Sonja Vukićević: Balerina u lovu na kobasice, njeguški sir i tortilje

Zbog posla kojim se bavi balerina i koreografkinja od mladosti je morala da vodi računa o tome šta i koliko jede, priznaje da nije vešta kulinarka, a ne može da odoli tatar bifteku, posebno onom koji napravi njena kćerka Hristina Popović

Suzana Mančić: U svađi sa sarmom i kadaifom

Balerina, koreografkinja i rediteljka Sonja Vukićević (66) svako jutro počinje prepeličjim jajima. Popije ih pet, tvrdi da joj ona daju snagu za brojne obaveze koje mora da završi, a konzumira ih žive jer se kuvanjem gube njihove nutritivne vrednosti. Nedavno je nagovorila i svoju unuku Luču da popije jedno. Umetnica koja je gotovo čitavog života morala da broji svaki zalogaj i bila na određenim, ponekad i veoma strogim režimima ishrane ističe da se s vremenom navikla na to.

Tihomir Stanić: Hronika noćnog napada na čokoladu

- Neke namirnice, poput hleba, slatkiša, testenine, apsolutno nisam smela da uzimam, i tu naviku sam zadržala do danas. U tinejdžerskom periodu, dok sam bila u Baletskoj školi “Lujo Davičo”, čitava moja generacija se baš ugojila. Da bismo bile primljene u Balet Narodnog pozorišta po završetku školovanja, morale smo da doteramo liniju, pa sam više od godinu dana živela skoro samo na kiselom mleku i pudingu bez šećera. Nisam gotovo ništa jela tokom dana, samo bih uveče smazala dva litra kiselog mleka, malom kašičicom, da duže traje, kako bih mogla da zaspim. U drugoj varijanti sve obroke mi je činio puding, i to dva litra spremljena bez šećera.

Uz tako rigorozan režim Sonja je uspela da smrša 16 kilograma za godinu dana i primljena je u Balet, ali se njena agonija sa ishranom nastavila.

- Balerine ne smeju da imaju stomak, on mora da bude “zalepljen” za leđa. Meni je to polazilo za rukom uz ogroman trud i gladovanje, ali pojedine balerine uopšte ne moraju da vode računa šta jedu, mršave su poput grančica. Jednostavno, metabolizam im je takav.

LOV NA KOBASICE

U periodima kad nije morala da bude potpuni asketa uživala je u čokoladi uoči izlaska na scenu.

- Bilo mi je važno da budem sigurna ću predstavu završiti do kraja i zbog toga sam uzimala po kockicu-dve, a posle izvođenja odlazili bismo na večeru, najčešće na meso i razne salate.

I upravo na tome, na mesu i salatama, već decenijama bazira svoju ishranu. Obožava razna mesa, pre svega dobar roštilj, ćevapčiće i ražnjiće, kao i jagnjetinu.

Објава коју дели Irena Miletic (@irie_m) дана 30. Јун 2016. у 5:08 PDT

Sara Jovanović: Tajna supe iz kesice

- Zahvaljujući bakama i dekama iz Kragujevca i Crne Gore veoma rano sam naučila da uživam u svinjskim prerađevinama. Deda Josip je sam spremao krvavice, švargle, čvarke, slaninu, sušene svinjske polutke. Kobasice su bile toliko ukusne da ih moja braća Slobodan i Vladimir i ja nismo pržili, nego jeli onako žive. Ukrali bismo ih i samo istisnuli meso iz creva. Druga baka, Maša Vukićević, slala nam je sir tvrd poput parmezana, koji je morao da se renda, zatim onaj njeguški, kao i njegušku pršutu, niz suvih smokava, a između svega toga u paket bi stavljala po šaku oraha ili lešnika. Pravila je i neku kobasicu s brašnom, belim lukom i začinima koja se dodavala u jela s blitvom ili prazilukom i davala im čudesnu aromu. Bili su to fantastični paketi koji su nam stizali uoči Nove godine i mi deca smo se tome najviše radovali. Danas, nažalost, nema tako ukusnih namirnica.

Pravljenje bakalara bila je porodična tradicija uoči Nove godine. Pripremali su ga na veoma specifičan način. Riba bi prvo odležala u vodi, zatim bi je samleli na mašini za meso, a onda dinstali s biberom, belim lukom i peršunom.

Hristina Popović: Moja polarna avantura (foto/video)

- Tako upržen, bakalar ima zaista fenomenalan ukus, koji i danas pamtim. Drugo omiljeno jelo mi je tatar biftek, toliko ga volim da mogu da ga jedem i kašičicom, bez tosta i putera. Prošle godine mi je kćerka Hristina spremila za rođendan čitav kilogram, ali su gosti sve pojeli, nisam stigla ni da ga probam i bila sam očajna zbog toga. Hristina, za razliku od mene, odlično kuva. Možda bih i ja sve to naučila, ali za kuvanje jednostavno nisam imala dovoljno vremena, a ni interesovanja. Izdresirana sam da hrani ne pristupam kao sav normalan svet, ne uživam u njoj nego jedem samo da bih preživela. Čak i voće i povrće sam morala uzimam u ograničenim količinama, jer nadima stomak. Nemam nagon i želju za slatkišima, ali ne odbijam zalogaj-dva. Kad neko napravi nešto fantastično, obavezno probam. I ceo život obožavam salatu od pečenih paprika s belim lukom i domaću pogaču s raznim zrnevljem koje pravi moja majka Olga.

LJUTO, LJUĆE, MEKSIKO

Sa čestih putovanja vraćala se bogatija za zanimljiva gastronomska iskustva.

Објава коју дели Kata Mihajlov ? (@kata_cvijov_photography) дана 7. Апр 2017. у 2:38 PDT

- Kad sam bila u Meksiku, naručila sam tortilje s mesom. Bile su toliko ljute da sam bila rumena i zajapurena. Nisam mogla ni da zamislim takvu ljutinu, i mada su mi se svidele, nisam smela da ih jedem u većim količinama. Veoma mi se dopao i njihov kukuruz koji miriše na ozon, te vrste u Evropi nema. Sve što sam probala s njim bilo je neverovatno ukusno. U Barseloni su me očarale školjke i sitne ribe, poput papalina. Uz njihove čuvene sireve i obavezno belo vino to je zaista bio vrhunski užitak. Tamo sam obilazila pijace, ponekad mi je delovalo da sam umesto na pijacu ušla u neki muzej, jer su, iako izuzetno šarene, veoma dobro organizovane. Sirevi su poređani do plafona pa podsećaju na ogromne božićne jelke. Pijace obožavam i posećujem ih gde god da otputujem. Tu osećaš narod, spoznaš suštinu jedne nacije i grada. Mnoge su mi delovale kao nešto najslikovitije što sam videla u životu, od meksičkih, španskih, portugalskih do kolumbijskih.

Објава коју дели Gloria Magazin Srbija (@gloriamagazinsrbija) дана 16. Мај 2018. у 2:13 PDT

Kako često odlazi u Crnu Goru da radi predstave, odande donosi ukljeve i usoljenog dimljenog krapa.

Hristina Popović: Za glumu je najvažnije da ti gledalac poveruje, a privatno lažem kao pas

- Božanstvenog su ukusa, a pošto tamo ostanem čitavo leto, onda najčešće jedem samo njeguški sir i paradajz volujsko srce, ili crni luk, koji je takođe posebnog ukusa. Mislim da od toga nema bolje.

Објава коју дели Zarko Andrejic (@zarkoandrejic) дана 3. Апр 2016. у 12:53 PDT

Sonja, koja sa Livijom Pandur i Ronaldom Slavkovićem upravo priprema predstavu “Hazarski rečnik” po romanu Milorada Pavića, otkriva da se poslednjih pet godina malo ugojila.

Premijera u Madlenianumu: Sonja Vukićević i balet “Hazarski rečnik – Lovci na snove”

- Očigledno mi se telo oporavlja od operacija kukova. Ali i dalje moram da vodim računa o kilogramima - priznaje umetnica.