Novinarka Sportske redakcije RTS-a Tijana Jevtić zahvaljujući suprugu poslednjih godina otkrila je čari arapskih i kiparskih specijaliteta, pa čak i sinovima sada pravi domaću hranu sa egzotičnim začinima
Novinarka Sportske redakcije RTS-a Tijana Jevtić (41) poslednjih godina često boravi u Omanu pošto tamo njen suprug Srđan Filipović radi kao plivački trener. Tako je imala priliku da se dobro upozna sa arapskom kuhinjom, koja joj je, uz mediteransku, postala omiljena.
- Već neko vreme odlazim na Arabijsko poluostrvo jer je moj suprug prvo bio angažovan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a sada je u Omanu - priča Tijana. - Svaki boravak tamo je neobično iskustvo. Poštujem tamošnje običaje i pravila, među ostalima i ona o odevanju na javnim mestima, a iznad svega uživam u njihovoj kuhinji. Bazirana je na pirinču, piletini, povrću i mnoštvu začina koji svaki obrok čine posebnim i po boji i po ukusu. Sva jela, čak i riba, imaju narandžasto-crvenkastu boju koju im daju začinske biljke, najčešće su to one ljutkaste, poput kurkume. Najzastupljeniji začin je zatar, koji je zapravo mešavina začinskih trava, susama i soli. Dopada mi se način na koji služe roštilj, na metalnim kutijama u kojima je žar kako bi meso ostalo topalo. Tamo se ne pije alkohol, makar ne javno, tako da uz ručak pored vode idu sveže ceđeni sokovi od papaje, manga i kivija, koje obožavam. Slatkiši su takođe predivni. Sem baklave i kadaifa, meni je omiljena poslastica omali. Najsličnija je palačinki u šatou, samo što je punjena seckanim koštunjavim voćem i zapečena u rerni u nekom sosu. I drugi slatkiši su im lepi i lagani, jer umesto šećera koriste slatko voće, najviše urme. Kod njih, na primer, torte ne postoje, a slatko se jede u malim količinama. Obično se na sto iznese servirano u poklopljenoj metalnoj činijici iz koje svi uzmu pomalo.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
KRALJEVSKA SKUŠA
U Maskatu, gradu u kome njen muž trenutno radi, ne propušta odlaske na pijace, posebno riblju.
- Na ribljoj pijaci je svakog dana hrana iz mora ulovljena prethodne večeri, a ujutro rano može da se kupi i na obali direktno sa brodova punih tek donetog ulova. Kako dan odmiče tako joj se cena spušta, jer narednog dana neće biti za prodaju. Na tezgama su savršeno uredno poređane razne vrste. Mislim da su najtraženije i po ceni najvrednije kraljevske skuše, koje mogu da bude duže i od metra. I lignje su im ogromne, a nisam primetila da su žilave kada se spreme. Tamo retko kuvam, ali volim da napravim špagete sa plodovima mora i da poručim kraljevsku skušu, zapravo filete koji su zaista posebnog ukusa zahvaljujući začinima, među kojima prepoznajem i beli luk.
Dok u Omanu uživa u hrani koju drugi pripremaju, u Beogradu uglavnom kuva, a inspirišu je sinovi Pavle i Aleksandar koji vole jela na kašiku.
- Nisam od onih koje kuvanje smiruje, zabavlja i slično. Kuvam za svoju porodicu jer je to normalno, obično ono što deca žele, a sreća je da nisu ljubitelji brze hrane. I jedan i drugi tamane boraniju, grašak, paprikaš. Svaki dan traže supu, makar i onu iz kesice, ili paradajz čorbu. Na prvom mestu mi je da se u kući jede zdravo i kuvano i da uvek na stolu imamo voće, najčešće banane i jabuke. Spremam im i paste sa raznim sirevima, a pronašla sam i odličan recept za bruskete sa feta sirom, paradajzom, peršunom i maslinovim uljem. Sada sam rešila da sama pravim humus jer ga deca obožavaju. Kada su u Omanu, to najradije jedu sa tankim arapskim hlebom.
Nakon nekoliko neuspelih pokušaja odustala je od pripreme slatkiša.
- Slatkiše ne pravim, čak ni palačinke. Meni ne uspe ni plazma torta i odlučila sam da se time ne bavim. Sinovi vole sladoled i čokoladu, a to uvek može da se kupi. Kada sam bila dete, omiljen mi je bio žuti kolač od keksa. Vrlo je jednostavan, keks se poslaže i prelije smesom od kompota od jabuka u kojem je skuvan puding od vanile i na kraju ukrasi šlagom. Priprema je veoma brza, ali ja ni to ne umem.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
UKUS KIPRA
Jedno vreme je živela na Kipru. Otud je ponela pregršt recepata po kojima rado sprema namirnice koje su zastupljene i u našoj kuhinji.
- Moj suprug je pet godina radio na Kipru i ja sam tada dosta vremena provodila tamo jer sam bila na trudničkom bolovanju. Svaki dan sam odlazila u lokalne prodavnice u kojima se nudi sveže povrće domaćih proizvođača. Tokom cele godine, kao kod nas u proleće, tamo mogu da se kupe vezice rotkvica i mladog luka i zelena salata koju zovu roka, a koja ima duguljaste listove. Primetila sam da sočivo, na primer, kuvaju da bude gusto i služe ga sa pavlakom ili paradajz sosom. Stalno prave suvlaki i nijedna zabava ili okupljanje ne može da prođe bez njega, a Kiprani baš vole da slave i jedu. Najzanimljivije mi je to što piletinu spremaju sa limunom, a svinjetinu sa pomorandžom, bilo da od toga voća prave sos, seku ga na kriške i stave preko mesa ili meso mariniraju u njegovom soku. Svinjetinu obavezno začine i sa malo ruzmarina. To mi se veoma dopalo, pa i ja danas tako pečem ove dve vrste mesa. Isto tako sam počela da koristim listove celera u raznim jelima, što je takođe odlika kiparske gastronomije. Ponekad mi kuma sa Kipra pošalje testeninu koju oni zovu trakana, sličnu našoj tarani, koja ide u predivnu supu sa halumi sirom i limunom, vrlo hranjivu i zdravu.
I u Beogradu rado ide na pijace, a posebno zadovoljstvo predstavlja joj obilazak prodavnica sa sitnicama za ulepšavanje kuhinje.
- Na pijaci nikada ne probam sir ili kajmak, već kupim onaj koji mi lepo izgleda. Isto tako pazarim sitnice za kuhinju, činijice, velike šolje i razne alatke za kuvanje, špatule, varjače, kada mi se svidi njihov dizajn. Volim da je kuhinjski prostor uredan, ali ne sterilan u smislu da izgleda kao da je na prodaju.
Najnovije.
