Srđan Dinčić: Zapisi gurmanskog jeretika

Stendap komičara i voditelja kviza ‘Stolice’ u rodnom Sremu gledaju s nepoverenjem, jer dok oni uživaju u tradicionalnim lokalnim delikatesima kao što su čvarci i kobasice, on bi najradije gutao tabletice za doručak, ručak i večeru

Iako je rođen i živi u Sremskoj Mitrovici, Srđan Dinčić (33) nije klasičan Sremac po mnogo čemu, pa i kad je hrana u pitanju. Stendap komičar i domaćin kviza “Stolice” izbegava mesne delikatese tipa švargle, slanine, kavurme i krvavice, što se u njegovom kraju smatra pravom jeresi.

- Kada biste pitali moju suprugu Tamaru kakav sam kuvar, sigurno bi vam rekla kako ne znam ni da kupim odgovarajuće namirnice, a kamoli nešto da skuvam - iskren je Srđan. - Ispostavilo se u nekoliko navrata da brokoli i prokelj nisu isto povrće, kako sam ja verovao, da od uvele bundeve ne može da se napravi čorba, kao i da pavlaka za kuvanje nije obična pavlaka koju samo skuvaš. Na osnovu tih nekoliko, što se mene tiče, manjih pehova, supruga je donela odluku da je bolje da sama ide u nabavku ili da pošalje našeg labradora umesto mene. U retkim slučajevima kada ona baš ne može da stigne, a i pas ima drugih obaveza, mora da se osloni na mene, ali tada obavezno dobijem detaljan spisak često propraćen fotografijama artikala koji bi trebalo da se kupe. Iz ove priče je jasno da Tamara kuva veoma dobro, dok ja umem da ispržim jaja, mada i to ponekad pođe po zlu.

KULT NEDELJNOG RUČKA

Osim što nije vešt kulinar, Srđan priznaje da jede samo da bi preživeo.

- Meni je hrana isključivo potreba, i kada bi postojale tri tabletice koje bih mogao da progutam za doručak, ručak i večeru da bih ostao u životu, malo jela bi mi nedostajalo. Eventualno bih patio za knedlama sa šljivama, lazanjama i ljutkastom meksičkom hranom u tortiljama. Volim i ribu, najčešći izbor mi je pastrmka. Morska mi se smučila posle prežderavanja pohovanim školjkama na odmoru pre desetak godina. Bilo je to izuzetno “prijatno” iskustvo praćeno povraćanjem i temperaturom od četrdeset stepeni u naredna dva dana. Može biti da školjke nisu bile najsvežije. Eto, ako neko želi dva-tri dana odmora da provede grleći WC šolju a ne ležaljku na plaži, moja preporuka su morski plodovi neproverenog kvaliteta.

Komšije i prijatelji ga smatraju sremskim izrodom jer mu se retko dešava da se “zasladi” s pola kilograma čvaraka ili pola metra kobasica.

- U mom kraju se dosta jedu kulen, slanina, švargla... Iz priloženog se vidi da nisam klasični Sremac koji može da sedne i “sašije” amper čvaraka i štap kobasice kao za skok s motkom, ali prija mi sve to ako se gricka uz neku ’ladnu kajsiju ili špricer uz razgovor o najnebitnijoj temi na svetu. Nemam običaj ni da sa ukućanima sedim za stolom. S obzirom na to da sam često odsutan od kuće zbog posla, retko stižemo da zajedno obedujemo, te moja supruga pokušava da uvede kult nedeljnog ručka. Mi Dinčići smo više navikli da jedemo kad ko stigne, onako s nogu cupkajući kao da nas neko juri, pa joj ta moja navika baš ide na živce. A nedeljni ručak u Sremu je jasno definisan. Na njemu se redom služi supa, rinflajš sa sosom i meso. Tu nema odstupanja.

Srpske slave, poznate po domaćinskoj atmosferi, radosti i stolu punom najboljih tradicionalnih jela, Srđanu su pre svega drage zbog okupljanja i druženja.

- Slava Dinčića je Aranđelovdan. Tradiciju, koju ću ja da nastavim, održava moj otac. U njegovoj kući se okupe familija i prijatelji, i to je ono po čemu je meni ovaj dan poseban od kada znam za sebe. Posluženje je uvek tradicionalno, kao i na većini drugih slava. Mnogo mesa i obavezna sarma.

KEJT MOS SA BRADOM

Za Svetog Nikolu, najčešću slavu kod Srba, uživa u omiljenom posnom jelu.

- Tog dana odem, čini mi se, na najmanje deset mesta i slava mi traje od jutra do večeri. Svuda posedim malo, popričam, prezalogajim ponešto i trčim dalje. Neko sprema posnu, neko mrsnu trpezu. Za gurmane je to, pretpostavljam, zanimljivo, ali meni nije. Ja ni na slavama ne jedem mnogo, čak i ne obraćam pažnju na ono što je na stolu, ali kada me negde dočekaju sarme punjene orasima, obavezno se poslužim. Mnogima su neukusne, ali, eto, meni su najomiljenije od svih koje postoje.

Nikada nije imao problem sa viškom kilograma, naprotiv.

- Mršav sam ceo život. U jednom periodu trenirao sam rukomet, sport za koji ti treba konstitucija Planine Klegejna iz “Igre prestola”, a ja sam bio građen kao Kejt Mos. Što se vežbanja tiče, stalno ponavljam sebi da bi trebalo da krenem u teretanu, već sam uradio pet serija po trideset ponavljanja. Naravno, nisu mi potrebni teretana i trening zbog kilaže, nego zbog ukupne kondicije i stanja organizma jer mnogo vremena provodim za računarom. Jedina fizička aktivnost mi je trenutno šetnja po gradovima i nošenje stolica u istoimenom kvizu. Ako dovoljno ojačam, možda mi uskoro daju da nosim neki stilski nameštaj od punog drveta.

 

Ima sreću da njegova supruga nije izbirljiva čak ni u trudnoći, te se nije našao u situaciji da mora da udovoljava njenim čudnim prohtevima.

- Tamara izgledom i ponašanjem uopšte ne ostavlja utisak da je u drugom stanju. Čekamo drugo dete, a ona deluje kao devojčica. Da ja konstantno ne idem po stanu i dramim kako ćemo bebi dati ime, ne bismo ni imali osećaj da uskoro dobijamo još jednog člana porodice. Naša prva kćerka Nastasja predložila je da se beba zove Ica ili Suzi, pa smo morali da joj saopštimo da mama ipak neće roditi ponija nego, verovatno, seku. Što se hrane tiče, ni u prvoj trudnoći Tamara nije imala prohteve da joj donosim papaju, mango i supu od detlića. Sećam se da je jedino pila sok od pomorandže više nego obično, a u ovoj trudnoći čak ni to. Pretpostavljam da će ova bebica tek kada dođe na svet nadoknaditi sve što nije tražila dok je bila u stomaku.

Ne zanimaju ga aktuelni gastro trendovi poput pasiranja hrane i njenog nosanja u teglicama, brige o sastojcima svake namirnice, mada veruje da u tome ima nečega.

- Moj deda stalno ponavlja da je kao mali usled nemaštine ponekad jeo i buđavu hranu, te da je taj penicilin zaslužan što je uvek bio zdrav i doživeo da sa osamdeset sedam godina cepa drva i penje se na drvo da orezuje voće. Blender nikada u ruke uzeo nije, a za gluten, da ne voli da gleda Novakove mečeve, ne bi ni znao da postoji. Doduše, deda nikada nije osvojio Vimbldon tako da taj argument možda ide u korist bezglutenskoj, pasiranoj, veganskoj ishrani.