Bojan Vuletić: Komedija u Srbiji je odbrambeni mehanizam od teške stvarnosti koju živimo

Bojan Vuletić, reditelj filma ‘Rekvijem za gospođu J.’ ideju za scenario dobio je zahvaljujući poznanstvu sa ženom koja predstavlja tipičnu žrtvu tranzicije u Srbiji. Ona je tiha, skromna, sama i ne želi nikome da smeta, a oseća se odbačenom u porodici gde komanduje ‘onaj ko prvi uzme pušku ujutru’. Vrednost filma Bojana Vuletića prepoznali su i organizatori Berlinskog festivala, koji je počeo 9. februara.

Ovacije za Mirjanu Karanović i “Rekvijem za gospođu J.” na Berlinalu

‘Rekvijem za gospođu J.’ našao se u jednom od zvaničnih programa Berlinala. Kako se osećate tim povodom?

- Snimiti film ovde već je veliki uspeh. Ako je on, po sudu profesionalaca, dovoljno dobar da bude uvršten u oficijelni program jednog od tri vodeća svetska festivala, onda je to nešto što vas ispunjava posebnom vrstom zadovoljstva. To je definitivno najbolji način da jedan film započne svoj život. Srećan sam i uzbuđen.

Film “Rekvijem za gospođu J”: Bunt protiv apsurda koji živimo

Zašto ste tako ozbiljnu temu obradili na komičan način?

- To je crna komedija o ljudima koji su oduvek radili pošteno, pa nisu uspeli da se snađu u novom vremenu tranzicije, u kom vladaju korupcija, birokratija i dvostruki moralni aršini. Ti ljudi više nemaju nadu, ni snagu da se prilagođavaju, zbunjeni su i umorni, i jedina tranzicija koju danas vide kao spas jeste tranzicija na onaj svet. Želeo sam da progovorim o jednoj ozbiljnoj temi na duhovit način. Komedija mi je bliska jer mislim da tužno bolje ide sa smešnim. Mi imamo dugu tradiciju komedije, možda pre svega kao odbrambenog mehanizma od teške stvarnosti koju živimo.

Da li je lakše snimati po svom ili tuđem scenariju?

- Mislim da je to individualno. Svaki film je priča za sebe. Ja sam ovaj scenario napisao uz veliku pomoć meni bliskih ljudi i prijatelja.

Koliko vas je obradovalo priznanje dobijeno u Karlovim Varima?

- Došlo je u najboljem mogućem trenutku, s obzirom na to da nam je dodeljeno u poslednjoj fazi postprodukcije filma i omogućilo nam da ga završimo u jednom od najboljih svetskih studija u Pragu. Žiri su činili profesionalci iz raznih zemalja, pa je otuda podrška koju smo dobili još značajnija.