Umetnik Šon Dauer: Mislim da su zvuk i muzika neka drugačija, nežnija vrsta jezika

Prateći program izložbe Šona Dauera "Razgovor duž auto-puta Bratstva i jedinstva", koja je otvorena do 18. marta 2017. godine.

U Galeriji Doma omladine Beograda razgovor sa umetnikom Šonom Dauerom će obaviti Džo Melvin, britanska kustoskinja i teoretičarka umetnosti, uz umetnikovo vođenje kroz izložbu "Razgovor duž auto-puta Bratstva i jedinstva".

Izložba je zamišljena kao spoj zvuka i skulpture koji istražuje načine na koje se pronalazimo, kako prostorno, tako i kulturološki. Usmereni zvučnici i parabolični reflektori primaju i odašiljaju misteriozne akustične signale po galeriji; rustični tronošci vibriraju taktilno kroz ostatke političkih govora dok je plesna i fizička kultura transformisana kroz svetlosne šablone. Neočekivane komponente kombinovane su kako bi nastao celovit "soundtrack" koji poziva posetioca na duboko istraživanje osobenosti zvučnog, osetnog i vizuelnog iskustva. Vizuelne i fizičke teme mogu biti obrađene u celovitosti ili pojedinačno.

Izložbu je pomogao Legat Franklin.

Šon Dauer (rođen 1965. godine) živi i stvara u Londonu. Nedavni projekti, koji istražuju fizičke i prostorne aspekte zvuka, su: "On Air" u Bikonsfild galeriji u Londonu (2015. godine), "The Voyeur’" u De la Var paviljonu u Bekshilu (2012. godine) i "Musik für Barbaren und Klassiker" u Netverk centru u belgijskom gradu Alstu (2010. godine).

Koja je bila početna tačka od koje se razvila ideja za izložbu?

– Počelo je od poziva za učestvujem, a razvilo se u kombinaciji s idejama na kojima sam već radio. Izložba je takođe reakcija na sam prostor i reakcija na moje iskustvo ponovne posete Beogradu posle 25 godina.

– Da li je istraživanje istorije Beograda, Srbije, Jugoslavije, čitavog regiona zapravo, pred-stavljalo izazov za vas?

Sam naziv izložbe (Razgovor duž auto-puta Bratstva i jedinstva) više je lokalnog karaktera. Kako to vidite iz sopstvene perspektive, celo pitanje auto-puta Bratstva i jedinstva, šta to donosi nama i šta vama znači?

– Bilo mi je vrlo interesantno da dođem ovde i pričam s ljudima, da saznam nešto o jednoj vrlo komplikovanoj istoriji. Ne mislim da je mogu razumeti potpuno, ali sam reagovao na to što su mi ljudi rekli, kombinujući popularnu kulturu s tehnologijom, sa politikom i muzikom, to jest zvukom. Mislim da su zvuk i muzika neka drugačija, nežnija vrsta jezika. U poređenju sa srpskim narodom, ne znam ništa o ovdašnjoj politici, ali možda vama ovaj rad pruži priliku da se duboko zamislite nad time što znate.

Šta posetioci mogu očekivati od izložbe i koja su vaša očekivanja?

 – Proces mog rada je vrlo blizu improvizacije. Razvijao sam ideje u toku rada i usvajao ono što sam saznao i otkrio, u odnosu prema prostoru, raspoloživoj tehnologiji i drugim mogućnostima koje sam imao ovde. Što se posetilaca tiče, nadam se da će biti iznenađeni, da će doživeti neobično iskustvo, jer kombinujem skulpturu i grafiku sa zvukom na veoma poseban način. Kad uđete na izložbu, možete pomisliti da je u pitanju vizuelno iskustvo, a onda treba da otkrijete prostor sluhom, nekakvim trodimenzionalnim osećajem. Nadam se da će gledaoci iskusiti neobičan doživljaj, nadam se da će im to biti lepo iskustvo.