Nikola Pejaković: Prazan stomak više ceni hranu

Iako retko kad stane pored šporeta, glumac i muzičar kulinarstvo smatra vrstom umetnosti, veruje da bi bilo poučno za svakoga da oseti glad, a zbog nekoliko kilograma viška planira da počne da vežba

Glumac, reditelj, scenarista i muzičar Nikola-Kolja Pejaković (52) pažljivo prati emisije o kulinarstvu, ali ne da bi nešto naučio, pokupio dobar recept ili ideju, jer niti kuva, niti ga to uopšte zanima, već prosto zato što mu se dopada kako se te emisije prave, kao i umešnost vrhunskih kuvara koji se u njima pojavljuju.

- Mada sam nekada nešto petljao oko šporeta, o kuvanju, u stvari, nemam pojma - priznaje Nikola. - Pravio sam jednostavna jela poput jaja, pasulja ili pasta, ali to svi znaju. Volim da gledam emisije o kulinarstvu, i to je danas moja jedina veza s kuhinjom. Te emisije su mi interesantne jer mi se čini da je spremanje hrane vrsta umetnosti, kreacije. Kada spajaju različite namirnice i ukuse kao da slikaju. Ne kuvam, ali cenim dobre kulinare. Ima nešto specifično u njima, kao i kod hirurga, to je posebna fela, specijalna vrsta ljudi.

Oni koji ne poznaju Nikolu mogli bi zaključiti da se radi o velikom gurmanu. I pogrešili bi.

- Volim da vidim kako ljudi kuvaju, za razliku od stomakougađanja i strasti prema hrani. Važno je da se nešto stavi u usta, po mogućstvu zdravo, i to je to. Ako nema ništa zdravo, daj parizera, koji mi je nekada bio omiljen. Slanina je, recimo, kao i suvo meso, nešto na čemu bih mogao da živim. Pitanje je samo koliko dugo. Pršuta je vrhunska stvar. I sir. Ali treba jesti umereno. Ne ždrati.

ZAKON PRETERIVANJA

Još u detinjstvu mu je usađen poseban odnos prema hrani.

- Često jedem više nego što mi treba, ali samo zato što se držim one devize “da se ne baci”. I tada preteram. Tako sam vaspitan, ne volim da se hrana baca ili da se mrlja po tanjiru i ostavlja. To mi stvara nemir.

“Meso“ na Filmskom festivalu u Montrealu

Iako nikada nije bio gladan, veruje da bi za svakog čoveka bilo dobro da doživi takvo iskustvo kako bi naučio da ceni ono što ima.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Ma ? ja ?? (@lepota_nedogleda) дана 26. Јул 2018. у 1:12 PDT

- Mislim da pravu glad nikada nisam osetio, nikad nisam bio u situaciji da razmišljam kako ću doći do hleba. To mora da je pakleno osećanje. Bilo bi dobro da svaki čovek iskusi glad, i to ozbiljnu, kako bi mogao na pravi način da ceni činjenicu da je okružen obiljem hrane i da se zahvali Bogu na tome.

Nikola Pejaković: Muškarci su stvarno idioti

Ljubitelj je domaćih, srpskih jela, posebno pasulja i sarme. U detinjstvu se, sticajem neobičnih okolnosti, zaslađivao jednostavnom poslasticom.

- Bio sam alergičan na polenov prah, ali moji su pomislili da mi ta alergija kreće od šlaga sa aromom jagode. I tako su mi zabranili omiljeno slatko jelo. Baka mi je pravila umućeno žumance sa šećerom. To sam tamanio svaki dan. I ajvar volim, ako smem da kažem.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Balkanrock (@balkanrock) дана 27. Јун 2018. у 10:21 PDT

Slavko Beleslin: Kravatu, konjak ali i pihtije ne možete voleti pre trideset pete

Mada se ne ponosi njome, ima naviku da obeduje jednom dnevno, svejedno da li je to doručak, ručak ili večera. Umesto vode pije sokove, a posle nastupa sa bendom nema želju da nešto pojede i vrati izgubljene kalorije, čak ni da razmeni utiske sa svojim muzičarima.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Meso (@serija_meso) дана 3. Авг 2018. у 8:28 PDT

- Ne jedem pre i posle koncerta. Pijem samo sokove i gazirana pića. Oni su mi poslednjih pet-šest godina slabost. Nakon nastupa napuštam objekat i idem pravo u krevet.

Vesna de Vinča: Domaća supa leči i razvod

Pridržava se pravoslavnih postova, a skroman jelovnik dok oni traju apsolutno mu ne smeta.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Meso (@serija_meso) дана 3. Нов 2017. у 1:14 PDT

- Kako post nije samo uzdržavanje od određene vrste hrane, lako ga podnosim. Tih dana uglavnom jedem konzerve ribe, krompir, hleb. Ali, opet kažem, uzdržavanje od mesa i mleka nije suština posta. Čovek treba da se smiri, spusti loptu, da se odvoji od one životinje u sebi i otera starog čoveka iz sebe. Post je čišćenje duše, a ne creva.

SUSRET SA ŽABOM

Nije radoznao naspram ukusa kulinarskih tradicija dragačijih od naše, međutim, devedestih u Kini, blago anesteziran od alkohola, u slast je pojeo meso životinje koje trezan i svestan o čemu se radi ne bi ni pipnuo.

- Jednom sam u Šangaju pojeo žabu, ali da sam znao šta je u pitanju, ne bih je prineo ustima. Bio sam malo popio pa nisam primetio ništa čudno. To jelo mi je preporučio prijatelj s kojim sam posetio Kinu, ali mi je rekao da je meso teleće. Izgledalo je kao šnicla, velika žaba je bila presečena kao zemička i pohovana. U tanjiru su servirani žaba, jaja, kobasice i malo pirinča. Sve je bilo veoma ukusno. U istom tom restoranu se žabe i uzgajaju, u akvarijumima sličnim onima u kojima plivaju šarani na našim pijacama. To sam video tek posle, kada sam sve pojeo. A otkud ja u Šangaju i kojim povodom, nije važno. Lude devedesete.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Balkanrock (@balkanrock) дана 27. Сеп 2015. у 10:41 PDT

Tek se sprema da se prvi put u životu posveti fitnesu.

Nataša Miljković: Dobre priče i zalogaje delim samo s najbližima

- Nikada nisam bio na dijeti. Ne vežbam, ali moraću da počnem. Debeo sam i star, vreme je da se malo pozabavim tim stvarima. Ne zbog estetike, jer nema te vežbe koja od žabe može napraviti princa, već zbog zdravlja.