Srpska gastro avantura Džona Sevidža: Kako sam se zaljubio u hleb pečen na smederevcu

Iako je sa svog jelovnika proterao šećere i testa, kao i alkohol, holivudska superzvezda u čijoj biografiji, pored ostalog, stoji da je igrao vodeće role u kultnim ostvarenjima kao što su ‘Lovac na jelene’ Majkla Ćimina i ‘Kosa’ Miloša Formana, uživa u ukusnoj hrani koja je najčešće morskog porekla

 

Pošto vodi zdrav stil života, koji, pored ostalog, podrazumeva redovnu fizičku aktivnost i redukovan unos šećera u organizam, američki glumac Džon Sevidž (66) pažljivo bira šta će mu se naći u tanjiru. Akter kultnih filmova “Kosa” i “Lovac na jelene” otkriva da je zavoleo srpsku nacionalnu kuhinju zahvaljujući radu na filmovima “Bili smo prvaci sveta” i “Povratak”.

- Vodim računa o izgledu i nastojim da se hranim zdravo, izbacio sam šećere, brzu hranu, testa, zapravo gotovo sve ono što goji. Mada, priznajem, volim da pojedem dobar hleb, a kod vas je domaći toliko ukusan da bih bio u stanju da smažem celu veknu. Čim se probudim, odmah ustajem iz kreveta, da ne bih dangubio. Obavezno doručkujem, ako sam kod kuće, jedem proteine, najčešće ribu, ponekad i neke pahuljice. Sad se dosta govori o glutenu i njegovoj štetnosti, istraživao sam to jer me zanima, ali ga nisam izbacio iz ishrane.

LJUTO ISKUSTVO

Džon je vešt kuvar. Ranije je najradije spremao razna mesa sa različitim sosovima, ali poslednjih godina ih sve ređe jede.

Snimao je filmove širom sveta i doživeo neverovatna iskustva. Posebno pamti susrete sa žiteljima Južne Afrike.

- Obišao sam i veoma siromašna sela u kojima ljudi žive u velikim zajednicama s mnogo dece. Nisu baš imali bogat izbor hrane, ali su bili veoma ljubazni i velikodušni, davali su mi i ono u čemu sami oskudevaju: kukuruzni hleb i domaće pivo, koje sam odbio jer sam odavno prestao da pijem alkohol. Iako je posluženje bilo skromno, osetio sam duhovnu vezu s njima. Ukazali su mi veliko poštovanje, a shvatio sam i koliko poštuju prirodu i okruženje, od njih bismo mnogo toga mogli da naučimo. Bila je to najbolja hrana koju sam u životu pojeo, zaista sam uživao, prijalo mi je da budem u njihovom društvu i da sa njima podelim to malo što imaju. Osećao sam se kao član familije. Jedan afrički prijatelj pozvao me je i na tradicionalni roštilj, bio je izvrsnog ukusa.

GOZBA S MOMCIMA IZ ČELIČANE

Ljubitelj je kuvane, domaće hrane, naročito one koja je spremljena od svežih sastojaka.

- Kad odem u supermarket i vidim sve one lepo upakovane namirnice, imam utisak kao da sam izgubio vezu s prirodom. Volim da osetim teksturu jela i da znam od čega je ono napravljeno, a postoji velika razlika između povrća kupljenog u prodavnici i onog s pijace. Lepo je to što piše na deklaraciji, a da li je taj proizvod zaista ukusan, šta mu je sve dodato ili je stvarno bez aditiva, veliko je pitanje.

Dok je radio “Lovca na jelene” u Pensilvaniji, sa ekipom je uživao i u divljači, koju su lovili radnici iz obližnje čeličane. Na trpezi im je najčešće bio jelen, a probali su i druge životinje, poput kornjača. Roberta de Nira pamti kao sjajnog kolegu, s kojim je na setu prošao mnogo toga.

- Robert nam je bio glavna podrška i dobar lider, vođa koji nam je uvek pomagao. Imali smo i nekoliko nezgodnih situacija s helikopterom koji je trebalo da nas pokupi s mosta. Bilo je uzbudljivo, ali i neprijatno kad nas je prikleštilo jedno ogromno deblo. Posle prilične drame sve se završilo bez velikih problema. Dosta smo se i zabavljali radeći zajedno, a Robert je izvrstan partner koji vas stalno ohrabruje, smiren je i jak.

Na Tajlandu je uz nogu počela da mu se penje zmija. Pošto nije znao da li je otrovna, nije smeo sam da je ubije, učinio je to meštanin koji se u njih razume.

- Posle ju je spremio i pojeli smo je. Bila je dobrog ukusa, mada je imala dosta kostiju. Kad se nađeš u nekom drugom podneblju i kulturi koja se mnogo razlikuje od tvoje, treba da uživaš u mogućnosti da probaš nešto drugačije, nesvakidašnje.

Snimanje filma “Kosa”, koji ga je takođe proslavio širom planete, pamti po fantastičnoj hrani i sjajnoj atmosferi.

- Muzika je u to vreme menjala svet. Bili smo mladi i nismo prihvatali stvari koje su nam nametane, nismo želeli rat, već slobodu. Cenio sam slobodu koju smo imali u Americi, ali si zbog te slobode, ako ne vodiš računa, mogao da izgubiš i glavu. Taj film mi je promenio karijeru i pružio mi priliku da uradim nešto dobro, jer sam pre toga činio mnoge stvari koje nisu bile dobre i koje nikako nisam smeo da uradim. Na setu nam je svaki dan bio piknik, tako sam sve to doživljavao.

SRPSKO KOLO ZA DOBRO JUTRO

Kad snima, najčešće u organizam unosi proteine, a izbegava grickalice, kolače i keks, mada mu to ponekad teško pada jer ih se nevoljno lišava.

- Najteže mi je da ne jedem sladoled, pošto sam u stanju da smažem pakovanje od pet kilograma začas. Naročito ako je od čokolade. Sećam se da sam na aerodromu u Istanbulu probao izvrstan turski sladoled od vanile, jagode i raznog drugog voća. Inače sam se zbog te poslastice ugojio dvadeset kilograma, koje sam jedva skinuo. Imao sam više od 90 kila, a moja uobičajena težina je oko sedamdeset. Iako sam smršao, i dalje se osećam kao žele bombona. Trudim se da vežbam, čak i na setu. Dok čekam svoj red na snimanju radim čučnjeve, zgibove, step ap, i imam utisak da mi i mozak i čitavo telo mnogo bolje funkcionišu posle toga.

Od alkohola se davno razveo iz razloga što je jedno vreme toliko preterivao da je flašu piva pio u jednom gutljaju.

- Eksirao sam ga kao da je viski. I odlučio da ga više ne okušam. Sad uživam u aromi pića i u stanju sam da dobro vino ili rakiju prepoznam samo na osnovu toga kako mirišu. A vaše rakije su veoma aromatične. Verujem da su jednako i ukusne.

Voće obožava. Nedavno je pojeo čitavu korpu koju je dobio u beogradskom hotelu.

- Nisam mogao da odolim, sve je bilo odlično, od banana i ananasa do jabuka. U Somboru, gde smo snimali “Povratak”, sve što sam probao bilo je neverovatnog ukusa. I samo ime grada zvuči divno, smireno, asocira me na trezvenost, a hrana je zaista božanska, od domaćeg hleba, pečenog na smederevcu, do kajmaka, ajvara, slaninice, šunki, gulaša. S vremenom sam naučio da gustiram, mogu da pojedem samo nekoliko zalogaja i da mi to bude sasvim dovoljno. A hleb vam je toliko ukusan da bih ga najradije poneo kući, ali sam siguran da ne bi potrajao duže od nekoliko sati.

Tokom boravka u Srbiji, dok je promovisao film, imao je prilike da obiđe i nekoliko etno restorana, gde je slušao i tradicionalnu srpsku muziku, koja mu se takođe svidela. Posebno kola.

- Uz ovakvu muziku nije vam potrebna kafa da biste se ujutru razbudili. Odmah ste orni za novi dan - tvrdi Džon Sevidž.