Vladimir Arsenijević i zbirka kratkih priča o kariju i đumbiru: Đumbir "is not dead"

Književnik i najmlađi dobitnik Ninove nagrade ne priznaje gastronomske prečice jer zna da su za kvalitetan obrok potrebni vreme, ljubav i mašta, a u kuvaru iz 1860. godine, koji se nalazi biblioteci njegove porodice, pored ostalog, otkrio je kako su naši preci koristili začine koji su ovih dana u modi

Iako je u mladosti bio buntovnik, o čemu svedoči podatak da je bio u prvoj postavi beogradskih pankera i svirao u postpank grupama “Urbana gerila” i “Berliner Strasse”, književnik i prevodilac Vladimir Arsenijević (50) veliki je štreber kad je ishrana u pitanju. Osim što uredno ima tri obroka dnevno, izbegava jela koji se jedu bez escajga, što bi se žargonski reklo “na brzaka”.

- Kao dete sam imao osetljiv želudac zbog čega sam morao da vodim računa šta i koliko jedem - kaže pisac čiji je roman “Ti i ja, Anđela” nedavno nastanio izloge knjižara. - Sa druge strane, voleo sam hranu i bio pravi mali gurman. Iz tog razloga sam stalno bio u raskoraku između onoga što smem i onoga što želim da jedem. Možda bih i pomislio da podgrejem picu od sinoć i na nju stavim majonez ili kečap, ali ono što bi moj stomak potom preživeo sprečavalo me je da to i učinim. S vremenom sam malo očvrsnuo, pa danas u mom tanjiru može da se nađe gotovo sve. Ne ideologizujem hranu, nisam vegan, vegetarijanac ili protivnik bilo čega u ishrani.

Dolazi iz gastronomski osvešćene porodice sa dugom kulinarskom tradicijom. I sam je ugledajući se na starije počeo da prirpema obroke veoma rano.

- Moja majka odlično kuva, a ni otac nije bio loš. Hranili smo se raznovrsno trudeći se da pobegnemo od klišea, a opet, poštovali smo utvrđena pravila tradicionalne, porodične kuhinje. Kad sam postao otac, shvatio sam da roditelji jedva čekaju da im dete malo poraste pa da može da im skuva kafu. U početku je dovoljno da pohvalite taj dečji trud, a onda shvatite da je zgodno što se i detetu dopada da to radi. Tako sam i ja veoma rano prepoznat kao neko ko pravi super palačinke. I uživao sam u tome. Spremanje hrane mi je u tim godinama bilo interesantno, pa sam čak i završio Ugostiteljsko-turističku školu i dobio diplomu kuvara. 

TAJNI RECEPT ZA JAVNO UŽIVANJE

Ipak, u kućnoj režiji ono može i te kako podsticati maštu, pa je pisac brzo izašao iz faze u kojoj je bio specijalista za palačinke.

- Svakome ko se bavi kulinarstvom prija činjenica da se drugima dopada ono što je spremio. Već u tinejdžerskim godinama, za razliku od vršnjaka koji su jedva znali da obare viršlu, umeo sam pristojno da kuvam. U devetnaestoj sam otišao u London i kako sam tamo živeo do 25. godine, njegova kosmopolitska sredina, a, naravno, i hrana imali su veliki uticaj na mene. Tad sam se prvi put susreo sa nekim nacionalnim kuhinjama. Jeo sam u indijskim, kineskim, tajlandskim restoranima, što je dosta odredilo način mog kuvanja i izbor namirnica koje koristim.

Kako ima dug kulinarski staž, za neka jela je postao pravi majstor.

- Teško mi je da izdvojim šta pravim najbolje. Možda je to narandžasti kari. Veganski je, a njegova začinska podloga je uvek ista: beli i crni luk, đumbir i ljuta papričica. Zatim dodajem povrće, najčešće slatki krompir, bundevu, tikvicu i šargarepu. Privlačna crvenkasta boja dobija se upotrebom karija i kurkume. Da ne zaboravim, stavljam i kokosovo mleko. Jelo serviram sa šargarepom, koju isečem na tanke pločice i na ulju je ispečem u rerni, pa pospem mrvljenim kikirikijem. Fantastično!

LOVAC NA SLATKO

Kako se oprobao u različitim književnim formama, ne isključuje mogućnost da jednom napiše i kuvar.

- U okviru udruženja “KROKODIL”, koje vodim, zamolili smo 45 pisaca iz 16 zemalja da nam napišu po jedan recept značajan za njih. To jelo ne mora nužno da reprezentuje gastronomsku kulturu zemlje iz koje potiče autor, već da pokaže šta on voli da jede. Napravili smo interesantnu kulinarsku zbirku, u koju sam dodao i nekoliko svojih recepata. Još ne znamo šta da radimo s njom, možda od toga jednog dana nastane kuvar.

Lenj da prošeta do najbliže pijace u kraju grada u kom živi, Kalenića, namirnice nabavlja u marketima. Retko klopa “na brzaka” i trudi se da ne preskače obroke.

- Volim jednostavne stvari. Lep, istostiran hleb sa dobrim sirom uz čaj. To ume da mi pruži veliko zadovoljstvo, baš kao i kombinacija žitarica koju sam napravim. U nju stavljam sveže voće, kiselo mleko i nešto što hrska, badem ili kikiriki, i malo meda. Ipak, najviše uživam u poslasticama. Mislim da sam “navučen” na slatko.