Jelena i Branislav Tomašević: Večera sa ukusom greha

Glumac Branislav Tomašević (39) i njegova supruga Jelena (39), nekadašnja manekenka a danas direktorka modne agencije “Model Scouting Office”, veliki su gurmani, zbog čega se u njihovoj kući sprema raznovrsna i vrlo interesantna hrana.

Zbog velikih polovnih obaveza Jelena ne stiže da kuva svakog dana, ali kad uđe u kuhinju, to obavezno rezultira nekim originalnim jelom. Pošto je roditeljski dom napustila sa šesnaest godina, bila je prinuđena da sama uči kulinarsku azbuku.

Rada Đurić: Boemski leksikon za početnike

- Volim da eksperimentišem i mešam razne ukuse. Branislav i ja smo veliki gurmani i rado probamo nove stvari. Umeo je da me zavede nekim svojim posebnim obrocima u vreme dok smo se zbližavali, a, naravno, pamti i on moja sjajna kulinarska izdanja. Nažalost, zbog nedostatka vremena ne kuvam onoliko često koliko to želim. Uživam u spremanju hrane, kao i u tome da lepo poslužim goste. Dok sam živela u inostranstvu, družila sam se sa ljudima iz raznih zemalja, pa sam, recimo, prijateljicu iz Japana i njeno društvo obradovala punjenim paprikama. Strancima sam uvek spremala naše, srpske specijalitete. Svidela im se i rečna riba, koju oni iz nekog razloga vrlo retko jedu. Mnogo komplimenata sam dobila za “pijanog soma”.

Iako u kuhinju ne ulazi često, kada to učini, Branislav stvara remek-dela o kojima se dugo priča.

- Postao sam prepoznatljiv po lignjama na dalmatinski način, kojima sam dodao i neke cake koje sam pokupio iz kulinarskih emisija čuvenog Vokija Kostića. Zaista imaju super ukus, a služim ih uz beli ili integralni pirinač. Veliki sam ljubitelj mesa, a obožavam i ribu, čak bih na njoj mogao i da živim. Kad bih bio u prilici, siguran sam da bih morsku jeo svakog dana, ali nama kontinentalcima teško je da dođemo do sveže, pošto ta riba najčešće do nas stiže zamrznuta. Ponekad pripremim i neki mesni specijalitet poput gulaša od divljači. To je jako, robusno i pikantno jelo s crvenim vinom i suvim šljivama koje mu daju punoću i ubijaju miris divljači. Mada, ne bežim ni od naših tradicionalnih kao što su pasulj, punjene paprike, sarma.

Nedavno je zbunio njihove prijatelje Švajcarce kad im je otkrio da je suši prvi put probao sa dvadeset godina.

- Naša prijateljica je bila iznenađena kad sam joj to rekao. Pitala nas je šta smo do tada jeli, pošto oni imaju sasvim drugačiji način ishrane. Otkrili smo joj “tajnu” prebranca, graška i drugih srpskih jela. I Jelena i ja volimo istočnjačke ukuse i uvek nam je zanimljivo da probamo nešto novo s tog podneblja. Međutim, iako sam spretan u kombinovanju začina i namirnica, nisam se usudio da eksperimentišem mnogo kad je azijska kuhinja u pitanju, mislim da za takve stvari treba da imaš dobrog učitelja i da ga gledaš kako radi u kuhinji.

S prijateljima i kumom Vukom Kostićem već godinama redovno odlazi u lov. Kako ima razvijenu ekološku svest, mnogo više vremena posvećuje brizi o divljači i prirodi i zaštiti biodiverziteta, nego samom lovu.

Vuk o devojkama i plastičnim operacijama: Ta mi neće rađati decu i ići pred staru majku

- Nedavno sam se vratio iz istočne Srbije, na granici s Rumunijom, obilazio sam sela Jabukovac i Uvalica kod Negotina. To je prelep kraj, priroda je predivna, meštani su sjajni, a divljači ima u izobilju. Sad smo nosili hranu kako bi se životinje prehranile tokom zime. Idem često i na Rudnik, to je moj kraj. Inače, veliki sam protivnik bacanja đubreta na svakom koraku, posebno u netaknutoj prirodi. Naši ljudi očigledno moraju još mnogo da uče da bi se osvestili i postali ekološki odgovorni. Imamo divnu zemlju o kojoj bi trebalo mnogo više da se brinemo.

Glumac često lovačke uspehe proslavlja u kafani.

- Postoji nekoliko restorana i kafana u koje moj kum Vuk i bliski prijatelji odnesemo ulov i damo kuvaru, pa nam onda on spremi ručak ili večeru. Obično su u pitanju divlje svinje ili srndaći, jer sam do sada samo njih uspevao da ulovim. S jelenima nisam imao sreće, ali sam zato bio uspešan u lovu na Jelenu - priznaje glumac.

Frano i Milena Lasić: Lepi luk, lepo se jede

Skoro je bio u prilici da proba poseban delikates, pršutu od divokoze.

- Dobili smo je od prijatelja iz Crne Gore, pošto u Srbiji nema divokoza. Izvrsnog je ukusa. Oni koji su je probali kažu da je i medveđa božanstvena, ali kod nas važi zabrana lova na medvede pa se ona ne može naći. Kad je u pitanju sitna divljač, poput zeca ili fazana, to je sve dobrodošlo. Iako nisam ljubitelj ptičjeg mesa, jedan specijalitet mi se naročito dopao. Reč je o prepelicama umotanim u slaninu. Spremao ih je jedan naš prijatelj lovac i oduševio sam se, čini mi se da je to nešto najsavršenije od divljači što sam do sada jeo. One nisu ni jednostavne za pripremu, a teško ih je i uloviti, pošto su prepelice sezonska divljač, selice, koje kod nas dolaze samo tokom avgusta i ostaju kratko.

Bračni par Tomašević vodi računa da ne preteruje sa poslasticama.

- Kad imam potrebu za slatkim, pojedem kockicu čokolade, mali kolač ili komadić torte. U tom jednom zalogaju toliko uživam kao da sam pojela čitavo parče. Jednostavno, razradim taj trenutak i potpuno se posvetim ukusu. Kontrola je prečica do uspeha - otkriva Jelena tajnu svoje savršene figure, dok Branislav priznaje da mu slatkiši nisu strast:

- Volim kvalitetne čokolade i čokoladne torte, kao i dobre kremaste kolače. Mada, ne preterujem s njima, dovoljno mi je jedno parče. A prva asocijacija na poslastice su mi šnenokle i štrudle koje pravi moja mama Ljubica, inače odlična kuvarica. Uvek smo imali fenomenalnu klopu kod kuće, mama je stalno nešto spremala jer su svi moji drugari iz detinjstva rado dolazili kod nas da jedu. I baka Mila je bila majstor za šnenokle, a druga baka Milena pravila je sjajna jela u jednom starom, olupanom tiganju. To je za mene bila najsavršenija hrana na svetu. Čak i nešto obično, poput crvene paprike s jajima, bilo je neverovatno, a sve je kuvala na “smederevcu”. Pravi užitak bio je kad zimi odem kod očevih roditelja i baka Mila mi iznese pogaču s plotne i kajmak ili sir.