Katarina Marković: Umem da prepoznam napad panike i izborim se sa njim

Omiljena uloga?

- Sve one koje su me naučile da u meni postoji nešto što nisam znala pre nego što sam ih odigrala. Bilo ih je.

Koja knjiga vam je promenila život?

Pročitatje i Katarina Marković - Moje bjuti navike

- Knjige mi nisu menjale život, ali jesu mene. U tim promenama, nadam se nabolje, značaj je svake umetnosti pa i književnosti. Jedino je promena u životu konstanta. Uvek se rado vraćam “Slobodi” Džonatana Frenzena, “Tvrđavi” Meše Selimovića, “Braći Karamazov” Fjodora Dostojevskog.

Koje tehnike vam pomažu da sačuvate duhovni i mentalni mir?

- Sve ono što je u suprotnosti sa duhovnim, mentalnim i emotivnim. Nekad je to trčanje, nekad dobar trening. Taj balans je važan i to mi nekako drži “kičmu uspravno”.

Imate li naloge na društvenim mrežama?

- Ne.

Pročitatje i Katarina Marković - Vreme je za novu romansu

Šta može da vas izbaci iz takta?

- Pretencioznost u ljudskoj gluposti.

Da ste aktivistkinja, za šta biste se zalagali?

- Umetnost je sama po sebi aktivizam. Bilo da je u pitanju pozorište, film ili serija, teme kojima se bavimo su uglavnom društveno značajne u datom trenutku ili se nas lično tiču. Moj posao oduvek podrazumeva i aktivizam.

Imate li kućnog ljubimca ili neki zanimljiv hobi?

- Labradora, zove se Boki.

Pročitajte i Katarina Marković - Verujem u ljubav za ceo život

Pravite li dugoročne planove ili ste više za one od danas do sutra?

- Davno sam naučila onu staru poslovicu: “Čovek pravi planove, a Bog se smeje.”

Čemu vas je naučila pandemija?

- Da prepoznam napad panike i izborim se sa njim.

Na kom mestu biste mogli da živite?

- Da nije Beograd, bio bi Rim.

Šta trenutno slušate?

Pročitajte i Katarina Marković - Nekad ustanem u pet sati da bih trčala pre posla

- Jelenu Petošević i “Tiho, tiho teče reka”.

Da niste glumica, šta biste bili?

- Advokat, lekar ili vaspitačica, toga sam se najčešće igrala kao mala.

Film koji ste odgledali najviše puta?

- Bez konkurencije, “Mi nismo anđeli”. Imala sam ga na video-kaseti pa se gledao tokom čitave moje osnovne škole, sve dok nisu otvorili video-klub preko puta naše kuće u Kruševcu.