Godisnjica bola: Mira Furlan je bila simbol dobrote

Smrt nikada nije laka tema, posebno kad je u pitanju važan umetnik za jednu kulturu, uz to neko ko je otišao prerano, “preko reda”, kao što je to slučaj s Mirom Furlan. Gde je požurila, to samo ona zna. Najbolje godine uzeli su joj banalni nacionalizmi i provincijalizmi zbog kojih je pobegla u deset hiljada kilometara udaljeni Los Anđeles. Umesto da u naponu kreativne i životne snage, u tridesetim, četrdesetim i pedesetim, doprinosi našem teatarskom i filmskom životu, konobarisala je dok njenu jedinstvenost nisu prepoznali američki reditelji i producenti. 

Upoznali smo se u julu 2012. kada je na poziv direktora Festivala evropskog filma Raleta Zelenovića došla na Palić da predsedava žirijem. Savesno je shvatila svoju ulogu. Odgledala je sve filmove o kojima je odlučivala, plus još desetak koji su bili prikazani van glavnog programa. Oko intervjua smo se dogovorili brzo. Rekla mi je da u nedelju i ponedeljak treba da odgleda po tri filma i da bi bilo najbolje da se vidimo u utorak. Odmah je pao dogovor da intervju radimo u automobilu na putu od Palića do Beograda.

Pročitajte Mira Furlan preminula je nakon višemesečne borbe sa ovom bolešću

Marina Lukić

Bio je topao julski dan za standarde Palića. Živa u termometru otišla je preko 30. stepena, što je u drugim gradovima u Srbiji već teško podnošljivo, međutim u blizini jezera bilo je sasvim ugodno. Mira obučena jednostavno, u laganu pamučnu haljinu na kojoj preovladavaju bakarni tonovi i jednostavne kožne sandale bez potpetica. Na licu nema ni mikrogram šminke. Znam da ima 56 godina i u sebi se pitam kako je moguće da izgleda toliko mladoliko. Dok je čekam ispred Vile Lujza da se spakuje i da zajedno krenemo za Beograd, ona na gostovanje kod Ivana Ivanovića, ja u redakciju, na pamet mi pada rečenica Ljube Tadića da “što si veći to ti je sujeta manja”. Prilazili su joj ljudi da se fotografišu s njom, a ona im se strpljivo osmehivala i izlazila u susret.

Intervju s Mirom je po svemu bio neobičan. Zamolila me je da mi otkuca odgovore na moja pitanja na laptopu tokom vožnje. “Ovako ću imati kontrolu nad svojim rečima. Vi mi postavite pitanja, a ja ću ih otkucati zajedno sa mojim odgovorima. U Beogradu ćete imati gotov intervju. Slažete li se?” Ko sam ja da se ne slažem sa Mirom zbog koje sam tri puta za dve nedelje gledao “Oca na službenom putu” u Kozari, pomislio sam, ali me je bilo sramota da to izgovorim.

Marina Lukić

MUZEJ PROPUŠTENIH ŠANSI

Bila je stidljiva. Sedeli smo na zadnjem sedištu i uradili intervju kako smo planirali. Na kraju razgovora, kad sam pomenuo njen eventualni povratak iz Amerike i saradnju na nekom projektu sa suprugom Goranom Gajićem, dotakla se egzistencijalne suštine koju je, s obzirom na jasan i precizan način prezentovanja, dugo nosila u sebi, još duže o njoj promišljala. 

- Pre nekoliko meseci ponudili smo našu zajedničku adaptaciju divnog romana Dubravke Ugrešić “Ministarstvo boli” Hrvatskom filmskom fondu. Odbili su projekat. Koliko god izgledalo da se stvari ovde menjaju, zapravo se uvek može ustanoviti da su ostale iste. Volela bih da mogu reći da sam optimistična, ali život je kratak i, nažalost, ne postajemo mlađi, nego svakim danom sve stariji. Nema više odlaganja i verovanja da će stvari u nekoj dalekoj budućnosti biti drugačije. One to moraju postati danas, ovog sata, ovog minuta. Jer će uskoro biti prekasno - proročki mi je rekla Mira.

Pročitajte Potresne scene na komemoraciji: Ne postoji poslednji film Mire Furlan

Marina Lukić

Njene reči su mi odzvanjale u glavi kao jutarnji alarm za buđenje. Od tada Mira za mene nije bila glumačka zvezda koja je pokazala u svetu šta zna i ume kroz rad u serijama “Babylon 5” i “Lost”. Od tog dana je bila tragična heroina bez doma, koja, u tom trenutku, više od 20 godina nije mogla da glumi na maternjem jeziku. Odlazak u Ameriku nije bio njena želja za ispunjenjem holivudskog sna, to je bio beg u kome je izgubila dvadesetak velikih uloga na filmu i bezbroj u pozorištu. U tom Muzeju propuštenih šansi nije samo Mira bila na gubitku, već svi mi. Ona je toga bila svesna.