Nebojša Milovanović: Drama na prazan stomak
25.03.2018 19:00
Iako je veliki gurman, zbog čega je od rane mladosti stažirao kod mame i bake pored šporeta, glumac na pozorišnu scenu ili na filmski set odlazi gladan jer samo u takvom stanju može da izvede sve što od njega traže zahtevne uloge
Glumac Nebojša Milovanović (43) za sebe u šali kaže da se rodio kao kuvar, pošto je tu veštinu savladao još kao mali. Danas je savršen majstor, sve zna da sprema, od slanih do slatkih delicija, jedini problem mu je nedostatak vremena. Ranije je kuvao mnogo češće, ali otkako je sa suprugom Tijanom dobio kćerke Veru i Nadu i sina Stojana, njih dvoje se smenjuju za šporetom.
- Izmene su leteće, poput onih u hokeju, supruga počne da priprema obrok, ja ga dovršim, ili napravim salatu. Jednostavno, ko ima manje obaveza taj se više posvećuje kuhinji. Svako može da bude kuvar, važna je samo volja. Iz roditeljske kuće sam, pored ostalog, poneo i osnovna kulinarska znanja. Mislim da je većina ljudi od mame i baka naučila kako se spremaju pasulj, supa, gibanica i druga jela. Te lekcije se prenose s kolena na koleno i zato je to vekovima omiljena hrana u našem narodu. Zanat sam usavršavao putem interneta, specijalizovanih TV kanala i kuvara. Sve to je, praktično, samo nadogradnja.
S obzirom na to da mu je supruga poreklom iz Vojvodine, upoznao je i ritual tradicionalnog prečanskog ručka, od kokošije supe do štrudle s makom. A kako voli da proba različite ukuse, istraživao je brojne nacionalne kuhinje. Tako je za vreme boravka u Kini jeo autentičnu kinesku hranu, onu koja nije prilagođena ukusu prosečnih Evropljana.
- Tamo sam uživao u jelima sa originalnim začinima, koja zaista nemaju veze s onima koja nama ovde predstavljaju kao kineska. Imao sam sreće da i u Beogradu otkrijem takve restorane, u tržnom centru u Bloku 70, pa odem tamo kad se uželim pravih “kineza”. Tek tada mogu da propoznam koliko su ta jela zapravo dobra i ukusna.
ZAČINSKA SIMFONIJA
Željan novih gastronomskih iskustava, rado proba specijalitete u čijoj pripremi se koristi mnoštvo začina, što je u potpunom saglasju sa praksom koju afirmiše kad sam kuva.
- Ako nemate začine koji idu uz određeno jelo, džaba trud, jer bez njih teško da može da se dobije pravi ukus, iako ste možda nabavili vrhunske namirnice. Omiljeni su mi šareni i zeleni biber u zrnu, njih uvek moram da imam u kuhinji, kao i peršun, nanu, bosiljak i žalfiju. Obavezni su i mirođija, kurkuma, paprika u svim oblicima i neizostavni beli luk, koji je mnogo više od začina. Zaista volim začine, ali ne i mešavine ukusa, mada ih ponekad i probam. Jedino što nikad ne bih želeo da mi se nađe u tanjiru jesu mesa psa, majmuna, zmije. Jesam gurman, ali ne baš toliki.
Nekad je egzotične začine donosio s putovanja, a danas većinu može da nabavi i kod nas. Kad god putuje u neku zemlju, s pozorištem ili privatno, naručuje tamošnje specijalitete.
- Hrana je dobar način da se upoznaju različiti ljudi i kulture. U inostranstvu obavezno tražim da probam najpoznatija lokalna jela. I kao što kod nas najviše uživam u jagnjećem i prasećem pečenju, tako su na moru moj izbor sveža riba i morski plodovi. Njih ne samo što rado konzumiram nego volim i da ih spremam, i za to se uvek potrudim da pronađem dovoljno vremena, za razliku od drugih aktivnosti, kao što je pecanje, koje sam privremeno napustio kako bih mogao potpuno da se posvetim deci.
Iako se to po njegovoj liniji ne bi moglo zaključiti, Nebojša je istinski ljubitelj ukusnog zalogaja, a jedno od omiljenih jela mu je kiseli kupus s kolenicom i renom.
- Kiseli kupus mi je namirnica broj jedan, često ga jedem i kao salatu, s alevom paprikom i uljem, ili samo iseckanog. Nedavno sam otkrio da je, osim za supe i čorbe, celer odličan dodatak pasti i nekim drugim jelima. I bosiljak može da se koristi i kao začin i kao povrće. Šargarepu i domaći krompir obožavam. Kad je reč o voću, najčešće jedem sezonsko, kruške, jabuke, grožđe posle Preobraženja, krajem avgusta i u septembru, a zimi je južno voće obavezno zbog vitamina C. Volim i njega, ali pre sam za domaće vrste, mislim da je naša malina jedinstvena, najbolja na svetu.
KRALJEVIĆ OD DŽEMA
Glumac kog je proslavila uloga kapetana Kašanina u popularnom serijalu “Vojna akademija” ljubitelj je poslastica.
- Što sam stariji sve više cenim domaće kolače i torte. Palačinke su za mene više od slatkiša, one su jedinstvene, a jedem ih isključivo s domaćim džemom od kajsija, ne priznajem nijedan drugi.
Na scenu nikad ne izlazi punog stomaka. Kad ima predstavu, rano ruča, kako bi uveče u pozorištu mogao da izvede sve što se od njega zahteva.
- Mislim da je glumcima hrana mnogo veći problem nego učenje teksta. Ukoliko na dan kad igraš kasno obeduješ, bićeš trom, a ako to učiniš prerano, gladan. Najgore je ipak posle predstave, kad nastupi velika glad, pošto si se iscrpao, a nije dobro jesti kasno uveče. Teško je i kad imamo duge probe jer najčešće u pozorištima nemamo kantinu gde bismo mogli da se okrepimo. Onda je najvažnije piti dovoljno vode i uzeti neko suvo ili koštunjavo voće, poput badema, lešnika, oraha, da vam obezbedi dovoljno energije dok ne dođete kući. Mi smo najčešće toliko opsednuti radom na probama da i zaboravimo da jedemo, pa su ove zdrave grickalice pravo rešenje.
Pet omiljenih slatkiša
- Palačinke s džemom od kajsije
- Pita s jabukama i cimetom
- Čokoladni brauni
- Princes krofne
- Štrudla s makom
Ili-ili
Supa ili čorba?
- Obe
Kiseli ili slatki kupus?
- Kiseli
Rakija ili viski?
- Rakija, šljivovica