Slavko Beleslin: Kravatu, konjak ali i pihtije ne možete voleti pre trideset pete

Zahvaljujući popularnosti voditelj ima besplatan ručak na svakoj beogradskoj pijaci, na porodičnim slavama zbog duhovitosti, fantastičnog okretanja česnice i znanja molitve ‘Očenaš’ na staroslovenskom redovno ukrade šou porodici i majci, a ona mu za rođendan sprema omiljeno jelo od mesa

Iako nije vičan kuvanju, voditelj Slavko Beleslin (44) teško da bi ostao gladan. To se ne bi dogodilo ni kad bi potpuno bio švorc, pa ni kad bi se, nekim slučajem, na njega istovremeno naljutila cela ženska strana porodice, koja mu inače priprema ukusne đakonije. Zahvaljujući ogromnoj popularnosti besplatan ručak imao bi na bilo kojoj beogradskoj pijaci.

Ana Mitić: Navikla sam na izbor da budem ili vitka i malo gladna, ili sita s viškom kilograma

- Vikendom sam na Bajloniju, gde, za razliku od ostalih ljudi kojima zbog toga “seku ekstremitete”, mogu da pipnem svaki paradajz, papriku, kupinu. Šalu na stranu, ali ponekad kad mi padne moral, odem tamo zato što dobijem hiljadu komplimenata. Naravno, reč je o tome da se prodavci utrkuju ko će pre nešto da mi proda, ali ako čovek to razume na pravi način, ima osećaj da je među dragim ljudima. Oni viču: “Voditelj, Slavko, hajde kod mene, probaj sir”, a ja ih sve poslušam, tako da bih mogao samo da ponesem kiflu i sit se vratim kući.

Ubeđen da kulinarsko umeće dolazi s godinama, tek nedavno je krenuo u osvajanje te zanatske veštine. Glavni učitelj mu je, bar za sada, majka.

- Siguran sam da kravatu, konjak ali i pihtije ne možete voleti pre tridesete-trideset pete, jer do tada ne znate o čemu je tu zapravo reč. Takođe, tek u tim godinama počinjete da uživate u spremanju hrane. Ja, naravno, ne radim to na dnevnom nivou, ali za praznike uvek pripremim neki specijalitet. Bez mesa nema obroka, pa najčešće špikujem but. Imam svog mesara i kod njega nabavim dobar komad svinjetine, onda se namučim pokušavajući da slaninu iseckam na kockice i njome napunim meso, što je jednako tome da negde ubacite mokar sapun, jer slanina se topi. Nedavno su mi otkrili trik da je prvo isečem na trake i zaledim, pa tek onda špikujem but. Dodam i beli luk, morsku so i biber. Caka je da sve što piše u receptu stavite puta dva.

NEPOSLUŠNE PALAČINKE

Baš poput slanine, Slavka često “ne slušaju” ni palačinke.

Žarko Stepanov: Trauma zbog kačamaka osvedočenog ljubitelja slatkiša

- Nekoliko puta sam pokušao da ih ispečem, ali to se nije slavno završilo. Drugima se palačinke lepe za plafon ili tiganj, a meni “pobegnu” na pod. Pritom, najviše muke mi zadaje ona prva, koja izgleda nikome ne uspeva. Ali, daleko od toga da je bacim, dobrano je nafilujem džemom od kajsija, i pošto je niko drugi neće, stavim je u frižider. A onda je tamo nađem tri dana kasnije, savršenu, kad se potpuno spoje testo i fil. Tada je definitivno najukusnija.

Markantnog novinara i omiljeno TV lice ni odlazak na pusto ostrvo ne bi sprečio da uživa u omiljenim jelima.

- Postoje dva scenarija. Prvi je da mi helikopterom isporučuju šnicle svakog dana, koje bi mi posluživao konobar, kao i musaku i roštilj u svim varijantama. To bih, naravno, mogao u slučaju da je odlazak na pusto ostrvo moj izbor. Ukoliko bih tamo završio ne svojom voljom, a imao pravo na poslednju želju, tražio bih jaja, pirinač i belo meso.

Slavko, koji trenutno priprema novu emisiju, vrstan je ronilac, pa bi se potrudio da nešto sam ulovi u moru. Najsrećniji bi bio kad bi to bila lignja.

- I to ne neka mala, već jedna sega-mega, što bi klinci rekli. Ne bih imao ništa protiv da narednih nekoliko dana pržim kolutiće. Lignje su mi, inače, najukusnija hrana iz mora, dok su mi račići i dalje čista egzotika. Pomalo sam kontrol frik, držim se utabanih staza, to je valjda zbog horoskopskog znaka, pa čak i kad degustiram nešto novo, ukusno, to doživljavam kao deo razglednice, a ne kao suvenir koji ću u vidu recepta poneti kući. Mislim, na primer, na preslatke slatkiše iz Turske ili Egipta. Nisam baš avanturistički raspoložen, i kad u Kairu ugledam poznati lanac brze hrane, radije ću jesti u njemu.

Jelica Sretenović: Kako je samouka kuvarica postala ekspert za domaću ćurku i kineska jela

Upravo iz tih razloga dugo mu je trebalo da se usudi i proba dinju s pršutom, što mu je bila nespojiva kombinacija, a sad to rado jede.

- Nekoliko puta mi se desilo da kad pogledam jelovnik, nemam pojma šta je sve na njemu. Kao što je slučaj u kineskim restoranima, ali tamo i idem da bih eksperimentisao, i to su jedine situacije kad iskliznem iz šina, dok generalno uvek znam šta mi je u tanjiru.

Kad bi morao da sprema obroke za svoje ukućane, i to na neki duži rok, siguran je da bi to bila katastrofa.

- Ali ne zato što bi me mrzelo da kuvam, već se plašim da se to ne bi dobro završilo u zdravstvenom smislu, pre svega. O tome bi se pričalo ne na nivou anegdote, nego užasa biblijskih razmera. U stvari, kad bolje razmislim, možda bih to i mogao, ali u tom slučaju nagrada bi morala da bude baš velika. To bi bio uslov broj jedan. Ipak, siguran sam da bi mi veoma brzo dosadilo, pa bi nam uskoro bila potrebna profesionalna pomoć.

Anđela Jovanović: Zašto je sarma apsolutna kraljica srpske kuhinje

Nevešt sa varjačom, odlično je savladao “beogradske životne škole”, na ti je ne samo sa konobarima već i sa jelovnicima.

- Nažalost, prošlo je vreme kad su kafane bile kulturne institucije u kojima se završavao još jedan fakultet, sada su to mesta na kojima se samo obeduje. Pre desetak godina sam mislio da će nestati sva kultna mesta sa mape Beograda, ali drago mi je što imperija uzvraća udarac i mnoge se vraćaju, sa sve kariranim stolnjacima i metalnim dozama iz kojih se najslađe jede.

Dejan Petrović: Najbolji provod u šljiviku uz domaću rakiju i jagnje na ražnju

U nameri da se zdravo hrani, poslednjih godina ima dva-tri obroka dnevno, dok je ranije živeo na jednom. Dan počinje kafom, i tek pošto je popije, seti se da je zaboravio da prvo uzme med.

- Tako su me učili. Zato brzo pojedem kašiku meda, pa skuvam drugu kafu. Onda shvatim da je trebalo da pre svega toga popijem čašu mlake vode. To i uradim, potom sve ponovim, i tako mi prođe dan. Finalni skor bude: med, tri kafe i dobro hidriranje.

Osim zdrave ishrane, koja podrazumeva salatu za užinu, Slavko ide u teretanu, ponekad i trči. Počeo je da vežba pre pet godina, i to iz nesvakidašnjeg razloga.

- Bio je onaj treći ponedeljak u godini koji je proglašen najdepresivnijim pošto nas tada sve sastavi: već si ispucao sve želje, izdao si sebe jer opet pušiš i piješ, premašio si budžet i uvideo da je cela euforija sa Deda Mrazom i ostalim čudima obična šarena laža. U nameri da se iščupam iz tog sivila i obrnem stvar, otišao sam u obližnju teretanu i uplatio treninge. I od onda nisam prestajao.

Pošto mu je rođendan 16. januara, ima super fazon za svoje goste.

- Obično je tada debeli minus napolju, pa zamolim mamu da mi umesto torte napravi tepsiju pihtija od najboljeg mesa, sa alevom paprikom odozgo. Inače redovno dobijem i čizkejk tortu, na koju već godinama idu svećice. Ali pihtije su mi mnogo slađe. Generalno, što sam stariji, sve više tražim mirise i ukuse iz detinjstva, jedan od njih je onaj brašnjavog kulena. Sad više nema takvih gurmanluka.

Nataša Miljković: Dobre priče i zalogaje delim samo s najbližima

Manjak kulinarskog umeća vešto nadomešta drugim kvalitetima, pa za porodičnu slavu ide u nabavku, uglavnom flaširanih stvari.

- Pošto brat i ja s porodicama još slavimo u roditeljskom stanu, ja zabavljam goste do dugo u noć. Dame znaju to da prenebregnu, kao da to nije važno, a to je možda čak i napornije od pripremanja hrane. Treba to izdržati. Naravno, fantastično vrtim česnicu i znam “Očenaš” na staroslovenskom. Kako god, redovno ukradem šou domaćicama, ili se bar meni posle celodnevnog nazdravljanja tako čini.