Danilo Bećković: Miloš Obilić je za mene najvažniji akcioni heroj

Za filmskog reditelja, čiji film ‘Jesen samuraja’ je postigao veliki uspeh u Beogradu i Podgorici Miloš Obilić je najvažniji akcioni heroj, oseća grižu savesti zbog gledanja sitkoma, a Martina Skorsezea smatra najvećim živim umetnikom

Po čemu se rad na poslednjem filmu razlikovao od onog na “Malom Budu”, a šta je bilo isto?
- Ista je bila gotovo cela glumačka i autorska ekipa. Razlikuje se sam film. “Mali Budo” je bio razbarušena, besprizorna, bezobrazna komedija, dok je “Jesen samuraja” mnogo nežnije i romantičnije ostvarenje, mada i u njemu ima dosta bezobrazluka.

Koji akcioni heroj biste voleli da budete?

- Miloš Obilić je za mene najvažniji akcioni heroj.

Imate li nekog samuraja u okruženju?
- Jedan od najhrabrijih ljudi koje poznajem zove se Mario Jurešić i trenutno se bori za izlečenje od melanoma, raka kože, za šta mu je potrebno veoma mnogo novca. Cela ekipa našeg filma se priključila akciji #poštoživot. Možete mu odmah pomoći tako što ćete poslati poruku 188 na broj 3030.

Najveći kompliment koji ste čuli o sebi?

- Kad odrastate u Crnoj Gori, dobijate mnogo strašnih komplimenata, pa naučite da ih ne shvatate ozbiljno.

Po kome ste dobili ime?
- Po očevom stricu kog su komunisti kao mladića ubili u Drugom svetskom ratu. Od njega nam je ostalo to ime, nekoliko fotografija i priča da je bio omiljen među devetoricom braće.

Da li ste aktivni na društvenim mrežama?
- Koristim fejsbuk, ali i to mahom da komuniciram s ljudima s kojima sam inače u svakodnevnom kontaktu, kao i da održavam veze s prijateljima u inostranstvu.

Sa koliko godina ste znali da ćete upisati književnost?

- Čim sam čuo da se to može studirati. Za film sam se ozbiljnije zainteresovao pred kraj srednje škole, a za knjigu od kada znam za sebe.

Zadovoljstvo zbog kog osećate grižu savesti?
- Sitkomi. Ponekad se zaprepastim šta sve mogu da gledam.

Šta znate da skuvate?
- Ne umem ni vodu da skuvam! A i kad bih umeo, ne bih to priznao. Ne bih voleo da se ta ideja nekome dopadne.

Kakvu kafu pijete?

- Kakvu mi skuvaju.

Koga biste oživeli?
- Svedoka neke velike misterije iz prošlosti. Mogli bismo da saznamo kako su podignute piramide, ili gde je sahranjen Džingis Kan, ili kako je umro car Dušan.

Na čemu ne štedite i na šta biste potrošili poslednji dinar?
- Trudim se da uvek sačuvam neki novac za kraj oktobra i Sajam knjiga. Takođe, veoma često idem u bioskop. Čini mi se da u svemu ostalom nemam neke velike prohteve.

Plazma, smoki ili čokoladna bananica?

- To je isuviše ozbiljna dilema za ovako kratak razgovor!

Najdraži živi umetnik?
- Martin Skorseze u poznim godinama snima filmove kao mladić, tako da je živ i u biološkom i u umetničkom smislu. Radujem se ostvarenju “The Irishman” koje bi trebalo uskoro da snima.

U šta verujete?
- Samo u Boga. Sva moja ostala verovanja proističu odatle.

Za kog zlikovca uvek navijate?
- Prvi film koji sam gledao u bioskopu bio je “Američki nindža”. Imao sam četiri godine i bio sam veoma razočaran što je nindža neki belac, koji još najčešće i ne nosi masku. Sve vreme sam navijao protiv njega.

Bajka koja je obeležila vaše detinjstvo, ranu mladost, možda život?
- Mislim da je film “Beskrajna priča” jedna od najlepših stvari ikada napravljenih za decu. Kad sam bio mali, mogao sam da ga gledam bezbroj puta, a ni sada situacija nije mnogo bolja. Inače, kao klinac sam jako voleo da čitam bajke i junačke pesme. Ko hoće da pravilno vaspita svoje dete i da ga nauči šta je dobro, a šta loše, neće naći boljeg saveznika.