Marko Gvero: Tajni dnevnik ljubitelja čvaraka

Glumcu, po čijem se izgledu, kako sam priznaje, može zaključiti da je nepopravljivi gurman, najveće uživanje predstavlja putovanje kulinarskim oblastima našeg regiona, gde se srećno ukrštaju bosanske pite, srpski roštilj i banatska švargla

Glumac Marko Gvero (41) za sebe kaže da izgled ne vara, što potvrđuje da je gurman. Sve voli da jede, ali mu je meso, ipak, na prvom mestu, i to bilo da je šnicla, pečenje ili roštilj.

- Mesožder sam, definitivno. Salate, poput cezar ili neke druge, i zeleniši mogu da idu uz obrok, ali kao garnirung. Poštujem kiseli kupus kao salatu, uz alevu papriku, naravno. Maslačak i slične travke nikako ne bi uspeli da zadovolje moj apetit. Grčku, pored ostalog, volim zbog jagnećih kotleta i pečenja. Ali domaća kuhinja ipak mi je na prvom mestu: sarma, kupus, slatki sa junetinom, kiseli sa svinjskim rebrima ili uz neki meniskus, a najomiljenije su mi punjene paprike, u sosu, onako bogatom, kakve pravi moja mama. I sam kuvam, ne baš toliko uspešno, nisam još savladao sve tajne zanata. Ponekad se muvam oko šporeta, a konzumenti, pre svega moji klinci, ne bune se, ali su, kao i sva deca, probirljivi kad je hrana u pitanju. I ja sam bio takav kao mali, pa ih razumem i ne spremam neka teška i ozbiljna jela. Ona tradicionalna, srpska, poput pihtija, valjda “idu” s godinama. Nemam neki veliki asortiman, ono što umem češće i pravim, pa i usavršim.

Što se tiče začina, ne eksperimentiše previše, ali voli da ih oseti u jelu. Opredeljuje se samo za proverene varijante, da ne bi nešto zabrljao.

- Dok sam radio emisiju “Moja mama kuva bolje od tvoje”, pričao sam sa kuvarima Sašom Mišićem i Milošem Jovanovićem. Tek tada sam shvatio kakva je umetnost kuvanje. Preda mnom su spremali razne stvari koje su naizgled delovale sasvim nespojivo, a kad sam ih probao, u ustima sam osetio pravi Diznilend od ukusa. Shvatio sam da nikad neću moći tako da kuvam jer ne znam šta sa čime ide, i sad mi je lakše.

CARSKA KLOPA

Glumac kog je šira publika upoznala u serijama “Žene s Dedinja”, “Nadrealna televizija” i “Ravna gora” nema naviku da recepte traži po internetu. Kad mu zatreba savet, okrene telefonom mamu, ženu, komšinicu, jer više voli da čuje proverene majstore.

Radoznalog je duha i rado proba sve što je novo. Do žaba i zmija još nije stigao, a tvrdi da će ih smazati ukoliko mu se za to pruži prilika. Iako kaže da više voli slano, orijentalne poslastice ne odbija.

- Kad se uželim slatkog, onda jedem balkave ili tulumbe. Ali, ako u kući imam “eurokrem”, onda sam veoma uznemiren, ne mogu da spavam. A pošto imam klince, obično su to kantice, zbog kojih noću ustajem i “napadam” ih. Uzmem kašiku-dve u nekoliko navrata.

Iako mu je meso omiljeno, ne beži ni od ribe, posebno ako se nađe na obali. Obožava riblju čorbu, i gde god vidi da je ima na meniju, obavezno je naruči. Sviđaju mu se i jela pripremljena u kotlićima, poput gulaša, paprikaša, pasulja. Pošto je već godinama član Narodnog pozorišta iz Kikinde, imao je mnogo prilika da uživa u vojvođanskim specijalitetima.

- Reč je o jakoj, teškoj, ali veoma ukusnoj hrani. Kako u okolini Kikinde ima lovišta, koja najčešće posećuju stranci, odlazio sam tamo s kolegama iz pozorišta na divljač. Posebno mi je bila upečatljiva malena ptica, kojoj sam zaboravio ime, a preukusna je. Meštani je nazivaju carska klopa.

GOST OTMENIH SVINOKOLJA

Marko je nekoliko puta prisustvovao i tradicionalnim svinjokoljima, koji se u severnom Banatu nazivaju otmenije - disnator.

- Gronik mi nekako dođe kao desert, a izgleda kao poveće parče sapuna i belo je, poput slanine sapunjare. Jede se uglavnom ujutru i pravi je lagani doručak posle koga ste spremni za obaranje drveća u norveškim šumama. Probao sam i mađarski specijalitet majuške, koji podseća na našu švarglu. Jedino mi se ne sviđaju njihovi čvarci, preveliki su, dok naše domaće obožavam. Tamo sam video da se jede i živa, osmuđena i posoljena svinjska koža, a upoznao sam i čoveka koji jede uši, pojeo je šest pari očas posla.

Marko veoma voli i testetnine, posebno kada su prelivene sosovima od morskih plodova i tunjevine. Sa uživanjem jede i one s četiri vrste sira, ili neke s mediteranskim prelivima, koje majstorski priprema njegova supruga Sanja.
Na putovanjima uvek bira lokalnu kuhinju. U Grčkoj, gde obično letuje, ne propušta grilovani kozji sir halumiju i topljeni sir sa raznim dodacima, poput morskih plodova.

- Zaboravio sam mu ime, znam samo da se služi u tavčetu, a da u njega mogu da se dodaju i paradajz i druge namirnice. Preukusan je, baš kao i feta i masline.

Kad u Beogradu naleti na dobre ćevape, nikad ih ne zaobilazi. Luk je obavezan, a voli sve vrste, od sarajevskih, banjalučkih, do novopazarskih. A kad ode u Bosnu i Hercegovinu, osim ćevapa, obavezan je i burek s mesom. Sviđaju mu se i sve bosanske pite.

- Jedem ih svaki put kad s pozorištem gostujem tamo. Imam koleginicu Elviru Aljukić iz Tuzle koja mi donosi pitu svaki put kad dolazi u Srbiju. Ne volim peciva iz pekara, u njima kupujem samo burek, a gibanicu gužvaru pravim sam. Ona je kao “četnička gubanica”, jede se iz tri tanjira.

Rado odlazi na nedeljne ručkove kod svoje bake Olge.

- Njen tradicionalni banatski ručak ništa ne može da nadmaši. Pravi najbolju žutu supu s domaćim rezancima, pa obavezni rinflajš sa sosom od paradajza, pohovane šnicle, krompir. Desert je najčešće štrudla sa orasima ili sa makom. Baklave su joj savršene, nikako ne mogu da im se oduprem. Sarmu sprema vrhunski, znam da mama i tetke pokušavaju da je dostignu, ali uzalud. Iako odlično kuvaju, njihova hrana nikad nije kao njena, što i same priznaju.