Slobodan Beštić: Moja vegetarijanska kuhinja po recepturi monaha i starih Rimljana

Praktični odnos prema hrani prvak Drame Narodnog pozorišta izgradio je pošto je pre tri decenije postao vegetarijanac i zaključio da je bareno povrće ukusnije od barene kolenice, a manji i češći obroci efektniji od obilnih i ređih

Slobodan Beštić: Kako sam od glumca postao diplomirani homeopata

Prvak Drame Narodnog pozorišta Slobodan Beštić (53) priznaje da ne ulazi često u kuhinju, da “kuva” jedino predstave, i da mu zbog hroničnog nedostatka vremena polazi za rukom samo da ujutru napravi voćni smuti. S obzirom na to da je već dugo vegetarijanac, ponekad spremi povrće kuvano na pari, u specijalnom loncu od bambusa, koje se kuva najviše tri minuta kako bi se sačuvali svi minerali i vitamini.

- Obavezno ujutro pravim vitaminski koktel napitak. On mi daje dovoljno energije da započnem radni dan pun obaveza - otkriva Slobodan. - Ranije sam mešao voće i povrće, ali sad stavljam samo voće pošto sam shvatio da mi povrće u toj kombinaciji ne prija, i to najčešće jabuke, grejp, banane. Povrće, kad imam vremena, skuvam na pari, i ono tada dobije neku slast, poput graška koji bude punog i svežeg ukusa. Za ozbiljnije obroke, ručak ili večeru, odlazim u restorane, kojih u kraju u kome živim ima baš dosta, a i izbor vegetarijanskih jela je zaista veliki, od supa i čorbi od raznog povrća, preko ćušpajza, posnih punjenih paprika, testenina do raličitih salata. Mogu da jedem i na kašiku, što bi se reklo, ali i zdravo, i to mi baš godi.

ČUDO U KAFANI

Na vegetarijansku ishranu prešao je kad je počeo ozbiljnije da se bavi jogom, pre više od trideset godina. Spontano je prestao da jede meso i začinjena jela, ta promena mu je odgovarala pa je s tom praksom nastavio, ali su ga u to vreme, posebno kad bi s pozorištem odlazio na gostovanja po Srbiji, gledali kao “osmo svetsko čudo”.

- Događalo se da umesto celog obroka u nekoj lokalnoj kafani uzmem samo varivo koje bi servirali uz meso ili salatu, jer nije bilo ničeg drugog vegetarijanskog. Međutim, poslednjih godina i kod nas u počeli da se otvaraju vegetarijanski i restorani zdrave hrane u kojima je ponuda zaista odlična. Svojevremeno je u jednom od popularnih gradskih restorana u vreme posta bila trpeza sa monaškim receptima i tada sam zaista uživao. Izbor variva bio je raznovrstan, sve je bilo bogatog ukusa i fino začinjeno. Recimo, paprike s orasima su bile fantastične. Tada sam shvatio da posna kuhinja ne mora da bude spremana samo na vodi i prilično bezukusna, kao i da Srbi baš i ne jedu isključivo meso. Ribu volim, a najradije biram pastrmku, skušu, lososa, tunjevinu.

Vegetarijanstvo, pored ostalog, podrazumeva unošenje manje obimnih ali češćih obroka.

- Kad sam po čitav dan u pozorištu, dešava se da baš ogladnim pa me uhvati kriza, i tada sam prinuđen da se hranim po pekarama i restoranima. Dok traje post, mogu i da pronađem nešto po svom ukusu, ali kad nije, nema čak ni sendviča sa ribom. Onda kupim običan, izvadim šunku i pojedem samo hleb. Tako sam se hranio dok sam uporedo spremao dve predstave.

Slobodan Beštić: Kajem se zbog impulsivnih odluka koje sam donosio u besu i ljutnji

Voli specijalitete italijanske, francuske, kineske i japanske kuhinje, zapravo sve ono što je za srpske pojmove ekskluzivno i ekstavagantno. Voće obožava, pa se posebno raduje kad dođe sezona trešanja, višanja, malina. Rado jede i koštunjave plodove i suvo voće: bademe, orahe, kajsije i šljive.

- Šaka badema, oraha ili kikirikija zasiti me na nekoliko sati. Imam utisak da bez toga ne bih preživeo dan. Mogu da se uzimaju usput, na probi, u pauzi između časova, i daju dovoljno snage i energije. To su prave energetske bombe, baš kao i suvo voće, poput urmi, smokava, kajsija, brusnica, aronije. Na sreću, sad to može da se nabavi i po samoposlugama, a ne samo u radnjama zdrave hrane. Osim što su veoma zdrave, to su sve i vrlo hranljive namirnice, visoke nutritivne vrednosti. Kad pojedem aroniju, osećam da me istovremeno očisti i da mi energiju. Leti se najčešće opredeljujem za salate, pretežno grčku i šopsku, kojima dodam malo testenine. Mogu na tome da živim mesecima i da mi ništa ne fali. Hleb izbegavam, osim onih integralnih vrsta koje me brzo zasite, dovoljna mi je jedna, eventualno dve kriške. To su najčešće hlebovi od celog zrna. Beli ni ne pomišljam da uzmem, jer bih mogao da pojedem i po pola kilograma odjednom, a ubrzo bih opet ogladneo pošto je poput sunđera.

RECEPT RIMLJANA

Probao je mnoge vegetarijanske specijalitete u inostranstvu. Posebno pamti susret s kuhinjom Libana.

- Tokom jednog boravka u Jordanu otišao sam u Petru gde nas je dočekala trpeza puna divnih vegetarijanskih namaza i salata. Ne pamtim da sam ikada ranije pojeo toliko hrane. Sve mi se dopalo, i premda sam bio sit, nisam mogao da odolim. Setio sam se starih Rimljana koji su imali običaj da isprazne želudac kako bi opet mogli da uživaju u hrani. Potpuno sam ih razumeo.

Pored humusa, koji jede u svim varijatama, voli i druge namaze, posebno one s plavim patlidžanom ili tikvicama, fino začinjene, koji se odlično slažu uz integralne hlebove.

- Obožavam ajvar, mada on nije klasičan namaz. Rado jedem i čorbe i supe od graška i bundeve, dok mi brokoli u toj kombinaciji i nije baš omiljen. Boraniju stvarno retko jedem, iako je zdrava, mnogo su mi draži pasulj i grašak.

U slatkišima je uživao kad je bio dete, a sad se ponekad zasladi nekim makrobiotičkim kolačem sa suvim kajsijama ili dobrom crnom čokoladom. Ranije je konzumirao i orijentalne poslastice poput tulumbi, baklava i tufahija, ali sada ih izbegava.

Slobodan Beštić: Rođeni komičar koji je karijeru izgradio na tragedijama i dramama

- Ako ne stignem da jedem i padne mi šećer, uzmem malo crne čokolade da me vrati u život.

Ove jeseni poznati glumac je baš zaposlen. Prvi put se okušao i kao reditelj, postavio je na scenu predstavu “Šeherezada”, a od ovog semestra radi i sa studentima glume u klasi Vide Ognjenović, što mu je novo i dragoceno iskustvo.

- To mi stvarno mnogo prija, imam sjajnu komunikaciju i sa studentima i sa Vidom - konstatuje Slobodan Beštić.