Ivana Maksimović Anđušić: Suprug me naučio kulinarskim cakama, najbolje kuvam po njegovim receptima
10.09.2017 13:28
Srpska strelkinja, koja sa suprugom, košarkašem Danilom Anđušićem, trenutno živi u Rusiji, najčešće sprema domaća jela, majstor je za domaću supu s knedlama i pasulj, a pošto je on vičniji varjači, obožava kad kuvaju u četiri ruke
Reprezentativka Srbije u streljaštvu Ivana Maksimović Anđušić (27) naučila je da kuva zbog muža, košarkaša Danila Anđušića (26). U stvari, on je najzaslužniji što je usavršila kulinarsko umeće, jer joj nesebično i svakodnevno otkriva male tajne velikih majstora. Često spremaju obroke i u četiri ruke iako u njihovoj kuhinjici ima mesta samo za jednu osobu. Razradili su taktiku, pa se nikad ne sudaraju.
Kako izgleda kad vas dvoje zajedno spremate ručak?
- Danilo od petnaeste godine živi sam i naučio je da obavlja sve poslove po kući, pa i da kuva. I odlično to radi. Inače, oko svega se dogovaramo. Pošto ja ne volim da pržim meso, jer masnoća prska na sve strane, onda on to radi, a ja za to vreme kuvam supu i pravim salatu. U našem beogradskom stanu imamo kuhinjicu, ali nikad se ne guramo, jer smo razradili “taktiku” - obično je jedno od nas za šporetom, a drugo u trpezariji. Desi se da ponekad zaboravim jelo na ringli, a onda me Danilo glasno opomene iz dnevne sobe. Drago mi je što on ume i voli da kuva. Iskreno, iako me mama nije držala pod staklenim zvonom, nije me ni forsirala da kuvam, smatrala je da će biti vremena za to. Zbog toga kad sam se udala i nisam umela baš mnogo da skuvam, ali mi je Danilo nesebično otkrivao cake u kulinarstvu. Dosta sam naučila od njega, pa sve češće kuvam po njegovim receptima. On ima običaj da dođe kući i predloži neki novi prilog uz meso, koji je prethodno probao u restoranu.
Da li vam donosi doručak u krevet?
- Imam muža koji se ne libi da to često radi, pa kad to ne učini, ja ga pitam šta se desilo, a on mi kaže: “Hajde pusti da prođe malo vremena, da mogu opet da te iznenadim!” I kad god poželim nešto slatko, on se potrudi da to i dobijem, uvek vodi računa o svim detaljima.
Novogodišnje putovanje Ivane Maksimović i Danila Anđušića
Šta najčešće doručkujete, a šta jedete za ručak i večeru?
- Najčešće doručkujemo omlet ili sendvič, a kad igra, onda musli sa voćem ili smuti koji on napravi na brzaka. Zimi oboje jedemo pršutu, a pošto je nema u Rusiji, gde Danilo igra od 2016, snalazimo se tako što nam naši pošalju odavde. Što se ručka i večere tiče, vodimo računa zbog Danilovog jelovnika, jer je to njemu važnije nego meni - mi strelci možemo malo i da preteramo s kalorijama, posle malo više vežbamo i sve bude u redu. Tako da uglavnom jedemo domaću supu, često i s knedlama, kuvam pasulj, zavijam sarmu, i mada potrošim po nekoliko sati na to, nije mi žao. Uveče najčešće pravimo piletinu ili ribu za mene, a biftek za Danila, uz grilovano povrće ili bareni pirinač i salatu. Često spremam i paste, lazanje, za koje sam pravi majstor. U svakom slučaju, često kuvam, jer moj muž voli da jede kod kuće, obožava srpske specijalitete, kajmak, suhomesnato. I ja sam ranije volela pršutu i pečenicu kao predjelo, ali otkad sam u Francuskoj probala njihove sireve s medom, samo to jedem.
Šta vam se dopada iz ruske kuhinje?
- Ne baš mnogo. Probala sam razne čorbe s povrćem, sa cveklom, ali nisam oduševljena. Srećom, ima mnogo naših ljudi koji imaju svoje restorane, pa najčešće idemo tamo. Probala sam gruzijsku hranu, koju mnogi tamo vole, i to su uglavnom testa slična našim komplet lepinjama iz Užica ili italijanskim pancerotama, ali meni testo ne prija. Zato tamanim suši, koji je veoma kvalitetan iako nije tradicionalno rusko jelo.
Često putujete, volite li da probate autentične specijalitete?
- Ne baš. Moram da znam šta je u tanjiru. Ali u Kini sam probala bambus, za koji sam mislila da je asparagus. Bio je serviran kao prilog uz meso. Terali su me da pojedem one njihove specijalitete od bubica i škorpijica, ali nisam htela ni da okusim. Pamtim i neke čudne voćke koje sam jela u Izraelu, nigde više nisam videla ništa slično. Uglavnom izbegavam ono što izgleda čudno i ima neobičan naziv.
Postoji li nešto što je već sada postalo vaš specijalitet?
- Od slanih jela to su lazanje. One su moj izbor kad god treba da ugostim veliko društvo, jer začas složim tri pleha i ispečem. Uvek se sve pojede, jer ih zaista pravim s ljubavlju. Što se slatkog tiče, ja volim poslastice s čokoladom, ali moram da budem umerena. Imam spor metabolizam, za razliku od mojih prijateljica, koje u svemu maksimalno uživaju, ali se to na njima ne vidi. I Danilo voli torte sa čokoladom i keksom, posebno čizkejk, svejedno da li ga pravim s malinama ili s jagodama. Meni je super i banana torta, a kad sam u Beogradu, jedem i knedle sa šljivama. Majstor sam i za kiflice, bilo sa jabukama i cimetom ili sa čokoladnim kremom. Umem da ispečem i rolat sa džemom, ali to je mamin specijalitet, ipak ga ona pravi najbolje na svetu.
Jeste li se kao devojčica muvali po kuhinji?
- Nisam, to je radio moj mlađi brat. Meni je bilo zanimljivije da jurim za loptom i igram se napolju s decom. Jedino sam mami pomagala kad pravi vanilice, jer je njoj bilo dosadno da vadi čašom one kružiće.
Šta ste prvo skuvali a da je bilo jestivo?
- Špagete. One su jednostavne a i obožavam ih, mogla bih da živim na njima. Uz teleću čorbu, koju redovno naručujem gde god da idem. Nedavno sam je jela u jednom restoranu u Njujorku.
Ko kuva kad dođete u Beograd?
- Oboje. Ali često idemo i na ručak kod roditelja, koji se utrkuju da nas dočekaju. Sada imamo manji stan, koji sam ja dobila od opštine Novi Beograd za medalju u Londonu, ali volela bih da se jednog dana u našem gradu skrasimo u većem prostoru. Važno mi je da imamo veliku trepezariju, jer smo, hvala bogu, brojna familija i svuda volimo da idemo zajedno. Upravo zbog toga moj svekar je kupio auto koji je kao kombi i u koji može da stane nas devetoro.
Ivana Maksimović i Danilo Anđušić: Kuba i Meksiko za godišnjicu (foto)
Koliko vam je važno da kuhinja bude sređena i funkcionalna?
- Mnogo. Volim da sve bude po mom ukusu i super mi je što Danilo i ja želimo iste stvari, pa ne moram da ga pitam oko uređenja prostora, već može da bude po mom. Ceo stan nam je u retro fazonu, kuhinjica je bež sa crno-belim pločicama, ima dosta ljubičastih detalja i cvetića.
Vi baš volite da kuvate, a prošle zime ste i pleli šalove Danilu?
- Svi su su se iznenadili kad su to videli, ali ne znam zašto. Jednostavno, nekad ti dosadi da svaki dan izlaziš, pa kad je Danilo na treningu, ne znam šta ću od sebe. Često čitam, filmove najčešće gledamo zajedno, i onda sam pomislila - a što ne bih nešto isplela. Uostalom, ako na debelom minusu, kakav je obično u Rusiji, nemate šal i rukavice, to je kao da ste goli. Zima je tako oštra da se mraz bukvalno uvlači u kosti. A ja volim sve što ima veze s rukama, valjda zbog streljaštva. Ovih dana se zanimam drvetom i stvarima koje se od njega prave jer, hvala bogu, imam vremena napretek.