Gordan Kičić: Male gastronomske tajne gospodina bezgrešnog
12.11.2017 13:43
Otkad je zbog povišenog holesterola prešao na hrono ishranu, šarmatnom glumcu se uživanje u hrani svelo na red i disciplinu: ruča uvek u isto vreme, sa jelovnika je proterao mnoge namirnice, na scenu izlazi praznog želuca, a posle predstave ponekad se počasti pivom
Tihomir-Tika Arsić: Samo muževnim muškarcima dobro stoji kulinarska kecelja
Glumac Gordan Kičić (40), kog upravo gledamo kao domaćina šou-programa “Luda noć” i u seriji “Senke nad Balkanom”, ima specifičan odnos prema hrani. Veoma mu je važna, baš kao i to da jede redovno, i to u tačno određeno vreme.
- Pre četiri godine sam zbog problema sa povišenim holesterolom prešao na hrono način ishrane - kaže jedan od najboljih glumaca srednje generacije i nastavlja: - Morao sam da promenim navike. Drugari i kolege su se jedan period šalili na moj račun, što sam jeo u tačno određeno vreme i što između obroka nisam ništa stavljao u usta, što je i osnovni princip hrono ishrane. Pridržavao sam ga se nekoliko meseci, a najteže mi je padalo što je to podrazumevalo da treba da izbegavam slatko. U međuvremenu sam uradio i test intolerancije na hranu, koji je pokazao da mi mnoge namirnice ne prijaju, pa sam ih izbacio iz jelovnika. Vrednosti holesterola su mi spale nakon izvesnog vremena, a metabolizam je odlično reagovao na promene. Sada se osećam znatno bolje. Posle dva meseca restriktivne ishrane bio sam izuzetno zadovoljan rezultatima. Nikada nisam kuburio s kilažom, a otkako ne uzimam namirnice koje mi ne prijaju, poput mahunarki, cvekle, kelja ili praziluka, imam više energije, ne zamaram se. Gledam da ne mešam ugljene hidrate i proteine, nastojim i da unosim što manje šećera, a kad uveče igram u pozorištu, ručam rano posle podne. Pre izlaska na scenu ne jedem ništa. Eventualno posle predstave nešto prezalogajim.
ZBLIŽAVANJE ZA STOLOM
Gordan ističe da su glumci u prednosti u odnosu na ljude iz većine drugih profesija pošto nemaju fiksno radno vreme.
- Svaki moj dan je drugačiji i mogu lepo da isplaniram vreme. Ručam uvek između pola tri i tri. Kad sam uveo tu praksu, najteže mi je bilo da normalno funkcionišem tih prvih desetak dana, dok se organizam nije navikao. Bilo je problema i sa organizacijom. Morao sam da spremam hranu i da je jedem odmah, a pre toga i da odem na pijacu ili u samoposlugu. Ipak, brzo sam se uhodao. Sada kuvam ponekad, kad mi obaveze to dozvole, ranije sam to radio češće. Učio sam usput, a uvek sam igrao na sigurno, promašaja nije bilo. Odrastao sam u kući gde se svakodnevno kuvalo, i to kompletan obrok, od supe ili čorbe, preko glavnog jela do slatkiša. Veoma nam je značilo da cela porodica obeduje zajedno, mislim da je to veoma važan trenutak zbližavanja. Treba ga negovati, kao i samu porodicu. I trebalo bi se okupiti oko stola bar jednom dnevno. Nažalost, mnogi to sebi, zbog brzog tempa života i radnog vremena koje traje po čitav dan, ne mogu više da priušte. Naši roditelji su radili od sedam do dva ili od osam do tri i posle su imali dovoljno vremena i za druženje s decom, zajednički obrok, odlazak u pozorište ili bioskop, a ljudi su danas na poslu do pet ili šest, kod kuće su u najboljem slučaju oko sedam, mrtvi umorni i nesposobni za bilo šta. Moderan život vas primorava da uzimate gotovu hranu, retko ko sprema sebi obroke dan unapred.
Svestan je koliko je hrana bitna za psihofizičko zdravlje, i da je ona koja rađa na našem podneblju još prilično zdrava.
Gordan Kičić: Slavni sin slavnog oca (foto)
- Namirnice koje se ovde uzgajaju su vrlo kvalitetne, pa mi s tim nemamo toliko problema. Međutim, sve više ljudi ne samo u Evropskoj uniji nego i u Americi mnogo novca izdvaja kako bi se hranilo kvalitetnim voćem i povrćem. Zdrava ishrana je svetski trend, ali važnije od toga da ga pratite jeste to da budete spremni da menjate neke ustaljene navike, da probate nešto drugačije, pa vam se to možda i dopadne. Zbog toga je dobro biti otvorenog duha.
TIHA PATNJA ZA KISELIM KUPUSOM
Priznaje da nije radoznao po pitanju novih ukusa, te da je retko kad spreman na eksperimente u kulinarstvu.
- Veoma sam komplikovan kad je gastronomija u pitanju, tačno znam šta volim i šta mi prija. Retko kad na gostovanjima probam nešto novo, držim se proverenih kombinacija hrane. Posle predstave ponekad popijem pivo. Koristim uobičajene začine, a obožavam meso, kao i razna testa, omiljena mi je italijanska kuhinja u kojoj se oni idealno dopunjavaju. Kako se menjaju godišnja doba, menjaju se i namirnice koje jedem, pre svega se to odnosi na voće i povrće. Veoma žalim što mi kiseli kupus uopšte ne godi, pošto sarmi ne mogu da odolim, ali uživam u mnogim drugim tradicionalnim srpskim jelima na kojima sam odrastao.
Doručak nikad ne preskače, a prema hrono principima on treba da bude dosta jak i kaloričan.
- Dozvoljena su i peciva, često uzmem i proizvode od heljde, jaja, pršutu, šunku, kiselo mleko, i to mi obezbedi dovoljno energije do ručka.
Gordan Kičić: Kako sam morao da zaslužim poverenje Nikole Simića
Otkako je na posebnom režimu ishrane, slatkiše konzumira s vremena na vreme, najčešće torte, i to čokoladne. Ukoliko se zadesi na snimanju koje se oduži, u noćne sate ume da “zgreši” u pekari, pojede orašaste plodove ili nešto što inače nema običaj. Žali što ne pronalazi dovoljno vremena za vežbanje, ali nastojaće da se i tome ubuduće ozbiljnije posveti.