se opredelim za jedan, bilo bi to poput Sofijinog izbora. Ipak, najosetljivija sam na slatko, to nikako ne sme da mi se dira. Mislim da sam zavisnik od šećera. I to celog života. Nikad nisam pušila, pila alkohol i kafu. Ali ako ne dobijem dnevnu dozu šećera, bukvalno mi se tresu ruke.
Ipak, otkako je postala majka, trudi se da se hrani zdravo, kao i da mališani jedu zdrave i dobro pripremljene namirnice.
- Pre nego što sam rodila decu nisam mnogo razmišljala o hrani koju jedem. Sada se sve promenilo. I te kako mi je važno šta im serviram. Moj suprug Ivan je nedavno otvorio restorančić “Bistro Grad” s finom domaćom hranom, u kome veoma vode računa o poreklu namirnica, naročito mesa. Tu najčešće i dolazim s klincima na klopu. Stariji sin, trogodišnji Roko, najviše voli rinflajš i teletinu u jogurtu. Znam da su jela proverena, bez prženja i teških umaka, a i praktično je, da ne kuvam svaki dan.
ADUTI IZ KOMŠILUKA
Uvek kad putuje u inostranstvo obavezno proba lokalne specijalitete. Prvo obiđe restorane pa tek onda na red dođu muzeji i druge kuturno-istorijske znamenitosti.
- Mada, globalizacijom se sve to nekako ispremeštalo i često najbolja jela nacionalnih kuhinja jedem zapravo u nekoj drugoj zemlji. Recimo, obožavam vijetnamsku hranu, ali gde god da smo je naručili u samom Vijetnamu, bila je grozna. Možda nismo imali sreće. A najbolja vijetnamska jela poslužili su nam u berlinskom “Mr Wongu”, restorančiću sa veoma svedenom ponudom koji je već postigao kultni status. I naš beogradski “Istok” je stvarno dobar. Ali zato nam je na Tajlandu sve savršeno odgovaralo, od fensi restorana do uličnih štandova brze hrane. Volim i domaće sarme, punjene paprike, čorbe. Ima ovaj kraj puno aduta. Za razliku od naše hrane, koja se većinom sprema pola dana i kuva dok ne zaboraviš da si bio gladan, azijska, pre svega tajlandska, japanska i vijetnamska, jede se skoro sirova. Fino je organizam s vremena na vreme odmoriti salatama i sušijem, pa se onda vratiti pošteno napravljenoj pljeskavici.
Frano i Milena Lasić: Lepi luk, lepo se jede
Veoma uživa u ribljim specijalitetim, najviše odrescima lososa ili tune sa salatom, jer su lagani i puni proteina. A tek je nedavno naučila staro kuhinjsko pravilo da sveže namirnice ne treba začinjavati.
- Nekad sam se ložila na začine, ali onda sam shvatila da je za ukusan obrok potrebno samo da sastojci budu sveži i kvalitetni. Jedno vreme stavljala sam kari u sve, od pasti i salata do nemačkih kobasica i azijske supe. Danas su mi dosadili jaki začini, ne volim da mi “kidnapuju” ukus ribe, povrća ili mesa. Sad volim da stavim samo malo maslinovog ulja, soli i bibera. Tako lakše “provalim” da li je namirnica sveža, iz nekog organskog uzgoja ili sto puta zamrzavani plastični suplement iz supermarketa.
Najnovije.
