Voditeljka Marija Egelja posetila je jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta! (foto)

U turskoj metropoli televizijska voditeljka Marija Egelja uverila se da je cenkanje deo lokalne trgovačke tradicije, posle krstarenja Bosforom došla je do zaključka da je grad pun kontrasta, a svoj gastronomski avanturizam zadovoljila je najukusnijim baklavama s pistaćima.

Jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontineta, Evropu i Aziju, posetila sam turistički i uživala u njemu nedelju dana. Odsela sam u hotelu koji se nalazi u glavnoj pešačkoj ulici, Istiklal. Iz nje sam lako mogla da obiđem sve što sam želela. U centru centra Istiklal na turskom znači nezavisnost, a ova ulica nosi to ime od 29. oktobra 1923. u čast pobede u borbi za samostalnost.

Živa je 24 sata, danju vrvi od turista, uličnih prodavaca, svirača, a noću se čuju žamor i živa muzika iz kafića. Tu je smešteno mnoštvo galerija, bioskopa, pozorišta, starih poslastičarnica, čokolaterija i restorana. Ulica je prekrivena kaldrmom, duga oko tri kilometra i njome prolazi čuveni crveni tramvaj, koji je jedan od simbola ovog starog dela grada.

Pročitajte i Voditeljka Marina Matijević posetila je ‘zelenu metropolu evrope’, u Hamburgu su najbolji hamburgeri! (foto)

Šarm kontrasta Volim da napravim plan obilaska svakog mesta u koje dođem. Nakon uvek ukusnog doručka u hotelu, koji je ispunio sva moja očekivanja, odlazila sam u duge šetnje i obilazak grada. Krstarenje Bosforom je magično. Za desetak minuta sa jednog pređete na drugi kontinent. Moram priznati da se odmah vidi razlika, jer je azijski deo grada više tradicionalan, dok je evropski vrlo moderan.

Upravo taj kontrast čini Istanbul tako posebnim. Deluje moćno iako nije prestonica. Pauze za ručak u restoranu na obali mora bile su mi ujedno prilika da se ugrejem, jer kolika god da je temperatura, vetar duva konstantno pa je dobro okrepiti se uz topao čaj i hranu, i naravno uživanje u prelepom pogledu. Popodneva i večeri uglavnom su bili rezervisani za šoping centre i odmor u hotelu uz pravljenje planova za novi dan.

Jezičke vežbe Turci su svi gostoljubivi, čak su neki konobari prozborili i pokoju reč na srpskom kada su čuli odakle dolazim. Turske serije su izgleda imale dobar uticaj, pa sam tako znala da kažem pregršt reči na turskom i razumela sam osnovne stvari koje su domaćini meni upućivali. “Merhaba” je njihov dnevni pozdrav. U Istanbulu mnogi vrlo korektno pričaju engleski, pa je sporazumevanje išlo bez problema.

Veseli pecaroši Oduševila sam se pecarošima, obično starijim ljudima koji sa uživanjem i uz šale od jutra do mraka pecaju ribu na obali mora, ne mareći za gužvu i jak vetar. Dopao mi se i način odevanja dama, uglavnom su sve sređene po poslednjoj modi. U parkovima se može videti i dosta mladih koji treniraju, trče uz Bosfor, što odaje utisak da vode zdrav i kvalitetan život.

Sveta Sofija Aja Sofija, Plava džamija, kula Galata, palata Dolmabahče samo su neke od glavnih znamenitosti ovog grada. Na mene je najjači utisak ostavila upravo Aja Sofija, jer je posebna kao građevina, ali i zato što je svedok mnogih istorijskih promena. Godine 537. izgrađena je kao pravoslavna crkva, Sveta Sofija, što je bila sve do 1453, do pada Vizantijskog carstva, kada je pretvorena u džamiju. U novije doba, 1935. godine dobila je muzejsku namenu, da bi je ove godine ponovo proglasili za džamiju. Na njenom podizanju radilo je oko 10.000 ljudi, a sagrađena je za samo pet godina. Ovo velelepno zdanje dnevno poseti ogroman broj turista, u šta sam se i sama uverila i jedva uspela da se slikam ispred nje pošto je stalno gužva.

Nagrada za nepca U Istanbulu postoji lokal Nusr-Et Steakhouse, on pripada lancu restorana koji se mogu naći u Dubaiju, Abu Dabiju, Dohi, Majamiju, Njujorku. Jedva sam čekala da ga posetim. Tu sam, između ostalog, jela najbolji burek na svetu. Dopala mi se hrana i na drugim mestima, a uglavnom sam birala jela od plodova mora. Ipak, najviše sam se radovala slatkom užitku posle ručka, baklavama sa pistaćima. One su zaista nešto posebno. Ulicama grada se širi miris sveže pečenog kestenja uličnih prodavaca, pa sam i to probala, kao i čuvene turske đevreke. Kafu inače ne pijem, pa nisam okusila ni nadaleko poznatu tursku, ali je ispijanje čaja iz njihovih specijalnih čašica poseban užitak. Zanimljivo je da oni piju topao čaj i leti i zimi, to je prosto deo tradicije.

Iznenađenje na bazaru Vrlo zabavno mi je bilo na Grand bazaru, gde je cenkanje neizbežno. Izabrala sam neke posebne začine i čajeve, a prodavac mi je nakon što sam mu dala novac sam napravio “akciju” i dodao još neke sitnice, tako da sam pazarila više od onoga što sam htela, ali je to bilo toliko simpatično da sam uzela sve što mi je zapakovao. Vešti su trgovci, tako da ne možete a da ne kupite i ono što niste planirali. Dopada mi se što imaju robu za svačiji džep.

U ponudi su suveniri za jedan evro, ali i artikli u luksuznim buticima za koje je potrebno da izdvojite i nekoliko hiljada. Čuveni turski kebab na ulici se prodaje za nekoliko evra, dok vas večera sa pogledom na Bosfor može koštati koliko i avionska karta do Istanbula. Sem čajeva i začina, kupila sam i nešto garderobe i sitnica. Ima svega, samo ne zaboravite da je cenkanje obavezno i da je to prosto deo tradicije pri kupovini u Turskoj.