Dejmijen Herst: Zlatne ruke nestašnog dečaka ponovo šokirale javnost (foto)

Najbogatiji britanski umetnik, koji se proslavio lobanjama optočenima draguljima i leševima životinja u formalinu, u Veneciji je otvorio izložbu koju je pripremao desetak godina i ponovo šokirao javnost

Izložba koju je slavni Dejmijen Herst otvorio na 57. venecijanskom Bijenalu divovskih je razmera, a valjda i mora da bude takva kad se uzme u obzir da je 52-godišnji britanski umetnik na njoj radio ravno deset godina.

Izloženo je čak 190 dela, među kojima su i monumentalne skulpture u bronzi, zlatu i mermeru, i to na pedesetak hiljada kvadratnih metara u Palati Grasi i Punta dela Dogana, galerijama u vlasništvu francuskog milijardera Fransoa Pinoa, inače kolekcionara Herstovih radova. Ceo projekat koštao je i umetnika i Pinoa milione funti - ne zna se tačno koliko jer nijedan ne želi da se izjasni o iznosima, ali procenjuje se između 40 i 50 miliona - a raskošna produkcija navela je “The New York Times” da izložbu uporedi sa filmskim spektaklima Sesila B. Demila.

Pod naslovom “Blago iz olupine broda Neverovatno”, izložba zahteva od gledaoca da uroni u izmišljeni, a opet stvarni svet u kojem se bizarno prepliću mašta i java. Naizgled, ono što je izloženo su umetnine izvađene iz olupine broda Apistos (“neverovatno” na grčkom), kojim je pre 2000 godina bogataš Amotan prevozio najlepše predmete iz svoje vredne zbirke u hram boga Sunca, ali brod je stradao u brodolomu i potonuo uz zapadnu obalu Afrike, gde su ga 2008. arheolozi pronašli te, uz Herstovu finansijsku podršku, izvukli blago iz mora. To pokazuju video-snimci i fotografije ronilačkih ekspedicija, kao i kipovi i ostali predmeti koji s naslagama korala, školjki i rđe izgledaju kao da su zaista vekovima ležali u morskim dubinama. Ali nakon pomnijeg posmatranja postaje jasno da je sve to zapravo velika obmana: među statuama drevnih božanstava su i Miki Maus i Kejt Mos i Rijana, jedan ženski lik ima moderne gaćice, drugi tetovažu u obliku pištolja.

Celu tu do u detalje razrađenu priču o brodolomu Dejmijen je smislio i tehnički virtuozno sproveo u delo kako bi podstakao gledaoce da preispituju odnos istorije i legende, istine i privida, autentičnog i lažnog, ali pre svega kako bi privukao pažnju i šokirao. I u tome je nedvosmisleno uspeo. Njegov izložbeni vatromet već je pokrenuo burne reakcije koje, kao i obično kad je on u pitanju, idu od hvalospeva do toga da postavku proglašavaju debaklom, pa je kustos Frančesko Bonami pokušao da pomiri suprotne stavove objašnjenjem da Herstova izložba nadilazi kategorije “dobrog i lošeg”.

- Na svoj preterani način on je ispričao priču kakvu svet nije video. Mnogi će reći da je posredi loš ukus ili kič, ali to je mnogo više. To je Holivud - rekao je Bonami.

A ta procena je potpuno u skladu s reputacijom majstora za šok koju je umetnik stekao još na počecima karijere, sa instalacijom “Hiljadu godina”, u kojoj u staklenoj kutiji muve polažu jajašca u trulu kravlju glavu, gde se zatim iz crva izležu nove muve pa polažu nova jajašca ili umiru od strujnog udara. Delo je neke gledaoce doslovno nateralo na povraćanje kad ga je 1990. prikazao na grupnoj izložbi u napuštenoj fabrici, ali galeristu Čarlsa Sačija toliko je zadivilo da ga je odmah kupio. Povraćanje kao da se ponavlja kao motiv kad je Herst posredi, pa su mu tako u Njujorku zabranili izložbu s objašnjenjem da bi od rada pod naslovom “Two Fucking and Two Watching”, u kojem bik oplođuje mrtvu kravu, osetljivijima u publici moglo pozliti.

Nestašni dečko britanske umetnosti i najbogatiji živi britanski, a možda i svetski umetnik, jedno od najjačih imena na planetarnoj art sceni, autor koji se proslavio kontroverznim delima kao što su razapete ovce, krava u formalinu i lobanje optočene skupocenim briljantima za koje slavni i moćni plaćaju vrtoglave iznose, Dejmijen Herst po jednima pomera granice umetnosti i izaziva na razmišljanje, dok ga drugi smatraju čarobnjakom samoreklame bez ikakve umetničke vrednosti.

Sači ga je proglasio genijem i godinama kupovao njegove radove (posle je Herst zlobno izjavio da Sači “procenjuje umetnost novčanikom”), a čak mu je nekadašnja britanska ministarka kulture Virdžinija Botomli odala priznanje kao pioniru britanskog umetničkog pokreta. S druge strane, ugledni kritičar Robert Hjuz nazvao je Dejmijenova dela ridikuloznom, jeftinom robom, u “Timesu” su ga opisali kao “šokantno lošeg slikara”.