Željko Šašić: Ljubav prema kuvanju, baš kao i prema pihtijama, dolazi s godinama
10.06.2017 11:57
Pevač uz čije se pesme glasno slavi i tuguje uprkos stalnom deficitu slobodnog vremena sve češće uživa u spremanju hrane, a kao rođeni Zemunac rado boravi na obali Dunava i priznaje da mu se dešava da po ceo dan ne izlazi iz kafane
Baš kao što se rado prihvata mikrofona, Željko Šašić (47) s velikim entuzijazmom uzima varjaču u ruke i sa istinskim zadovoljstvom obavlja sve poslove u kuhinji. Ranije ga to nije zanimalo, ali danas je uveren u to da ljubav prema kuvanju, baš kao i ona prema pihtijama, dolazi s godinama.
- U poslednje vreme zavoleo sam kuvanje. Ne zato što je to danas moderno, pa se muškarci sve češće hvale kako znaju to da rade, već što je izuzetno kreativno - kaže Željko i nastavlja:
- Mislim da svako ko ima makar zrno mašte jednom poželi da se oproba u kulinarstvu, koje je prava umetnost: mešaju se različiti sastojci, ispituje se šta se s čime slaže, oduzima se, dodaje, a sve pršti od boja, ukusa i mirisa. Ne kuvam svakog dana, samo kad imam vremena i volje. I tako je sa većinom muškaraca - kuvaju samo kad su dobro raspoloženi, rade to iz hobija i zato njihova jela ispadnu sjajno. Kad mi dođe da napravim nešto, prvo idem po namirnice, onda razgovaram sa dobavljačima i na putu do kuće smislim kako ću da spremim hranu. To nisu bogzna kakvi specijaliteti, ali se uvek pojedu, pa verujem da nisam loš kuvar.
GASTRO DIZAJN
Iako uživa u jelima sa različitih meridijana i paralela, najbolje se snalazi sa srpskom i italijanskom kuhinjom.
- Paste mogu da se pripreme na milion načina, a meni je najlakše da ih poslužim prelivene karbonara sosom. Pored toga što pasta treba da bude ukusna, vrlo je važno i da bude lepa na oko. U italijanskom restoranu u kome volim da jedem pokupio sam neke fore i fazone od šefa kuhinje, pa kad hoću da se igram, onda ukrasim tanjir poput italijanske zastave. Namažem ivicu maslinovim uljem kako bi se na nju zalepio krupno seckani peršun zelene boje, pored koga stavim tucanu papriku crvene boje i ostavim prazno mesto na belom tanjiru. Tako dobijam italijansku trobojku. Na sredinu tanjira potom serviram špagete i eto lepo dekorisanog obroka. Te boje se dobro slažu sa pastom od povrća, takozvanom verde, koju najčešće pravim sa boranijom, šargarepom, belim pilećim mesom i pavlakom.
Nada Macura: Avanture slojevito obučene bundevare
Postoji mnogo stereotipa koji se vezuju za Zemun, u kojem je Željko rođen, ali onaj da tamo žive pravi boemi je, ako sudimo po pevaču, definitivno tačan. Iako više ne stanuje u tom kraju grada, sebe smatra istinskim zemunskim hedonistom.
- Zna se da se u Zemunu nalaze najbolji beogradski restorani, pogotovi riblji. Mnogo je zanimljivih priča i anegdota odatle poteklo. Nekad su tamo odlazili istinski boemi koji su skovali zanimljive izreke ili viceve poput ovih: “Kakva je to kafana ako u njoj u tri ujutru ne možeš da pojedeš škembiće u saftu” ili “Konobaru, donesi vina, riba hoće da pliva”. Zemun je predivan, a za sebe mislim da sam najgori Zemunac, jer mi je boemština u opisu posla. Kad se bavite muzikom, konstantno lučite adrenalin, često ste pod stresom, pa bi ponekad trebalo da se primirite. A to se najbolje radi u društvu, uz neku priču u kafani. Takođe, poznato je da mi muzičari nemamo kancelarije, nego svoje poslove počinjemo i završavamo u kafanama, u njima se najlakše dogovorimo oko svega. Ponekad mi se dešava da ceo dan ne izađem iz kafane.
Branko Milićević Kockica: Kako sam postao stručnjak za “čarobni prašak”, pasulj i karabatak
Spremanje riblje čorbe i pecanje rešio je da ostavi za penzionerske dane.
- Naravno da sam se bio na pecanju, nemoguće je da se to izbegne kad se odrasta kraj reke. Išao sam sve dok nisam doživeo peh da mi se udica zabode u prst. Ali, to je nešto što se ne zaboravlja i planiram da se pecanju vratim jednog dana, kad se penzionišem. Riblju čorbu znam da napravim, ali to baš dugo nisam radio. Inače, od malih nogu se podrazumeva da na meniju imam ribu barem jednom nedeljno.
OD PROBIRAČA NEMA GURMANA
Mnoge navike u ishrani poneo je iz roditeljskog doma, a jedna od osnovnih glasi da ne bude izbirljiv kad je hrana u pitanju. Zbog osobine da uvek omaže tanjir omiljeni je gost na slavama i drugim veseljima.
- Vaspitavan sam da jedem sve, da se hranim raznovrsno. U poslednje vreme spremam zdravije namirnice, ne zato jer je to u trendu, nego što sam zašao u određene godine kad o tome treba da vodim računa. Kao svaki moderan kulinar nabavio sam brojne kuhinjske aparate. Imam i posude u kojima pripremam meso i krompiriće bez masti. Nisam još išao na test intolerancije na hranu, verujem da bi mi tamo svašta nešto našli, ali za sada ne biram šta jedem.
Kad reši da kuva, osmišljavanje obroka započinje odlaskom na pijacu.
- Otkad živim u tridesetom bloku, kod Arene, nemam svoju pijacu, ali zato imam proverene prodavce kod kojih kupujem voće i povrće. Tek kad pazarim povrće, dobijem inspiraciju šta ću tog dana da spremam. Nekad je to grašak, nekad tikvice ili pasulj, a kuvam i razne čorbe od mesa i povrća. Poslednjih godina zavoleo sam salate svih vrsta. Danas mi je obrok nezamisliv bez njih, nebitno da li je u pitanju zelena, rukola, krastavac, paradajz ili rotkvice.
Radmila-Rada Radenović: Nisam rob ni vage ni lonca
Miris kolača ga automatski vraća u detinjstvo. Kad zamiriše vanilin šećer, karanfilić ili cimet, pomisli na svoju majku.
- Kuća nije dom dok se u njoj ne oseti aroma kolača. Nikad ih nisam pravio, moja mama je ekspert za njih. Pošto je za njih bitno da budu spremljeni tačno u miligram, nisam ni pokušavao time da se bavim. Za mene je kuvanje kao igra, vrsta eksperimenta gde sami smišljate šta se sa čim slaže i količine merite prema sopstvenoj proceni. Ali volim da jedem slatko i kod mene prolazi sve, sem poslastica sa margarinom. Ne sviđa mi se kad osetim njegov ukus.
SPORTSKI ŽIVOT
Dok se hrani prepušta bez mnogo opiranja, strogo vodi računa šta i koliko pije. Alkoholne derivate retko konzumira.
Leontina Vukomanović: Nežna simfonija sirovog povrća
- Ako jedem italijansku klopu, špagete, na primer, onda ih zalivam koka-kolom. Ranije sam sokove pio nekontrolisano, danas ih izbegavam jer sadrže dosta šećera. Vino mi ne prija, više volim pivo, a ono se najbolje slaže uz kobasice. Iako često menjam dan za noć, kad imam nastupe, ujutru mi ne treba kafa da se razbudim već limunada. Kafa za mene predstavlja istinski užitak tek po podne, kad sednem u neki kafić i popijem je sa prijateljima. I pravim odličnu kafu, dosad nisam za nju dobio zamerku.
Uz korigovanu, zdraviju ishranu i povremeno vežbanje, pevaču ne smetaju kasni noćni nastupi.
- Sportom se bavim isključivo rekreativno. Pre sam igrao fudbal, danas košarku. Kad me pitaju kako sam i dalje ovako dobro očuvan, a stalno sam na putu i na nastupima i živim noću, odgovaram da je za to zaslužan sport.
Komentari. (0)