Anđelija Vujović: Obožavam domaću kuhinju, posebno onu kafansku u kojoj dominiraju mesni delikatesi praćeni obaveznom čašicom rakije
17.09.2017 13:13
Foto:
Iako je veliki gurman, manekenka koja je slavu stekla na pistama Pariza i Tokija priznaje da nija vična kuvarica i da je priprema prženica vrhunac njenog kulinarskog umeća, a od detinjstva su joj slabost čokolade u svim mogućim oblicima
Srpska manekenka Anđelija Vujović (42) dan ne može da zamisli bez čokolade. Ona je njen porok od detinjstva, kojeg se nije odrekla ni u danima najveće slave u svetu mode. I danas, kada je napustila modeling pistu i zamenila je kancelarijskim poslom, derivati od kakaoa i šećera daju joj energiju, ideje, snagu.
- Prvi put u životu radim od devet do pet, i vrlo sam zadovoljna. Iako sam se potpuno posvetila novoj karijeri i napredujem u njoj, uvek nađem vremena za modu - priznaje Anđelija. - Ona je dvadeset četiri godine bila centar mog života i uvek će biti njegov važan deo. Na pisti sam i pred objektivima kad me pozove neko s kim volim da sarađujem. Uprkos tome što sam kao manekenka morala da imam perfektnu liniju, čokoladu sam jela stalno. “Čokoholik” sam od kada znam za sebe, pa su roditelji od mene večito krili taj slatkiš i ostavljali mi po sto grama dnevno, koje bih obično smazala odjednom. Onda bih se dala u potragu za sakrivenim zalihama, i uvek bih ih nalazila. Bilo je perioda, koji su trajali i mesecima, kada sam tamanila i po četiristo grama čokolade dnevno. Uglavnom kada sam spremala ispite. I danas ne mogu da zamislim život bez te poslastice.
Strast prema najpopularnijem slatkišu nikada nije narušila njenu perfektnu figuru, jer za to ima genetske predispozicije i pritom redovno vežba.
- Smatram da je fizički izgled stvar genetike, a nama preostaje da iz nje izvučemo maksimum. Vitka sam, moja telesna težina nema veze sa mojim navikama u ishrani. Naravno, to ne isključuje činjenicu da mi prija trening. Verujem da svako treba da se bavi fizičkim aktivnostima. Čovek nije stvoren da sedi i leži, već da radi i da se kreće. Kada se desi da neko vreme ne treniram, javi mi se griža savesti. Zato odmah zakažem termine u teretani.
LOSOS ZA PAMĆENJE
Voli da jede, ali samo ono što drugi spreme.
- Nije teško zaključiti kakva sam kuvarica ako vam kažem da su prženice moj specijalitet. One su bile deo moje svakodnevne ishrane kroz celu osnovnu i srednju školu, stoga je razumljivo što sam naučila da ih pravim. Inače, imam neobičnu sklonost da često zaboravim da jedem, iako sam gurman. Mene u stvari mrzi da pripremam hranu, i onda ili otkinem parče hleba, umočim ga u maslinovo ulje i uz to uzmem paradajz, ili odem u restoran. Znam da ću morati da kuvam kada budem stvorila svoju porodicu, pa se provlačim dok još mogu. Jednom sam pokušala da spremim konkretan obrok, a pamtiću ga po tome što sam se otrovala. Stavila sam lososa u rernu. U strahu da ne zagori, izvadila sam ga pre nego što je bio dovoljno termički obrađen. Pojela sam ga skoro živog. Ne znam kako bih sebi oprostila da je još neko obedovao sa mnom i takođe se otrovao. Oduvek volim meso koje nije prepečeno i suvo, posebno nakon što sam neko vreme živela u Francuskoj gde se pripremaju sočne šnicle i kotleti. Tamo je moj izbor bilo i pačje i guščije meso, koje ovde ne naručujem jer je uvek prepečeno.
Dopadaju joj se gurmanluci iz različitih delova sveta.
- Kada sam bila klinka, slabo sam jela. Nemoguće je bilo zadržati me za stolom, sem ako na njemu nisu bile prženice, palačinke, krofne ili čokolada. Sada je situacija drugačija. Uživam u hrani, ali ne volim prežderavanje i velike porcije. Ozbiljan sam gurman, radujem se specijalitetima drugih gastronomskih kultura isto koliko i domaćim. Jedna sam od retkih osoba koja bi mogla da živi samo na slatkom, i zbog toga najpre biram kuhinje koje kombinuju slatko i slano. Omiljena su mi srpska jela, posebno ona kafanska u kojima dominiraju mesni delikatesi praćeni obaveznom čašicom rakije. Francusku kuhinju cenim zbog lososa, kavijara, Jakobove kapice, guščije džigerice, kozjeg sira, pačetine koja se jede sa džemovima, vina iz Bordoa, peciva i tarta od limuna, nemačku zbog kobasica, kolenica, slatkog senfa, podvarka i piva, a japansku zbog sušija, sušija i samo sušija, kojim sam opsednuta. Srećom, nisam alergična ni na šta, pa mogu sve da jedem. Ne konzumiram samo tri stvari ni pod kojim okolnostima: đumbir, jagnjetinu i jaretinu, jer je jarac moja omiljena životinja.
Nije podlegla uticaju gastro trendova, ali joj ni obilasci dobrih starih pijaca ne predstavljaju naročito zadovoljstvo.
- Mada podržavam zdrave stilove ishrane, nisam opsednuta poreklom namirnica koje unosim u organizam. Živimo u vremenu u kome je navodno zdravije piti mleko od soje, a 93 odsto svetske proizvodnje čini genetski modifikovana soja. Hrana je zatrovana zbog profita i masovne proizvodnje, i po mom mišljenju džaba biramo semenke i smutije. Kad je već tako, volim da sednem u kafanu i da uživam u hrani. Ono što se tamo stavi na sto ne može biti štetnije od genetski modifikovanog voća i povrća. Na pijacu ne idem. Još kao dete sam osećala nelagodnost kad god bi me odveli tamo, i to se nije promenilo do današnjeg dana. Ne volim ni radnje u kojima je sve natrpano, jer me podsećaju na njih.
ODNOS LJUBAVI I HRANE
Kako nije neka kuvarica, ne veruje ni u zavođenje preko stomaka, ali misli da strast prema istoj hrani može da obogati vezu, te je uvek za zajednički odlazak u neki dobar restoran.
- Ne smatram da ljubav i hrana obavezno imaju veze jedno s drugim. Okruženi smo sjajnim restoranima koji nude šta god poželimo, pa možemo udvoje u njima da uživamo. Jedno je tačno, deljenje ljubavi prema određenim jelima svakako može da doprinese kvalitetu odnosa dvoje ljudi. Retko kada sam motivisana da pripremim obrok, a kada to činim, tada obično nađem neki sjajan recept na internetu i pratim uputstva. Ako treba bar malo da improvizujem, nastane pometnja i obavezno u nečemu preteram. Najčešće u količini šećera ili sosa.
Iako joj varjača i kecelja nisu omiljeni upotrebni predmeti, gaji divljenje prema lepim čašama.
- Omiljeni kućni aparat mi je “French press” za kafu. U ispijanju tog napitka i njegovom pripremanju zaista uživam. Osim toga, imam neku čudnu fascinaciju čašama. Često se zadržim u radnjama sa posuđem razgledajući upravo njih. Omiljene su mi one teške od brušenog kristala. Ostali kuhinjski komadi mi ne znače nešto posebno - priznaje Anđelija Vujović.
Najnovije.
