Zoran Pajić: Kako sam zbog uloge naučio da kuvam za 15 dana

Glumac koji je donedavno jeo do granice prežderavanja promenio je životne navike, posvetio se vežbanju i specifičnom načinu ishrane, što mu je pomoglo da brzo povrati atletsku figuru

U nameri da stekne atletsku figuru i oslobodi se viška klilograma, glumac Zoran Pajić (36) izumeo je efikasnu metodu za mršavljenje koja se sastoji od kombinovanja fizičkog vežbanja s atipičnim načinom pripreme mesa.

- Pre otprilike godinu dana ugojio sam se deset kilograma - otkriva Zoran, koga gledamo u seriji “Istine i laži”. - Morao sam brzo da reagujem. Krenuo sam na rigoroznu dijetu i došao na ideju da piletinu, koju inače obožavam, umesto na ulju pržim na jogurtu. Iznenadio sam se koliko je sve na kraju ispalo ukusno. Tako pripremljena piletina je sočna, a uz dodatak kuvanog povrća ili pirinča dobijam kompletan obrok. Od tada sve vrste mesa pržim na jogurtu kako bi jelo imalo što manje masti. Zvuči šašavo, ali stvarno sam smršao. Moram istaći da bih imao 120 kilograma da ne vežbam redovno. Čim napravim neku dužu pauzu u treniranju, natalože mi se masne naslage.

15 DANA HAOSA

U svet kulinarstva ozbiljno se upustio tek pošto se na jednoj audiciji pravio da ume da kuva.

- Na kastingu za kulinarski sitkom “U sosu” pitali su me znam li da kuvam, jer lik kojeg je trebalo da igram drži restoran i odlično se razume u gastronomiju. Odgovorio sam kako se dobro snalazim u kuhinji, iako su mi tadašnji kuvarski dometi bili samo kafa i viršle. Kada su mi potvrdili da sam dobio ulogu, imao sam dve nedelje do početka snimanja da naučim osnove kulinarstva. Sećam se da sam tih petnaest dana pravio haos u kuhinji.

Vremena je bilo malo a gradivo je bilo obimno.

- Nije bilo jednostavno. Svaki pokušaj pravljenja nekog komplikovanog jela završio bi se pehom. Dešavalo mi se da budem toliko trapav da ono što mi ispadne dobro završi na podu. Na snimanju sam, međutim, saznao da zapravo i ne moram da kuvam, jer su za to angažovani stručnjaci. Ali nije mi bilo žao što sam se potrudio da nešto naučim, i to skromno znanje sam tokom snimanja nadogradio savetima vrsnih gastronoma. Sada ređe pripremam hranu, jer ne stižem, ali smatram da bi svaki muškarac trebalo da zna da napravi bar jedno jelo i njime povremeno obraduje sebe ali i neku dragu osobu. Od prijatelja uvek dobijam komplimente za moju piletinu s povrćem i junetinu s bademom.

ZAVISNOST OD KAFE

Njegova definicija apsolutnog užitka je jednostavna i efektna: da gricka nešto ukusno dok zavaljen u fotelju ili trosed gleda dobar film.

- Najslađe mi je da prstima jedem pečenje i picu. Retko kada obedujem za trpezarijskim stolom, uglavom to činim dok sedim na trosedu i gledam televiziju. Tada je ugođaj potpun. Kada nemam ništa spremljeno, iskreno sam zahvalan onom ko je izmislio blender. Svaka mu čast. U njemu svašta mutim i stvarno mi mnogo pomaže da napravim nešto na brzaka. Kod kuće moram da imam i aparat za kafu, jer bez nje, čini mi se, ne bih mogao da živim.

Kako teško kontroliše apetit, ponekad jede do prežderavanja.

- Moj problem je taj što kada završim sa svojom porcijom, jedva čekam da pređem na ostatke od drugih. Kada sam solo, ne jedem mnogo, ali kada sam u društvu, umem i te kako da preteram. Svaki put kada su sarme u ponudi ne znam da stanem, isto tako i kada je serviran švedski sto. Sve moram da probam. U gostima kod ljudi koje ne poznajem najbolje snebivam se i uzmem mnogo manje hrane nego što bih zaista mogao da pojedem, što je dobro za moj stomak, ali je i velika muke za moje gladne oči.

Glumački poziv nije lak, bez obzira na to što javnost vidi samo površinu - crvene tepihe, reflektore, premijere. Neretko umetnici praznog stomaka na ciči zimi čekaju svoj red za snimanje. Ipak, sa aktuelnim angažmanom ima sreće.

- Na setu serije “Istine i laži”, koju snimam gotovo svakodnevno od prošle jeseni, dostupna nam je raznovrsna hrana. Doručkujemo pitu ili sendviče, a za ručak biramo između mrsnog i posnog obroka. Nikad još nisam ostao gladan na setu, jer kada kolege ne pojedu svoju porciju, znaju kome treba da se obrate. Feđa Stojanović često ne može da veruje gde mi stane tolika hrana.